Cekanje
Hladan vetar duva,po licu mi baca sitan pesak,more ne mirise kao nase,hladno je,Severno.Tu sam,sam,gledam ka pucini,gledam u beskraj,cutim.Samoca pritisla,tuga se uvukla u srce,tu sam gde sam,birao sam,ne zalim ali samoca,nju nisam predvideo.Ispunila me,uselila se u mene,odomacila se.plasim se vec sam na nju navikao.uselila se i raste.Hrani se lepo,hrani mojom tugom,hrani se ceznjom za njom,zenom koju volim,za ljubavlju,za dodirom njenim.
Pescana plaza puna,setaju se mladi,stari po vetrovitom hladnom a suncem osuncanom danu,u paru,smeju se,galebovi u jatu,nestasni,lete i dele prostor,dele hranu,svako ima nekoga pored sebe,skoro svako.Eto mene na klupi,sam,u stvari nisam sam,drustvo mi prave tuga i samoca moji verni saputnici.Tu je i telefon,on mi je umesto njene rukice u mojoj ruci,pogled cesto uprt u njega,poruci se nadam,vetar sve jaci,poruke nema,samoca se hrani tugom i raste.
Tako sve do sutona,setaci se razidju,galebovi odu u svoja gnezda,skrovista a ja,sam,krenem po plazi da pesacim bez cilja,vetar sve jace duva ali prija mi,nada je tu,odagnacu samocu bar na kratko,mozda ce stici poruka.
L Z
