Гамбино
Elita
- Poruka
- 18.701
Опет графитима оскрнавили Гробницу народних хероја
(Фото: ЈП „Београдска тврђава”)
Гробница народних хероја на Београдској тврђави изгледа да је постала омиљена мета хулигана који су je по трећи пут у години ижврљали графитима. Последњи пут се то догодило пре неколико дана када су на белом мермеру испод биста Ђуре Ђаковића и Ивана Милутиновића исписали увредљиви плави графит „Титове усташе” и нацртали неки знак попут крста са четири оцила.
Графити ће, како сазнајемо у ЈП „Београдска тврђава”, ускоро бити уклоњени, чим то временске прилике допусте, а на чишћењу споменика биће ангажоване и градске службе.
Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Попрсја Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944) и Иве Лоле Рибара (1916–1943) дело су вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Tу је сахрањен и Моша Пијаде 1957. године, чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.
Одлуком Скупштине града Београда, Гробница народних хероја проглашена је за споменик културе 1983. године.
Јавно предузеће „Београдска тврђава” подсећа да споменици на Београдској тврђави чувају сећање на њену дугу и бурну историју, која мора бити сачувана, и апелује на све посетиоце да не скрнаве споменике и не уништавају културно наслеђе града Београда, којим се поносимо у свету.
Пре само три месеца, у ноћи између 15. и 16. септембра, хулигани су црвеним спрејом такође на белом граниту исписали „Смрт комуни. Хероји са кошара нису заборављени”. Сличан натпис начињен је и прошле године, 10. децембра.
Тада је против Н. Н. починиоца била поднета кривична пријава јер је ово уништавање културног добра, али за то дело тада нико није одговарао, а није ни за прошло.
Ко су хероји
Ђуро Ђаковић
Металски радник и револуционар. Један од најистакнутијих бораца за радничку класу Југославије и права обесправљених. Због заступања сиромашних сељака често је долазио у сукоб са богатим сељацима и трговцима. Због свог комунистичког деловања ухапшен је после шестојануарске диктатуре краља Александра. Жртва је такозваног белог терора. Убијен је на граници Аустрије 1929. године у инсценираном бегу. Његови посмртни остаци пренети су 1949. године у гробницу на Калемегдану.
Иван Милутиновић
Југословенски комуниста, револуционар, учесник народноослобадилачке борбе и народни херој. Погинуо је код Вишњице 1944. године приликом експлозије шлепа, који је налетео на неексплодирану немачку мину. Био је сахрањен на Новом гробљу, али је његово тело 1948. пренето у ову гробницу.
Иво Лола Рибар
Један је од организатора револуционарног покрета у Југославији и народни херој. Погинуо је 1943. године на Гламочком пољу приликом напада на авион којим је требало да полети за Бари. Његови посмртни остаци пребачени су у гробницу 1948. године.
Моша Пијаде
Сликар, новинар, револуционар, један од високих државних и партијских функционера некадашње Југославије, носилац Ордена народног хероја. Умро је у Паризу 1957. приликом повратка наше делегације из Лондона и сахрањен на Београдској тврђави.
http://www.politika.rs/scc/clanak/468128/Opet-grafitima-oskrnavili-Grobnicu-narodnih-heroja
А и прошле године се десило ово
Смрт комуни на Гробници народних хероја: Исписан графит на споменику културе на Калемегдану
https://www.novosti.rs/vesti/beogra...an-grafit-na-spomeniku-kulture-na-Kalemegdanu
Мислим да смо као друштво одавно зрели за приспитивање улоге партизанских и комунистичких личности. Да ако је могуће одвојимо жито од кукоља, управо да нам се не би догађале овакве ствари. Добар део комунустичких хероја су били однарођени, чије је идеологија имала јасну црту србофобије, али то не значи да су сви били такви. Ја нисам неки оптимиста, јер сам иделог КП Јосип Броз је већ 90их био означен као антисрпски елемент, и убрзо су нестајале његове улице, његове бисте, слике и сваки траг његове владавине. Зато мислим да ћемо тешко одбранити и његове следбенике тог времена. То је као да осудимо Хитлера, а да неке чланове наци партије рехабилитујемо и поштујемо, само зато што су мање убијали.
Како год потребан нам је озбиљан дијалог.
(Фото: ЈП „Београдска тврђава”)
Гробница народних хероја на Београдској тврђави изгледа да је постала омиљена мета хулигана који су je по трећи пут у години ижврљали графитима. Последњи пут се то догодило пре неколико дана када су на белом мермеру испод биста Ђуре Ђаковића и Ивана Милутиновића исписали увредљиви плави графит „Титове усташе” и нацртали неки знак попут крста са четири оцила.
Графити ће, како сазнајемо у ЈП „Београдска тврђава”, ускоро бити уклоњени, чим то временске прилике допусте, а на чишћењу споменика биће ангажоване и градске службе.
Гробница народних хероја подигнута је 1948. године. Попрсја Ђуре Ђаковића (1886–1929), Ивана Милутиновића (1901–1944) и Иве Лоле Рибара (1916–1943) дело су вајара Стевана Боднарова из 1949. године. Tу је сахрањен и Моша Пијаде 1957. године, чија је биста рад вајара Славољуба Станковића.
Одлуком Скупштине града Београда, Гробница народних хероја проглашена је за споменик културе 1983. године.
Јавно предузеће „Београдска тврђава” подсећа да споменици на Београдској тврђави чувају сећање на њену дугу и бурну историју, која мора бити сачувана, и апелује на све посетиоце да не скрнаве споменике и не уништавају културно наслеђе града Београда, којим се поносимо у свету.
Пре само три месеца, у ноћи између 15. и 16. септембра, хулигани су црвеним спрејом такође на белом граниту исписали „Смрт комуни. Хероји са кошара нису заборављени”. Сличан натпис начињен је и прошле године, 10. децембра.
Тада је против Н. Н. починиоца била поднета кривична пријава јер је ово уништавање културног добра, али за то дело тада нико није одговарао, а није ни за прошло.
Ко су хероји
Ђуро Ђаковић
Металски радник и револуционар. Један од најистакнутијих бораца за радничку класу Југославије и права обесправљених. Због заступања сиромашних сељака често је долазио у сукоб са богатим сељацима и трговцима. Због свог комунистичког деловања ухапшен је после шестојануарске диктатуре краља Александра. Жртва је такозваног белог терора. Убијен је на граници Аустрије 1929. године у инсценираном бегу. Његови посмртни остаци пренети су 1949. године у гробницу на Калемегдану.
Иван Милутиновић
Југословенски комуниста, револуционар, учесник народноослобадилачке борбе и народни херој. Погинуо је код Вишњице 1944. године приликом експлозије шлепа, који је налетео на неексплодирану немачку мину. Био је сахрањен на Новом гробљу, али је његово тело 1948. пренето у ову гробницу.
Иво Лола Рибар
Један је од организатора револуционарног покрета у Југославији и народни херој. Погинуо је 1943. године на Гламочком пољу приликом напада на авион којим је требало да полети за Бари. Његови посмртни остаци пребачени су у гробницу 1948. године.
Моша Пијаде
Сликар, новинар, револуционар, један од високих државних и партијских функционера некадашње Југославије, носилац Ордена народног хероја. Умро је у Паризу 1957. приликом повратка наше делегације из Лондона и сахрањен на Београдској тврђави.
http://www.politika.rs/scc/clanak/468128/Opet-grafitima-oskrnavili-Grobnicu-narodnih-heroja
А и прошле године се десило ово
Смрт комуни на Гробници народних хероја: Исписан графит на споменику културе на Калемегдану
https://www.novosti.rs/vesti/beogra...an-grafit-na-spomeniku-kulture-na-Kalemegdanu
Мислим да смо као друштво одавно зрели за приспитивање улоге партизанских и комунистичких личности. Да ако је могуће одвојимо жито од кукоља, управо да нам се не би догађале овакве ствари. Добар део комунустичких хероја су били однарођени, чије је идеологија имала јасну црту србофобије, али то не значи да су сви били такви. Ја нисам неки оптимиста, јер сам иделог КП Јосип Броз је већ 90их био означен као антисрпски елемент, и убрзо су нестајале његове улице, његове бисте, слике и сваки траг његове владавине. Зато мислим да ћемо тешко одбранити и његове следбенике тог времена. То је као да осудимо Хитлера, а да неке чланове наци партије рехабилитујемо и поштујемо, само зато што су мање убијали.
Како год потребан нам је озбиљан дијалог.
