- Poruka
- 1.861
"Limerence" (opsesivna ljubavna fascinacija) je stanje nesvesne, nekontrolisane i opsesivne zaljubljenosti u drugu osobu. Ova fiksacija može izazvati emocionalnu patnju, narušiti svakodnevni život i negativno uticati na druge. Češće se javlja kod osoba sa anksioznošću ili depresijom, a procenjuje se da pogađa 4%-5% populacije, iako je teško precizno meriti.
Termin je osmislila psiholog Dorothy Tennov u knjizi Love and Limerence iz 1979. godine, opisujući ga kao jedinstven psihološki fenomen, različit od zaljubljenosti. Limerentni objekat može biti bilo ko—prijatelj, kolega ili neznanac—ali su osećanja gotovo uvek neuzvraćena zbog neizvesnosti tuđih emocija.
Period intenzivne zaljubljenosti naziva se limerentna epizoda, a njeno trajanje varira. Kod osoba sa ADHD-om ovo može biti naročito intenzivno zbog kombinacije zaljubljenosti i hiperfokusa. Još se raspravlja da li je limerence prirodan fenomen ili stanje koje može negativno uticati na mentalno zdravlje, ali nije zvanična dijagnoza.
Karakteristike
Osoba u stanju opsesivna ljubavne fascinacije idealizuje svoju "voljenu" (limerentnu) osobu, fokusirajući se na njihove pozitivne osobine dok ignoriše mane. Njene emocije zavise od znakova interesovanja ili odbijanja, što dovodi do ekstremnih emocionalnih uspona i padova.
Neprestano razmišlja o toj osobi, što može biti uzbudljivo i prijatno, naročito ako su osećanja uzvraćena. U takvim situacijama, teško je prepoznati limerentnu vezanost i može se pogrešno shvatiti kao početni stadijum zaljubljenosti.
Ipak, ovo ima negativne posledice. Osoba može doživeti nametljive misli, fizičku nelagodnost, jake i jednostrane emocije, pa čak i opsesivno-kompulzivne misli vezane za "limerentni objekat". Ove karakteristike razlikuju opsesivna ljubavna fascinaciju od obične simpatije ili zaljubljenosti.
Obično postoje tri faze; Prva je zaluđenost, kada osoba počinje da idealizuje nekoga.
Druga je krisalizacija, potpuno razvijena limerentna faza, u kojoj dominiraju opsesivne misli, emocionalna zavisnost, euforija ili očaj.
Treća je pogoršanje, kada vezanost postepeno slabi i nestaje.
Iako ova pojava nije dovoljno istražena, neke studije ukazuju na povezanost sa anksioznim stilom vezanosti za partnera—kada osoba strahuje od odbacivanja i traži stalnu potvrdu ljubavi.
Ljudi s ovim stilom često imaju pojačanu emocionalnu osetljivost i intenzivnu preokupaciju reakcijama partnera. Zbog toga su skloniji opsesiji, jer teško regulišu emocije i odvajaju se od objekta svoje zaljubljenosti.
Ovo može otežati izgradnju i održavanje zdravih odnosa, bilo romantičnih ili prijateljskih.
Vrsta terapije?
Psihološka literatura o regulisanju emocija kod opsesivne zaljubljenosti i prekidanju tog ciklusa je ograničena. Međutim, terapije poput kognitivno-bihevioralne terapije (CBT) i terapije prihvatanja i posvećenosti (ACT) mogu pomoći.
ACT menja odnos osobe prema njenim mislima i osećanjima. Koristeći proces kognitivne defuzije, osoba uči da prepozna nametljive misli i da se emocionalno odvoji od njih, što može olakšati razvijanje zdravih odnosa.
Iako je ova pojava iscrpljujuća, prvi korak ka njenom prevazilaženju je prepoznavanje i prihvatanje—bez osuđivanja sebe zbog takvih osećanja.
Sledeće je samoproučavanje, odnosno razumevanje okidača i obrazaca ovakvog ponašanja kako bi se izgradili zdraviji temelji za buduće odnose.
Postavljanje granica, poput smanjenja kontakta sa limerentnim objektom, može pomoći u prekidu ciklusa vezanosti.
Konačno, samosaosećanje i strpljenje, odnosno prihvatanje emocija bez osude uz fokus na lični rast, mogu ublažiti unutrašnju patnju.
Zahvaljujući internetu, sve više ljudi deli svoja iskustva sa limerence, pronalazi podršku i bolje razume sebe. Ipak, potrebno je više istraživanja i svesti kako bi se onima koji se bore sa ovim fenomenom pružili bolji načini za upravljanje privlačnošću i vezanošću.
-------------
Da li ste ikada bili svedok ili doživeli opsesivnu zaljubljenost?
Može li opsesivna zaljubljenost biti pozitivna ili korisna u nekom smislu?
Da li je ova pojava po vašem mišljenju psihološki poremećaj?
Termin je osmislila psiholog Dorothy Tennov u knjizi Love and Limerence iz 1979. godine, opisujući ga kao jedinstven psihološki fenomen, različit od zaljubljenosti. Limerentni objekat može biti bilo ko—prijatelj, kolega ili neznanac—ali su osećanja gotovo uvek neuzvraćena zbog neizvesnosti tuđih emocija.
Period intenzivne zaljubljenosti naziva se limerentna epizoda, a njeno trajanje varira. Kod osoba sa ADHD-om ovo može biti naročito intenzivno zbog kombinacije zaljubljenosti i hiperfokusa. Još se raspravlja da li je limerence prirodan fenomen ili stanje koje može negativno uticati na mentalno zdravlje, ali nije zvanična dijagnoza.
Karakteristike
Osoba u stanju opsesivna ljubavne fascinacije idealizuje svoju "voljenu" (limerentnu) osobu, fokusirajući se na njihove pozitivne osobine dok ignoriše mane. Njene emocije zavise od znakova interesovanja ili odbijanja, što dovodi do ekstremnih emocionalnih uspona i padova.
Neprestano razmišlja o toj osobi, što može biti uzbudljivo i prijatno, naročito ako su osećanja uzvraćena. U takvim situacijama, teško je prepoznati limerentnu vezanost i može se pogrešno shvatiti kao početni stadijum zaljubljenosti.
Ipak, ovo ima negativne posledice. Osoba može doživeti nametljive misli, fizičku nelagodnost, jake i jednostrane emocije, pa čak i opsesivno-kompulzivne misli vezane za "limerentni objekat". Ove karakteristike razlikuju opsesivna ljubavna fascinaciju od obične simpatije ili zaljubljenosti.
Obično postoje tri faze; Prva je zaluđenost, kada osoba počinje da idealizuje nekoga.
Druga je krisalizacija, potpuno razvijena limerentna faza, u kojoj dominiraju opsesivne misli, emocionalna zavisnost, euforija ili očaj.
Treća je pogoršanje, kada vezanost postepeno slabi i nestaje.
Iako ova pojava nije dovoljno istražena, neke studije ukazuju na povezanost sa anksioznim stilom vezanosti za partnera—kada osoba strahuje od odbacivanja i traži stalnu potvrdu ljubavi.
Ljudi s ovim stilom često imaju pojačanu emocionalnu osetljivost i intenzivnu preokupaciju reakcijama partnera. Zbog toga su skloniji opsesiji, jer teško regulišu emocije i odvajaju se od objekta svoje zaljubljenosti.
Ovo može otežati izgradnju i održavanje zdravih odnosa, bilo romantičnih ili prijateljskih.
Vrsta terapije?
Psihološka literatura o regulisanju emocija kod opsesivne zaljubljenosti i prekidanju tog ciklusa je ograničena. Međutim, terapije poput kognitivno-bihevioralne terapije (CBT) i terapije prihvatanja i posvećenosti (ACT) mogu pomoći.
ACT menja odnos osobe prema njenim mislima i osećanjima. Koristeći proces kognitivne defuzije, osoba uči da prepozna nametljive misli i da se emocionalno odvoji od njih, što može olakšati razvijanje zdravih odnosa.
Iako je ova pojava iscrpljujuća, prvi korak ka njenom prevazilaženju je prepoznavanje i prihvatanje—bez osuđivanja sebe zbog takvih osećanja.
Sledeće je samoproučavanje, odnosno razumevanje okidača i obrazaca ovakvog ponašanja kako bi se izgradili zdraviji temelji za buduće odnose.
Postavljanje granica, poput smanjenja kontakta sa limerentnim objektom, može pomoći u prekidu ciklusa vezanosti.
Konačno, samosaosećanje i strpljenje, odnosno prihvatanje emocija bez osude uz fokus na lični rast, mogu ublažiti unutrašnju patnju.
Zahvaljujući internetu, sve više ljudi deli svoja iskustva sa limerence, pronalazi podršku i bolje razume sebe. Ipak, potrebno je više istraživanja i svesti kako bi se onima koji se bore sa ovim fenomenom pružili bolji načini za upravljanje privlačnošću i vezanošću.
-------------
Da li ste ikada bili svedok ili doživeli opsesivnu zaljubljenost?
Može li opsesivna zaljubljenost biti pozitivna ili korisna u nekom smislu?
Da li je ova pojava po vašem mišljenju psihološki poremećaj?
