Прошле јесени сам неко дуже време била у Немачкој.
Пре него што сам кренула одавде, каже мени мој друг да уплатим себи оно здравствено осигурање.
А ја се као размишљала да ли то да урадим или не јер као штаће ми то, све оно успут могу и сама да лечим.
И кажем ја њему мој план, да нећу да га уплатим. А он ми одбруси у стилу, ма дај не глупирај се, нога се зачас угане.
После 10-ак дана мог бивствовања у Немачкој, на равном, све у балетанкама, уганем ногу , истегнем лигаменте скочног зглоба десне ноге и оглулим ивицу стопала тако да сам имала оток и крвни подлив, а три дана нисам могла да станем на ногу!

Овај мој ми избаксузирао, 1000% сам сигурна! Иначе, угануће је било јаче, остало ми је као последица да ми и сад нога клецне ако је у незгодном положају плус ожиљак на месту где сам огулила ивицу стопала.
А сам чин падања, немам појма како се одиграо. Као да ми је сам ђаво измако тло изспод ноге. Задесила се нека Туркиња поред мене , жена почела да кука, ваљда је стравично изгледало. Али знам да је болело недељама. А оток сам имала скоро два месеца.
И тако...није ми значило то осигурање јер сам опет сама то лечила, али да знате да ми је пало на памет шта би било, не дај Боже, да сам сломила зглоб. Где бих нашла новац да ми то санирају као страном држављанину. И ето, на крају је све ипак испало добро, ал' се нерадо сећам сцене.