Од Руса траже 15.000 станова
ВЕЛИКИ ДУГ НИС-А ОД 630 МИЛИОНА ЕВРА ИЛИ ВЕЛИКА ФАРСА
Најновија афера везана за Нафтну индустрију Србије, да, наводно, НИС дугује око 630 милиона евра – или је велики дуг или је велика фарса.
Рачунајући тренутну цену станова од 1.000 евра по квадратном метру, НИС би требало да плати скоро 15.000 станова јер је 630 милиона евра, у ствари, 650.000 стамбених квадратних метара, а то је када сер све сабере град од 50.000 становника.
Нема ни сумње да то НИС може довести пред банкрот, а да ли ће бити пронађено неко решење да се санира/отплати дуговање Стамбеној задрузи “Рафинерија” од око 630 милиона евра, за сада нико не може да да одговор. Оно у чему се обе стране слажу је да ће се решење тражити у разговорима, мада нико не може да каже колико би дуго размршавање овог клупка могло потрајати. Да подсетимо, висина овог дуга је за више од 200 милиона евра већа него што је нови власник НИС-а платио за већински пакет акција НИС-а (51 одсто капитала), а НИС је национална нафтна компанија која истражује, производи и прерађује нафту, гас и геотермалне воде, запошљава око 12.000 људи, има концесије у Анголи, поседује око 500 бензинских пумпи....
Овај случај је по много чему занимљив. Наиме, дуг је огроман, једна нафтна компанија 630 милиона евра дугује стамбеној задрузи, дуг је стар око 11 година, а готово да нико више не зна од које цифре се кренуло. Како каже председник Управног одбора Стамбене задруге “Рафинерија” Родољуб Пашћановић, ова задруга је инвеститор станова у неколико градова Србије, па и за потребе Министарства унутрашњих послова. Будући да је НИС 1999. и 2000. године био дужан држави на име пореза, а држава била дужна задрузи за станове за потребе МУП-а, договорено је да ова компанија, уместо држави, новац на име пореза плаћа Стамбеној задузи “Рафинерија”.
– На тај начин обавеза државе према задрузи више не постоји, јер ју је НИС преузео, а потписници овог уговора смо ми, МУП и НИС – рекао је Пашћановић. – НИС је имао интерес да то уради јер је обавезе плаћао потраживањима од мноштва трговаца и произвођача грађевинског материјала који су му дуговали, рецимо, за гас или мазут, па смо ми онда преузимали грађевински материјал уместо новца. Међутим, 2001. године НИС је у потпуности престао да плаћа, а када су тражена решења, представнци НИС-а захтевали су личне услуге – каже Пашћановић.
Прво је поднета тужба, у мају 2002. године, у којој је захтеван раскид и поништај свих уговора, а ако то буде одбијено, тражи се испалата новца по уговору. Суд је одбио захтев за поништај, а после пет година добијена је првостепена пресуда. Међутим, указује Пашћановић, Виши трговински суд усваја жалбу НИС-а, ангажовани су додатни вештаци, донета је друга првостепена пресуда, која је потврђена и извршна – да се с рачуна НИС-а новац на име дуга исплаћује задрузи, али до тога није дошло јер је НИС реструктуруран и није се знало ко је правни следбеник компаније. Правна надмудривања трају и данас, био је ангажован и Врховни суд Србије, јавни тужилац, а после низа перипетија, предмет је враћен Трговинском суду у Новом Саду и последњу годину НИС опструира поступак. Иначе, каже Пашћановић, покушаја да се размрси дуговања било је и 2003. године, када је, уз присуство тадашње покрајинске власти, потписан протокол о висини и динамци исплате, али је представник НИС-а, потписник протокола, одмах после тога имао примедбе и ништа није урађено.
– Сада је дуг огроман јер се годинама није ништа плаћало, а камате су се гомилале. У тренутку утужења он је износио око 390 милиона динара, а сада је око 630 милиона евра и камата и даље расте. То што нама НИС није плаћао имало је негативне последице на наше пословање, јер смо и ми дужни нашим партнерима под истим условима и с истом каматом као и НИС нама, а они су нас тужили, као што смо и ми НИС. Од накнаде штете сигурно неће одустати ни купци станова који годинама не могу да се уселе, те очекујемо да се, што је могуће пре, ово реши. Спремни смо на договор и надамо се сусрету с менаџментом НИС-а, односно људима који могу да донесу одлуку и у разговору предложе могуће решење – рекао је Пашћановић.
Д. Млађеновић
Може и некретнинама
Родољуб Пашћановић истиче да би један од могућих начина регулисања дуга могао бити и преузимање одређених објеката НИС-а. По његовим речима, само у Новом Саду има неколико објеката НИС-а који се не користе па је Стамбена задруга “Рафинерија” спремна да се део дуга плати на тај начин.
Све опције у игри
Да је дуг НИС-а Стамбеној задрузи “Рафинерија” “тежак” око 630 милиона евра недавно је потврдио и генерални директор ове компаније Кирил Кравченко. Он је истакао да се разматрају сви могући начини за проналазак решење за плаћање свих дуговања НИС-а, па и овог.
http://www.dnevnik.rs/node/3856
Monopol na evrodizel zbog gubitaka?
12:48 -> 08:48 | Izvor: Politika, Novosti
Beograd -- Novim, korigovanim planom poslovanja Naftne industrije Srbije u ovoj godini predviđa se, kako pišu Novosti, gubitak od čak 14,2 milijarde dinara.
Prvobitno je planirana dobit od 7,1 milijardu dinara, iako je već u prvom kvartalu ove godine NIS zabeležio minus od 11 milijardi dinara. Novi, ruski menadžment je obećavao „plus“ za kraj drugog kvartala. Ali, prema oceni naftaša, pad prihoda od 20 odsto, rast troškova i negativne kursne razlike najviše su „kumovali“ gubicima.
Novosti navode da menadžment ima nekoliko rešenja za ublažavanje „minusa“ i, ako bi se sprovele te mere, NIS bi mogao da stigne i do plusa od 2,6 milijardi dinara.
Mere na koje, po planu iz NIS, može da utiče država vrede čak 6,8 milijardi dinara. Jedan od predloga je da se dozvoli uvoz svega 50 odsto potrebnih količina evrodizela u Srbiju, koji je jedini na slobodnom režimu. Tako bi NIS i za taj derivat kontrolisao polovinu tržišta. Ideja je da se na uvezene količine naplaćuje uvozna carina do nivoa vrednosti domaćeg derivata. Ta mera bi NIS mogla da donese milijardu dinara.
“Dugovi Petrohemije su 2,6 milijardi dinara, putara 700 miliona dinara i Srbijagasa 800 miliona dinara, a ako bi se uvela i nova uredba o povećanju cene od tri odsto, to bi donelo još milijardu i po dinara”, deo je novog plana. Izmenom uredbe i povećanjem cena za tri odsto, građani Srbije bi plaćali gorivo skuplje u proseku od dva do čak 4,7 dinara po litru.
Postoji i deo plana gde bi sam NIS trebalo da sakupi dodatnih 5,6 milijardi dinara kroz smanjenje uslužne prerade, manji rast plata, troškova i smanjenje trgovačke marže za jedan dinar.
Uslužna prerada je rak-rana naftašima iz NIS, jer, prema njihovoj računici, troškovi prerade su 53 dolara po toni, a priznata je cena od 33 dolara. Do kraja godine predviđena je prerada nafte za druge od 115.000 tona, a gubitak zbog tog posla procenjuje se na 230 miliona dinara.
Ova mera ne ide naruku privatnim naftašima, jer bi smanjenjem prerade neminovno došlo do gašenja nekih firmi. A zbog zabrane uvoza derivata, pumpadžije bi morale da stanu u red kod NIS da kupe gotove derivate, jer bi kontrolisao i 50 odsto tog tržišta.
„Menadžment je spreman i da umanji rast plata radnicima sa 15 na 12 odsto, i time bi uštedeli čak milijardu i po dinara, dok bi dodatno smanjenje troškova u kompaniji moglo da donese 2,2 milijarde dinara”, jedna je od mera iz plana poslovanja.
Kasni podela akcija NIS-a
Istovremeno, Politika piše da kasni podela akcija NIS-a i nadovi da nadležni tvrde da je razlog kašnjenja veliki broj pritužbi građana, dok budući akcionari smatraju da vlada ne zna kako javnosti da saopšti da je realna vrednost NIS-ovih akcija 96, a ne 270 evra kako je procenio „Dilojt i Tuš”.
Otpremnine do 14. avgusta
Rok za dobrovoljno napuštanje NIS-a uz otpremnine od 750 evra bruto po godini radnog staža produžava se do 14. avgusta, a zaposleni u ovoj naftnoj kompaniji moraju sami da plate poreze kao i svi ostali građani Srbije. Prema nezvaničnim podacima, do sada se za otpremnine javilo oko 700 zaposlenih.
Dušan Mrakić, državni sekretar u Ministarstvu energetike, je potvrdio da zaposleni i bivši radnici NIS-a neće početkom avgusta dobiti besplatne akcije, kako im to po zakonu pripada, ali je dodao da se čini sve da im se ovi vlasnički papiri podele što pre. On kaže da će se požuriti kako bi im one bile podeljene do kraja avgusta, najkasnije početkom septembra.
Đorđe Petrović, predsednik Skupštine Udruženja budućih akcionara NIS-a, kaže da „nije tačno da je razlog za pomeranje roka za isplatu besplatnih akcija veliki broj pritužbi koje ne mogu da se reše do 10. avgusta, već što niko u vladi ne sme da kaže da je vrednost kompanije prodate za 400 miliona evra, procenjene na osnovu izveštaja „Dilojt i Tuša” na nerealnih 2,2 milijarde evra, uticalo na pad vrednosti akcije sa 270 na 96 evra. Jedino što vladi preostaje jeste da izađe s tačnim podacima”.
Pravo na podelu akcija ima 24.890 zaposlenih i bivših radnika NIS-a i nešto manje od pet miliona građana Srbije
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2009&mm=07&dd=31&nav_id=374018
Serijal o NIS-u se nastavlja.Pored starih dugova,nekih stanova,sad se pominju novi gubici,nesposobno rukovođenje,kontrola tržišta derivatima,ko je zadužen za akcije.
Kako je kilavo i uz tenzije napravljen energetski sporazum sa Rusima,takva su i dešavanja sa NIS-om,jadno i bedno.
