Bio jedan meda koji je bio onako... opušten lik... Provodio je dane mirne i bez brige, a onda jednog dana... kao iz knjige... jedna lija mu priđe i namigne mu nežno... a on onako izgubljen poče se smejati teško... lijo, lijo, šta ti bi, što ćeš meni namigivati, a lija iznenađena ostade nema, raširi oči i očekuje šta se sprema... meda mudri lepo joj reče, sećaš se lijo ono veče, kad sam ti prišao prvi put, kad sam se tresao kao prut, nisi me ni pogledala i bila si zla, ja sam otišao tad kući sam, a ti si se kasnije to veče, sa lavom kresala, neko mi reče... lija pocrveni i šta će sad, a meda ne prekida jer još je dan... sećaš se lijo drugi put, kad sam bio za tobom lud, kako si mi rekla da uhvatim ka majčinoj put, a samo sam ti dao bombonjeru malu, što me gledaš uplakana, znaš da sam u pravu, a kasnije to veče, vuk te je guzio da te sve peče, sečaš se lijo trećeg puta, kad si bila ko zmija ljuta, a ja sam samo rekao sve, da volim te, pa sam posle dugo čekao da mi kažeš bilo šta, a tebe nema, pa sam provirio kroz prozor u nad kojim dremaš, a tebe tamo magarac plevi, guza ti se od magarca crveni, lijo lijo šta ćeš sad, lav je emigrirao u Lavistan, vuk je završio od lovačke puške, magarac je dobio batine muške... sad je medo dobar, sad medo zna, a ti se lijo j*bi sama...
Jean Reno & Julliette Binoch se zaljubljuju na aerodromu 
Mlad, a sto godina star! Moze da leti, da se vere uz drvece, jak je, najjaci, a brzi je od svetlosti. I mmmmmmmmmm.... Definitivno najbolja teen ljubavna prica. 
Stvaaarno? Skroz si imuna? (Dostojevskog ne racunam, covek je ubica dobrog raspolozenja 
Mnogo si bre ozbiljna, Katarina 
