Oprostiti sebi...

[Egreta27]

Prica je malo duga i komplikovana.
Ukratko.
Bili smo skupa godinu dana.
Vec 7mjeseci nismo.
Vise ni ne razgovaramo.
Svega sam ja svjesna-nasjela sam na to sto ga znam iz djetinjstva, sto smo iz istog grada, sto ga zivot nije mazio i pazio, sto mi je priznao neke svoje nedostatke, sto su nam u nekim segmentima zivotne okolnosti jako slicne.

Boli me samo sto mi se pred ocima odvija scenario kakav sam znala da ce biti, a nisam na vrijeme presjekla. Sad sam nijemi posmatrac.
Sugavi ovaj mali grad...
I sto me tangira sto se ne mogu pomiriti sa cinjenicom da sam godinu dana zivjela u teskoj (samo)obmani...i sto ne mogu da prihvatim to?
Lako prihvatim da me neko drugi "presao", ali ja sebe? E to mi ne ide...a nije prijatna spoznaja, pogotovo kad vazite za "jaku/jakog"...

 

[besmrtna]

Možda već 20,30 godina...

Neko je to izmislio... Moralne vrednosti su uvek iste...

 

[tehduduk]

Vrlo prost. Od eksperta.
Za sve što uradiš u životu, loše ili dobro sama si kriva. Što se pre pomiriš sa tom činjenicom lakše ćeš odbolovati i krenuti ponovo napred. Sebi nikad ne opraštaj ni za šta. Imaćeš dovoljno vremena kad ostariš i rezimiraš život treznije glave da svoje današnje postupke pametnije proceniš.

koliko sam shvatila- nije ona nista ni uradila, tj., nije direktno ...
njoj je nesto na zao ucinjeno .... a ona nije uspela izaci na kraj sa time da se zastiti

 

[Karlito Brigante]

koliko sam shvatila- nije ona nista ni uradila, tj., nije direktno ...
njoj je nesto na zao ucinjeno .... a ona nije uspela izaci na kraj sa time da se zastiti

Ne želim da mudrujem na temi gde je neko u totalnom q, ali za sve u životu što uradiš baš kao što i ne uradiš sam si kriv a to i ona shvata. Potvrda je postu br. 26 i prvoj recenici drugog pasusa. Laku noć.

P.S. Napredujemo samo kad iskustveno osetimo bol na svoj koži. Dok slušamo da se to dešava drugima ne dopire do nas. Tužno ali je tako.

 

[goxy]

Prica je malo duga i komplikovana.
Ukratko.
Bili smo skupa godinu dana.
Vec 7mjeseci nismo.
Vise ni ne razgovaramo.
Svega sam ja svjesna-nasjela sam na to sto ga znam iz djetinjstva, sto smo iz istog grada, sto ga zivot nije mazio i pazio, sto mi je priznao neke svoje nedostatke, sto su nam u nekim segmentima zivotne okolnosti jako slicne.

Boli me samo sto mi se pred ocima odvija scenario kakav sam znala da ce biti, a nisam na vrijeme presjekla. Sad sam nijemi posmatrac.
Sugavi ovaj mali grad...
I sto me tangira sto se ne mogu pomiriti sa cinjenicom da sam godinu dana zivjela u teskoj (samo)obmani...i sto ne mogu da prihvatim to?
Lako prihvatim da me neko drugi "presao", ali ja sebe? E to mi ne ide...a nije prijatna spoznaja, pogotovo kad vazite za "jaku/jakog"...

Izbaci tu emocije i budi racionalna.Cilj da izlečiš dušu od tog lika,da ga zaboraviš...Prvi korak i odluka da ga zaboraviš je pola puta...Biće teško,al posle kad se setiš biće ti smešno oko čega si se nervirala...

 

[tehduduk]

Svega sam ja svjesna-nasjela sam na to sto ga znam iz djetinjstva, sto smo iz istog grada, sto ga zivot nije mazio i pazio, sto mi je priznao neke svoje nedostatke, sto su nam u nekim segmentima zivotne okolnosti jako slicne.

Boli me samo sto mi se pred ocima odvija scenario kakav sam znala da ce biti, a nisam na vrijeme presjekla. Sad sam nijemi posmatrac.
.

sama si sebe izigrala zbog emotivne gladi, ili cega li vec
bilo ti je potrebno , pa si malo zazmurila ( vec nakuckah negde)

Ne želim da mudrujem na temi gde je neko u totalnom q, ali za sve u životu što uradiš baš kao što i ne uradiš sam si kriv a to i ona shvata. Potvrda je postu br. 26 i prvoj recenici drugog pasusa. Laku noć.

P.S. Napredujemo samo kad iskustveno osetimo bol na svoj koži. Dok slušamo da se to dešava drugima ne dopire do nas. Tužno ali je tako.

pomislila sam da je malo komplexnije od ljubavnih jada ...

 

[Karlito Brigante]

Ima još jedno rešenje sad se setih ali ne znam kolko je primereno situaciji. Ako imaš nekog druga a za koga znaš da je ludo zaljubljen u tebe, zovi ga, isplači mu se na ramenu, bićeš slaba kao nikad pre, on će to da iskoristi i bićeš posle malo besna opet na sebe a i na njega i jedno će drugo anulirati, tako da kada budeš razmišljala šta pre sebi da oprostiš poslaćeš i jedno i drugo u pm i biće ti veruj mnogo lakše. )

Mora 'vako da se egreta nasmeje malo ) Sad sam zaista otišo.

 

[tehduduk]

Ima još jedno rešenje sad se setih ali ne znam kolko je primereno situaciji. Ako imaš nekog druga a za koga znaš da je ludo zaljubljen u tebe, zovi ga, isplači mu se na ramenu, bićeš slaba kao nikad pre, on će to da iskoristi i bićeš posle malo besna opet na sebe a i na njega i jedno će drugo anulirati, tako da kada budeš razmišljala šta pre sebi da oprostiš poslaćeš i jedno i drugo u pm i biće ti veruj mnogo lakše. )

Mora 'vako da se egreta nasmeje malo ) Sad sam zaista otišo.

samo onog koga bi i inace zvala da te tako tesi

 

[Egreta27]

sama si sebe izigrala zbog emotivne gladi, ili cega li vec
bilo ti je potrebno , pa si malo zazmurila ( vec nakuckah negde)

pomislila sam da je malo komplexnije od ljubavnih jada ...

Ma nisu ljubavni jadi, to je samo kap koja je casu prelila...
Mudro zakljucih, sa mladih mi 27, da sam "blentavo" vaspitana... otuda svo zlo...
Treniranje strogoce prema sebi...
Postavljanje ciljeva-ja to mogu....

Ocekivah i neke pr., prakticne iz prve ruke, situacija kad se, i kako oprasta sebi?
Meni je to nateze, drugima cu lakse...

 

[Karlito Brigante]

samo onog koga bi i inace zvala da te tako tesi

JE valjda teši?

 

[tehduduk]

Ma nisu ljubavni jadi, to je samo kap koja je casu prelila...
Mudro zakljucih, sa mladih mi 27, da sam "blentavo" vaspitana... otuda svo zlo...
Treniranje strogoce prema sebi...
Postavljanje ciljeva-ja to mogu....

Ocekivah i neke pr., prakticne iz prve ruke, situacija kad se, i kako oprasta sebi?
Meni je to nateze, drugima cu lakse...

onda sam malo pogodila- nisi ti kriva za mnogo toga i gubis kapacitet da sa jedniom princom za kajanje izadjes na kraj
proci ce

JE valjda teši?

njoj sam se obracala , samo sam se nadovezala na vas post

 

[Karlito Brigante]

njoj sam se obracala , samo sam se nadovezala na vas post

Aha. A ja sam Šon Koneri zvani Bred Pit.

 

[Egreta27]

Izbaci tu emocije i budi racionalna.Cilj da izlečiš dušu od tog lika,da ga zaboraviš...Prvi korak i odluka da ga zaboraviš je pola puta...Biće teško,al posle kad se setiš biće ti smešno oko čega si se nervirala...

Nije mi jos smjesno. Tj. bilo je jedno vrijeme. smijala sam se....kad smo se razisli, 3 mjeseca bila preporodjena...
Onda saznam sitnice, i spucaju me...Nekoj "lijevoj" tepa nadimkom koji sam ja njemu licno dala, sa opet lijevom ide na mjesta na koja sam ja njega zvala, nije ni znao da postoje...
I sto me njegov drug pozvao na "intimno druzenje"...na to se nasmijah, ali me zaboli, tamo negdje...
Planirali smo kao buducnost...tj. on je vise nego ja...
Opet me prodje.
Veceras...
Ironija zivota.
Nisam ni znala da je u gradu (odselio je iz istog u februaru), naslutih, ali ...
Pljuvao je na ovaj grad, i ljude, i mentalitet, vratio se u svoj...i opet dosao ovdje...kad je odlazio, bjezao je, od sebe, obaveza...opet se vratio...
Mislih da me vise nista u vezi s njim ne tangira...Jutros polozih ispit , sva srecna, i jos X sitnica...
Onda on.
A meni nailaze slike... kako sam dopustila da tako uludo protracim vrijeme... ?
Taman sam mislila, doslo sve na svoje, kad...nisu to emocije u pitanju, imala sam i poslij enjega drugih. Ali, taj osjecaj-kakva sam budala bila i zasto?

 

[tehduduk]

Aha. A ja sam Šon Koneri zvani Bred Pit.

masa forumasa je tako reagovalo kao i vi, pa kada procitaju post vide da sam se nadovezala samo
bolji je Son

Ali, taj osjecaj-kakva sam budala bila i zasto?

ej, zabe smo sve prosle, ne opterecuj se glupostima- nije vredan toga

 

[Egreta27]

A hebi ga kap koja je casu prelila...
Tako sam i fax zapustila na konto "prioritetnijih" stvari/ljudi...
I X drugih odluka...
Do mene je.
Nekad sam mogla birati, nekad ne.
Mislim se, lakse bi islo, da sam manje stroga prema sebi, a vise prema drugima...pozabavicu se onom "emotivnom gladi"...bice da ima tu nesto...
Danke za pjesmu, prisvajam je kao autobiografsku...

 

[bezibre!]

Veceras sam nekako van sebe. A to rijetko priznajem. Vladam uglavnom situacijom, drzim se, da li je gard ili ponos, ili nesto trece, ne znam...tek zanima me, bas,a nikako ne mogu da "nadodjem" na odgovore...

Pitanje- Kako oprostiti sebi? (sto smo ispali naivni/glupi/zaludjeni...)
I zasto je to nekad gotovo nemoguce-oprostiti sebi? (drugome ok)
I zasto se javlja taj osjecaj? (pogotovo kad ga aktivira neka druga/treca osoba)
Koliko treba vremena- Od trenutka svijesti-ok priznajem sebi, do-u redu je, oprastam sebi i zaista hladne glave idem dalje...

Ako ko ima volju/zelju da odgovori, zahvaljujem se.

nikada ali nikako sebi ne sme se zamerati i gajiti negativnost bilo kakve vrste ka sebi, bilo da je to krivica, mržnja, komleks, kajanje... jer drugog sebe nemaš, a ostalo je sve zamenjivo
to "ne razumem"
sve što si ikad radio, moja je logika, radio si svojom voljom verujući u dobro i pozitivnost toga. i ako niej ispalo dobro sigorni nisi svesno išao ka lošem. želeo si sebi najbolje, svako teži ak nekoj sreći ne znajući recept i pu, kako, šta, zašto...
i glavna stvar - sve je popravljivo i promenjivo, uglavnom. uvek može da se preseče, napravi novi potez, novi korak, pokuša, krene ispočetka... nije nikad lako ali šta je te pa lako u životu...
ne znam zasto je to tako... upravo iz navedenih razloga... svako je svestan na kraju da on upravlja svojim životom... i misli da ga je mogao drukčije izgraditi... da je moglo bilo bi tako... kanajnje ne služi ničemu
samo novi počeci, novi putevi i zaborav, na kraju krajeva
ne znam kod mene je to brzo uvek kaćžem desilo se, ******, probam ako može bolje, ako ne okajem grehe u svojoj glavi sredim se brzo i ajmo dalje

 

[bezibre!]

Prica je malo duga i komplikovana.
Ukratko.
Bili smo skupa godinu dana.
Vec 7mjeseci nismo.
Vise ni ne razgovaramo.
Svega sam ja svjesna-nasjela sam na to sto ga znam iz djetinjstva, sto smo iz istog grada, sto ga zivot nije mazio i pazio, sto mi je priznao neke svoje nedostatke, sto su nam u nekim segmentima zivotne okolnosti jako slicne.

Boli me samo sto mi se pred ocima odvija scenario kakav sam znala da ce biti, a nisam na vrijeme presjekla. Sad sam nijemi posmatrac.
Sugavi ovaj mali grad...
I sto me tangira sto se ne mogu pomiriti sa cinjenicom da sam godinu dana zivjela u teskoj (samo)obmani...i sto ne mogu da prihvatim to?
Lako prihvatim da me neko drugi "presao", ali ja sebe? E to mi ne ide...a nije prijatna spoznaja, pogotovo kad vazite za "jaku/jakog"...

NE NE i NE
sigurno je bilo iks momenata koji su činili da seosećaš lepo na bilo koji načim
emocionalno, čulno, psihološki, magisjki...
sigurno nisi bila godinu dan u ržnom i nesreći. onda si mazohista i opet si uživala u tome
dakle uživala si, doneo ti je nešto, saznali se nešto, doživela, upisala u Knjigu života
Nije ti prošlo vreme u ničemu
štagod da je dovelo do prekida tog stanja, ne znači da treba da se osećaš drukčije i loše zbog toga

 

[gost 170870]

doci ce trenutak kada ces si moci dozvoliti i slabost

...a nema kapacitete ni mehanizme odbrane

Pravo u centar

da sam "blentavo" vaspitana... otuda svo zlo...
Treniranje strogoce prema sebi...

Sama si sebi odgovorila

Samo hocu "recept", kako se oprasta sebi...

Osobe koje su izuzetno stroge prema sebi najcesce su visoke standarde usvojili zahvaljujuci strogom moralnom/etickom vaspitanju. Mislim da bi psiholozi rekli da je u pitanju dominantan superego koji "terorise" ego i id previsokim zahtevima.
Jedan post na nekoj mojoj staroj temi me zainteresovao da izanaliziram samu sebe u svetlu ovog tvog problema. Tu se spominje stid kao preteca krivice (interesantno kako nikada osecaj krivice nisam direktno i svesno vezala za osecaj stida). dalje pise da "postidjena licnost" stvara visok"ego ideal" na osnovu kojeg ravna svoje postupke i porive u buducnosti. A da se ubuduce javlja krivica za sve situacije zbog kojih bi bili postidjeni. Na taj nacin osoba sebi namece neracionalnu odgovornost za dogadjaje koji su van njene kontrole.
Valjda odatle ta strogoca prema sebi.
Osecaj krivice je jedan od osecaja koji najvise razaraju licnost, samopouzdanje, osecaj licne vrednosti i zadovoljstva sobom.
Da li zvuci pretenciozno ako kazem da ne treba da se stidis sto neko (s kim si bila bliska ali za koga nisi odgovorna) postupa na nacin zbog kojeg bi se ti stidela? On je on, ti si ti.
Zbog cega osecas krivicu? Sto neko tamo nesto radi? Sto je izdao poverenje? Sto si mu na kraju ti dopustila, svojom neopreznoscu?
Neke stvari su prosto van nase kontrole, uz svu mogucu opreznost s nase strane.
Ako prezivimo, znacemo sledeci put bolje da procenimo, i znacemo kako da budemo oprezniji. Eto cemu te trebalo nauciti to iskustvo.
Da postoji ljudska sujeta, bahatost, neodgovornost, a da to ipak ne mora da ima veze s tobom...tj da nije tvoja greska sto to nisi prepoznala jer na kraju krajeva ne nosis to u sebi. Pa si zbog toga naivna? Glupost.

+ za "Sanju"...bas je pogodila pesmu.

 

[NeDoDiri]

Veceras sam nekako van sebe. A to rijetko priznajem. Vladam uglavnom situacijom, drzim se, da li je gard ili ponos, ili nesto trece, ne znam...tek zanima me, bas,a nikako ne mogu da "nadodjem" na odgovore...

Pitanje- Kako oprostiti sebi? (sto smo ispali naivni/glupi/zaludjeni...)
I zasto je to nekad gotovo nemoguce-oprostiti sebi? (drugome ok)
I zasto se javlja taj osjecaj? (pogotovo kad ga aktivira neka druga/treca osoba)
Koliko treba vremena- Od trenutka svijesti-ok priznajem sebi, do-u redu je, oprastam sebi i zaista hladne glave idem dalje...

Ako ko ima volju/zelju da odgovori, zahvaljujem se.

Postavila si vrlo teško pitanje..nedavno sam "listala" uspomene prilično stare i poželjela da mogu da oprostim sebi..Mogla sam često praštati sebi za neke manje bolne stvari,za neke lelujave opsesije i ludosti,govoreći kako su i "najjače zakletve slama za oganj u krvi",pravdajući sebe pred sobom govorila bih:"I to sam ja..ne ponosim se time,ali i to sam ja,to je dio mene i treba da ga prihvatim"...i obično bih tu uspijevala..
Ali,postoje neke krupne,daleke stvari koje nikad nisam i nikad neću oprostiti sebi..čak i ako znam da su mi oni koje sam povrijedila davno oprostili..
nemam toliko mnogo života da se i dalje trudim da pronađem modus tako velikih oprosta..
Jednostavno,učim se da živim sa tim.Kao čovjek koji ima jednu nogu kraću..

 

[Karlito Brigante]

masa forumasa je tako reagovalo kao i vi, pa kada procitaju post vide da sam se nadovezala samo

Još jedan dokaz ko podtekstualno nadovezuje nenadovezano.

 

[Џорџи]

Hm meni se cini da sareno pozitivno sve posmatram pa ne shvatam nista kao gresku koja me skupo kosta..vec to nekako upakujem u pouku i nauk..sto bi izlizano rekli ko zna zasto je to dobro

 

[Karlito Brigante]

Tačno. Samo uzmi olfa skalpel i odseci sve krajeve jer ako se neki vuče može kad se najmanje nadaš da ti se opet uplete u noge. Ja obično promenim telefon i identitet.

 

[goxy]

Nije mi jos smjesno. Tj. bilo je jedno vrijeme. smijala sam se....kad smo se razisli, 3 mjeseca bila preporodjena...
Onda saznam sitnice, i spucaju me...Nekoj "lijevoj" tepa nadimkom koji sam ja njemu licno dala, sa opet lijevom ide na mjesta na koja sam ja njega zvala, nije ni znao da postoje...
I sto me njegov drug pozvao na "intimno druzenje"...na to se nasmijah, ali me zaboli, tamo negdje...
Planirali smo kao buducnost...tj. on je vise nego ja...
Opet me prodje.
Veceras...
Ironija zivota.
Nisam ni znala da je u gradu (odselio je iz istog u februaru), naslutih, ali ...
Pljuvao je na ovaj grad, i ljude, i mentalitet, vratio se u svoj...i opet dosao ovdje...kad je odlazio, bjezao je, od sebe, obaveza...opet se vratio...
Mislih da me vise nista u vezi s njim ne tangira...Jutros polozih ispit , sva srecna, i jos X sitnica...
Onda on.
A meni nailaze slike... kako sam dopustila da tako uludo protracim vrijeme... ?
Taman sam mislila, doslo sve na svoje, kad...nisu to emocije u pitanju, imala sam i poslij enjega drugih. Ali, taj osjecaj-kakva sam budala bila i zasto?

Ma to je jedna baraba čovek bez savesti o kom sam pričao...Gledaj da u budućnosti izbegneš taj tip ljudi...

 

[Sally_Solomon]

Ja ne shvatam sta ima sebi da oprastas? To sto nisi savrsena, sto si se zaljubila u pogresnog? Sto si ga idealizovala?
Mozda nisam pazljivo procitala sve, ali ne vidim gde si ti pogresila..
Ako volis sebe, oprostices bez problema...

Samo bih da dodam. Mesta na koje smo isli sa bivsima bi trebalo da budu potpuno zabranjena za odlazak sa novim partnerima?
Dakle ko je imao nekoliko veza, pola mesta na gradu su mu zabranjena, mora uvek neka nova da smislja?

 

[tehduduk]

Još jedan dokaz ko podtekstualno nadovezuje nenadovezano.

da zelis videti - video bi

ili si ljubomoran sto si ti filozofirao, a ja konkretno odgovarala postavljacici