Opraštanje kao disciplina

[гост 36150]

samoneznopremasebi!

 

[Princes krofna]

Učim sebe da opraštam. Jer ono što ne oprostim postaje moj teret koji vučem sa sobom. A to mi ne treba. Jednom čoveku samo još uvek ne mogu da oprostim sve i to me proganja nekad u snovima. Na javi se zanosim da sam oprostila..!!!

Sa drugim ljudima je u stvari lakse,objasnis sebi da ne znaju i nemaju kapaciteta za bolje.
Sa sobom je u stvari teze,kad stalno cujes Sandru u pozadini glupaco,glupaco

 

[Mystic+]

Sa drugim ljudima je u stvari lakse,objasnis sebi da ne znaju i nemaju kapaciteta za bolje.
Sa sobom je u stvari teze,kad stalno cujes Sandru u pozadini glupaco,glupaco

Hoćeš da kažeš da su m. veći hrišćani od ž. ... ,jer mnogo lakše opraštaju ...

 

[Red]

Sa drugim ljudima je u stvari lakse,objasnis sebi da ne znaju i nemaju kapaciteta za bolje.
Sa sobom je u stvari teze,kad stalno cujes Sandru u pozadini glupaco,glupaco

Paaa, ja ne čujem glasove u glavi, niti mislim da sam glupača. Ja ništa u svemu tome nisam bila kriva, samo prosto ne mogu da mu oprostim, još uvek, ali hoću jednog dana sigurno.

 

[Mystic+]

Male ličnosti, ne prvazilaze sebe, jer više ne rastu i ne razvijaju se ...

 

[Red]

Male ličnosti, ne prvazilaze sebe, jer više ne rastu i ne razvijaju se ...

Kakve predrasude!
Ne možeš tako da sudiš ljudima, jer nisi bio u njihovoj koži i nemaš predstavu šta imaju za opraštanje i koliko vremena treba za to....

 

[Mystic+]

О, итекако могу, јер гледам другим очима и мале и велике ипостасе...

Већина Г-ђа себи даје за право да буду само оне судије у кући.

Осуђивати некога и неопраштати некоме, зато што није по мерилима оцене вредности, Г-ђе судије, је одраз распада цивилног друштва.

За Судију треба много знања и разумевања стварности, а када жена то нема, онда већина мушкарца ради нешто контра из ината против себе, својег Ја и Јаства

 

[Metronomy]

Oprastam i nikad ne zaboravljam, a zajebi se da probas ponovo.

 

[PerfectOne]

Oprastam i nikad ne zaboravljam, a zajebi se da probas ponovo.

 

[Kosta2]

Da vas nešto pitam.

Kakvi ste sa opraštanjem? Ako vas neko najbliži, van najcrnjih snova, emotivno iskida na komade- jel možete u njemu nekada ponovo da vidite blisko drago biće, sa njim ste završili , ili je nešto između? Na primer, u jednom mom slučaju, radilo se o izbegavanju da mi se kaže istina. Kako idu posle te borbe sa sobom , ako se borite? Jel naučite nešto?

Odmah paničite, osudite, ili izoštrite fokus i potrošite pošteno isto onoliko vremena na kuknjavu i samosažaljevanje kao i na razmišljanje o razlozima druge strane? Sagledavate razumljive ljudske nesavršenosti?

Jel vam padne na pamet da je do toga došlo zbog toga što ste vi imali očekivanja i da očekivanja treba da preispitate vi?

Sentenca “opraštam ali ne zaboravljam” , to znači da nisi oprostio i da si i dalje naložen na krv, samo čekaš priliku?

Imam iskustvo nakon kog bih teoretski mogla da se pouzdam u znanja o sebi i svim ostalim ljudima, ali nisam sigurna da li iskustvo služi nečemu u praksi. Pitam se da li iskustvo donosi otpornost, ili se u svakoj narednoj mnogo važnoj prilici najeбe isto, ili još gore, jer je nemoguće u ovoj oblasti išta postići?

Niko nije savršen i svako može da "usere motku". Svako od nas je nenamerno uradio nešto pa posle požalio. Čovek ne sme da bude bezosećajan, treba oprostiti i dati drugu šansu. Oprostiš i nastaviš gde si stao. Nije važno pamtio, ne pamtio ako si oprostio. Ako i pamtiš, to je podsetnik a ne okidač za osvetu.

Treća šansa ne postoji. Ako osoba kojoj sam oprostio ponovi inkrimisanu tu naša priča završava. Koji put se osvetim, koji put tu osobu samo škartiram.
Sve zavisi o količini jada koju mi je ta osoba nanela.

 

[BILI DOUP]

ne razmisljam o tome

to se resi unutar vangle samo

a mislim da sam po prirodi blagorodan i verujem u ljude (sto naravno ne znaci da nisam zasrao milion puta)
kako to vide drugi... nemam pojma

 

[PerfectOne]

namerno svima oprostim, neka se osećaju glupo jer to nisu očekivali

 

[Princes krofna]

Paaa, ja ne čujem glasove u glavi, niti mislim da sam glupača. Ja ništa u svemu tome nisam bila kriva, samo prosto ne mogu da mu oprostim, još uvek, ali hoću jednog dana sigurno.

Promasila si temu,jer si se usmerila na ono sto mislis o meni,umesto na ono sta sam napisala.

 

[Princes krofna]

namerno svima oprostim, neka se osećaju glupo jer to nisu očekivali

Kraljice

 

[Princes krofna]

Oprastam i nikad ne zaboravljam, a zajebi se da probas ponovo.

Kod ovakvih recenica,uvek se setim kako me neko odradio dva puta na istu foru nije smesno

 

[Princes krofna]

Uglavnom,imas ljude koji preuvelicavaju tudju odgovornost,koji preuvelicavaju svoju i one koji racionalno sagledavaju,kojih je najmanje.

 

[Red]

Promasila si temu,jer si se usmerila na ono sto mislis o meni,umesto na ono sta sam napisala.

Ja nisam nigde pisala o tebi, niti te dovoljno poznajem da bih imala o tebi mišljenje.

 

[Gospodin Darsi]

Da vas nešto pitam.

Kakvi ste sa opraštanjem? Ako vas neko najbliži, van najcrnjih snova, emotivno iskida na komade- jel možete u njemu nekada ponovo da vidite blisko drago biće, sa njim ste završili , ili je nešto između? Na primer, u jednom mom slučaju, radilo se o izbegavanju da mi se kaže istina. Kako idu posle te borbe sa sobom , ako se borite? Jel naučite nešto?

Odmah paničite, osudite, ili izoštrite fokus i potrošite pošteno isto onoliko vremena na kuknjavu i samosažaljevanje kao i na razmišljanje o razlozima druge strane? Sagledavate razumljive ljudske nesavršenosti?

Jel vam padne na pamet da je do toga došlo zbog toga što ste vi imali očekivanja i da očekivanja treba da preispitate vi?

Sentenca “opraštam ali ne zaboravljam” , to znači da nisi oprostio i da si i dalje naložen na krv, samo čekaš priliku?

Imam iskustvo nakon kog bih teoretski mogla da se pouzdam u znanja o sebi i svim ostalim ljudima, ali nisam sigurna da li iskustvo služi nečemu u praksi. Pitam se da li iskustvo donosi otpornost, ili se u svakoj narednoj mnogo važnoj prilici najeбe isto, ili još gore, jer je nemoguće u ovoj oblasti išta postići?

OK sam, oprastam.