Opraštanje

Ljudi treba da oprastaju, sebi i drugima i da iz toga nesto nauce.
Oprastanje ne znaci vracanje na staro vec oslobadjanje energije za
nastavak zivota.
Oprost ne znaci zaboraviti, ne znaci ni nastaviti na isti nacin,
znaci da se desilo i da ste nesto naucili.
Bez oprastanja tapkamo u mestu, vrtimo se u krug.
 
Demijurg:
“Oni koji nisu u stanju oprostiti, ruše most preko koga sami moraju preći. Još važnije je oprostiti sebi. Kada ne oprostite sebi i ne oslobodite se negativnih emocija, vi rasipate svoju energiju i životnu snagu.”


Konfučije


Kada nekome oproste, ljudi veruju da čine uslugu osobi kojoj su oprostili. Naprotiv, od opraštanja najveću korist ima onaj koji oprašta drugome. Zloba, ljubomora i zavist iscrpljuju telo i duh, i često dovode do bolesti. S druge strane, opraštanje izaziva uravnoteženje energetskih kapaciteta i tako omogućuje harmoničan protok energije između ljudi...

Šta vi mislite?
Kliknite za proširenje...

Опраштање не постоји, постоји само занемаривање увреда
 
Boljarin:
Recimo ovako, nervira te sto neka drugarica nikad nije tacna i moras da je cekas,
unapred joj oprostis i korigujes svoje ocekivanje.
Da li to muskarci redovno rade?
Kliknite za proširenje...

Onoj drugarici koju volim, redovno joj takve stvari praštam

za muške ne znam...nek viknu sami

- - - - - - - - - -

HELENA33:
ili kad udjesh u diskusiju sa dileom, unapred si oprostio sve shto moze da lupi...:p
Kliknite za proširenje...

da...on je baš specifičan
 
Zbog takvih razloga shvatis da kada ne oprostis u stvari zelis
da drugi rade ono sto bi ti zeleo da oni rade,
a to se zove kontrola, pa onda dodjemo na prosto razmisljanje
da i mi imamo stvari koje nam drugi oprastaju.
Sta recimo ocekujes od decka koji je zenskaros, cak lep naziv za nekoga ko
ne bira ?
 
HELENA33:
haha, vec sam pomislila da je umri mushki bio u pravu kad mi je rekao da kratkim postovima pravim pometnju...:p
Kliknite za proširenje...

ne, nego meni izgleda slabi vid pa pravim pometnju

- - - - - - - - - -

Boljarin:
Zbog takvih razloga shvatis da kada ne oprostis u stvari zelis
da drugi rade ono sto bi ti zeleo da oni rade,
a to se zove kontrola, pa onda dodjemo na prosto razmisljanje
da i mi imamo stvari koje nam drugi oprastaju.
Sta recimo ocekujes od decka koji je zenskaros, cak lep naziv za nekoga ko
ne bira ?
Kliknite za proširenje...

Nemoj mi dečka ženskaroša...takvima ne praštam
 
gospodjica14:
Ako je istina ovo što si napisala, čestitam.

Dozvoli da ti ne verujem jednu od dve stvari: ili nisi zaboravila, nego si uspela da pređeš preko toga i pomiriš se s onim što se desilo, ili to što se desilo nije istinski zaparalo po tvom srcu. Više kao ono površinska rana. Duboke rane i bol koja te tera da vrištiš na nebo da te ubije - se ne zaboravlja. Nema šanse.
Kliknite za proširenje...

Djelimično si u pravu..uspjela sam da pređem preko toga i dopustim vremenu da to jednostavno odnese sa sobom..daleko,u zaborav..Nije vrijeme jedini faktor pa da kažemo da ono liječi i pomaže.
Moramo čvrsto odlučiti da ne želimo više nositi te rane..ma kako duboke bile.I nikad se toliko ne zaboravi da ne postoji u našem sjećanju..Naprotiv,ono je tu kao opomenaod koje treba da učimo,a koja ne uzrokuje više onaj bol od kog se duša rastače..
Zaborav jeste to nešto Moje koje ne boli(više) koje ne traži osvetu i ne stvara gorčinu..moja škola koju sam završila da bih mogla nastaviti dalje.
 
tumblr_mjqqq4OLSg1rkyhqwo1_500.jpg
 
Boljarin:
Recimo oprostiti unapred. Sta to znaci?
Kliknite za proširenje...

Ovako rečeno to znači optužiti nekoga za svoju uobrazilju, za imaginarno (zlo)djelo koje još nije niti namjereno niti počinjeno.
Pri tom zanemariti činjenicu da se i zločin i optužba za zločin, kao i opraštanje umišljenom zločincu za (ne)postojeće (ne)počinjeno djelo, nalaze samo u tvojoj glavi, te stoga ne preuzeti odgovornost za svoje misli koje stvaraju takvu neobuzadnu iluziju.

To takođe znači načiniti finalni sud; da si (da sam) po nivou sjesnosti iznad tog tobož' zlikovaca; jer on ne zna šta čini.
Nije ni čudo da 'on' ne zna šta čini, kad se sve, čitav scenaro i njegova predstava nalaze samo u glavi onoga koji sve to izmišlja, tačnije umišlja.
 
Pri tom se na metafizičkom planu odvija nešto sasvim drugo: Onaj koji umišlja, stvara mogućnosti i bira ih kako bi u stvarnosti mogao da iskusi svoju tobož' 'Visoku Svjesnost', ne shvatajući pri tom da je zarad tog dokazivanja svog 'nivoa' u manifestaciju uvukao čitav svemir, koji na njegovo pitanje daje i adekvatan odgovor.
Pitanje-zahtjev (naredba) svemiru je tad: "Daj mi zlikovca da ti (univerzumu, sebi i drugima) dokažem da sam 'Svjestan' kao što mislim da jesam, da sam mu već unaprijed oprostio."
Zarad ostavrenja takve naredbe univerzum će pronaći i zličinca i onoga nad kojim će se zločin izvršiti kako bi uslišio molbu molioca a sebe vratio u stanje ravnoteže.
 
Nigdje nisam pisao o krivici niti sam okrivio (osudio) ikoga, već sam pisao o izboru, konsekventno o (ne)odgovornosti koja je istinski kreator stvarnosti.
Riječ je o odgovornosti koja mora postojati na nivou izbora, a izbor se ostvaruje na metafizičkom nivou, bilo da smo tog nivoa svjesni ili pak nesvjesni.

Radi se zapravo o dva totalno različita nivoa shvatanja bitisanja iz kojih slijedi djelovanje i konsekventno dva načina činjenja izbora:

1. nesvjesno-osuda i opraštanje,
2. svjesno- izbor i odgovornost.

U drugim riječima:
1. nesvjesno-bez uvida u metafizički nivo stvarnosti, stoga shvatanjem uzroka manifestujuće polarizovane stvarnosti (zla) na račun posledice već izvršenog (ne)djela (u stvarnosti) što sobom povodi emocinalnost i ljudsku moralnost, SUD (osudu) i konačno i potrebu da se opraštanjem (odricanjem osude) pokrenemo iz mrtve tačke. Pri tom ne postoji svjesnost o odgovornosti za izbor već postojeće stvarnosti na koju se reaguje. Zato je to nesvjestan izbor=ne biti svjestan da je svaka stvarnost posledica našeg izbora.

2. svjesno-shvatanjem metafizičke postavke stvarnosti na račun osviješćenih mogućnosti pri čemu imamo uvid u njihove posledice (moguću stvarnost) prije nego li izaberemo jednu od njih i svojim izborom odobrimo njenu manifestaciju. Znajući svoj istinski cilj i božanske principe Ljubavi i harmonije, preuzimamo odgovornost nad izborom svoje stvarnosti. Tada nemamo razlog da reagujemo tražeći uzroke, jer nam je jasno da smo mi kreatori i uzroka i posledice, odgovornost za posledice smo već preuzeli prije manifestacije uzroka.
 
ti koji jesi, svaka stvarnost nije posledica nasheg izbora krenuvshi od mesta rodjenja, porodice u kojoj smo a i okruzenja do izvesnog vremena...
nekad ni kasnije chovek ne moze mnogo da bira sa kim ce imati posla, kao ni da zna chemu ce sve biti izlozen i shta ce sve morati da prodje na odredjenom putu... da ne govorim o najboljim namerama i onim koji bi da ih miniraju, gde je posebno besmisleno polaziti od sopstvenog izbora kao uzroka...
to je svakako tema za najmanje 5 strana a ja nemam volje toliko da tupim...
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top