To dodje do izrazaja prilikom kolektivnih kataklizmi poput poplava ove godine kada se pokazalo ko je ko. Jedni su priskakali i pomagali, drugi se povukli kao misevi. I individualno, kod svakog moraju doci ti trenuci kada se trazi brza reakcija, pa neko odradi kako treba, drugi zakazu.
tako nekako, s tim sto mislim da sam nekako polunamerno zakazala i od tad osecam posledice. tako nekako vidim stvari. ucesnike u dogadjaju... pa nemam pojma da li citaju ne citaju ovo je kao neka back story nebitna
mislim da sam se slomila nekako na glup nachin a nazad ne moze
tako da je moja mudrost na tu temu, kad se nekad cini moze i ovako i onako, ne ne moze
u stvari ne cini se, ali iz nekog razloga imas mogucnost pogresnijeg ponasanja, koje nije mozda objektivno toliko pogresno ali ga ti subjektivno tako osecas ili ga tako vidis mnogo unazad. sad ovo zvuci kao prazna prica ali nemam pojma mozda ce neko i da razume
u stvari vidis da je pogresno pre nego sto pocne i kasnije unazad, kad se uvalis ti zaboravis.
ok filozofija neka ali mislim da je dosta uticalo na neku moju snagu a nisam bila opreznija zato sto posledice nisu bile odmah vidljive, mada sam mogla da osetim
mozda nije moglo drugacije, mozda bi i drugim putem nekako zaglavila, mozda bi se isto zavrsilo, mozda mozda, nije ovo u redu sto pisem ali mislim da dobar deo zivota nisam pravila tu vrstu poteza tj gresaka
prosto osetis da nema nazad, i da to je dobro osecanje stvari su ozbiljne
))
