Znam i razumem potpuno, ja sam primala i u dnevnoj i u bolnickim uslovima, dve vrste hemoterapije. Prozivela sam horor u smislu da sam imala sve moguce nus pojave koje su ikad igde zapisane, sve sem jedne, nisam gubila aptetit, i mislim da me je to i spaslo. Prezivela sam i smrt majke u vreme samog pocetka primanja terapije, otisla je od prevelike tuge, ugasila se od bola sto mi ne moze pomoci. Jedva sam se od toga oporavila, ali to je zivot, idemo dalje, radujemo se zivotu, pa se ja tako spremam i za par dana idem da docekam svoje peto unuce i da mu se radujem, mazim, pazim i uzivam, a onda se vracam da se pripremim za sledecu kontrolu.Nekad...davno li je bilo, hehe, obožavala sam ove smajliće. Bila malo u šetnji virtualnim svetom i u njemu najviše mi se dopali smajlići.
Hvala, Affro. Pokušaću da ne razmišljam o neželjenim dejstvima hemioterapije, nego o onim željenim. Znaš, tresla sam se od straha kad sam prvi put u dnevnoj bolnici sela u onu fotelju, sama me reč hemioterapija plašila. I vec posle par dana smejala sam se svom strahu. Neznanje je to što izaziva najveći strah.
Bices ti dobro, bicemo svi dobro ako verujemo u lekare i sebe, mora biti, nije lako ali prodje sve.
Sin stigao za ženidbu, al' nešto mu se neće... A ja bih da opet ljuljam u naručju neko malo biće. Ee..hh. 
)
i sad stize decko mladjoj cerki, starija kaze i ona ce jos jedno za 2-3 godine, sad su joj ove dve malecke i tako. Radujemo se, pa kako drugacije, to je ono najlepse sto bi svako trebao da doceka, da drzi u rukama srce svog srca 
Cmok. Za srce.
