Opusteno...

bokaruki:
Nekako što smo stariji, stvari se sve teže rešavaju, teže se opustiš,.
Kliknite za proširenje...

A kod mene je recimo lakoca zivljenja direktno proporcionalna godinicama:p
Upravo zivotno iskustvo donelo mi je sopstveno pronalazenje u koordinatnom sistemu, iskrenost prema sebi samoj, spoznaju sopstvenih ogranicenja, priznanja za postignuto, i nekako sve mi je jasno kao na dlanu:cool:
 
ZvezdanKa:
Meni slabo uspeva...:(
Kliknite za proširenje...
I meni slabo uspeva opuštanje.A nemam koncetraciju za neki od ponudjenih predloga.Ne vredi.Počnem da gledam film i kroz 5 min.primetim da radnja ide a ja ništa nisam videla.Listam časopis,listam i ne registrujem tekstove.Možda neki veći naslov ili sliku.Knjigu čitam po 3x istu stranu
Jedino me forum malo odvrati od stvarnosti...:heart:
 
Forum i spavanje - oba bez grize savesti u kolicini koja mi je u tom trenutku potrebna :)
Tisina i samoca (obe retko dostupne :neutral: )
Imam i par bliskih osoba cije me prisustvo opusta, pa se cujemo i vidimo i osecam se kao nova posle toga :zag:
 
winx vila:
A kod mene je recimo lakoca zivljenja direktno proporcionalna godinicama:p
Upravo zivotno iskustvo donelo mi je sopstveno pronalazenje u koordinatnom sistemu, iskrenost prema sebi samoj, spoznaju sopstvenih ogranicenja, priznanja za postignuto, i nekako sve mi je jasno kao na dlanu:cool:
Kliknite za proširenje...

Sve je to tačno, dostigla sam ja taj nivo zrelosti, ali ne možeš pobeći od spoljnih uticaja, koji te nekad tresnu kao cunami i sruše ti tvoj koordinatni sistem kao da nikad nije postojao. Takve situacije sam lakše rešavala dok sam bila mlađa, ustvari manje mi je vremena trebalo da se povratim. Sad brže i uspešnije nalazim rešenja iz krize, ali posledice duže ostaju, rane sporije zarastaju.
 
pogledam neki horor film, cituckam fikcije i idem na spavanje
u gradu mi setnje ne pomazu, nisam navikla na toliko ljudi i sam izlazak na ulicu mi je stresan,
narocito kada izadjem sa drugaricom a ona zeli da me odvuce u centar :neutral: nikada necu shvatiti tu opsesiju centrom
osim zimi kada pada snijeg i svi se zavuku negdje :)
 
unsaie ♀:
narocito kada izadjem sa drugaricom a ona zeli da me odvuce u centar :neutral: nikada necu shvatiti tu opsesiju centrom
Kliknite za proširenje...

Slažem se, ja se slično osećam. Grad sam po sebi me guši, hiljadu ljudi, sve vrvi, svi viču, buka saobraćaja...čoveče, ne čujem sopstvene misli:). Nekad, kad se vratim iz grada, kao da sam se vratila sa maratona (a ništa posebno nisam radila).
A najgore je voditi neke bitnije razgovore po kafićima. Toliko odvrnu muziku da moraš da se nadvikuješ ko magarac. Što je najgore, sad su počeli da odvrću muziku i u nekim restoranima :eek: . Ljudi kao da se boje tišine!
 
Harmony:
Forum i spavanje - oba bez grize savesti u kolicini koja mi je u tom trenutku potrebna :)
Tisina i samoca (obe retko dostupne :neutral: )
Imam i par bliskih osoba cije me prisustvo opusta, pa se cujemo i vidimo i osecam se kao nova posle toga :zag:
Kliknite za proširenje...


imam i ja neke osobe koje me uvek izvade iz najnižih pH vrednosti, samo intesantno je da mi to nisu najbliže osobe.

Naravno kad se ušuškam u zagrljaj onog mog, :heart:sve može da nestane i da prođe...

ali kad izađem iz tog zagrljaja, opet počinje da žuljaju neke obaveze:confused:
 
eh,skuvam ja jutros sebi kafu,uvalim se u fotelju,otvorim laptop i pomislim sad cu da uzivam...jedno dete spava,drugo dete na treningu,muz seta psa...milina za temu opusteno.. nedugo zatim ulazi mm i onako s vrata kaze :"Opusteno a?" ...ja taman da potvrdim kad on mrtav `ladan..."Kakvi opusteno...zavisno bre!":dash::dash::dash::rotf::rotf::rotf:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top