Будимир Дубак:
Олуја је у свијести нашег човјека имала, до прије једне деценије, искључиво конотацију елементарне непогоде. Српски народ је 1995. доживио под именом те непогоде националну трагедију. Олуја је тако постала ново име за колективни злочин и геноцид над српским народом.
Хрватски бојовници су ликвидирали српски живаљ на најсуровији начин. Фрањо Туђман је издао наредбу да се немилосрдно уништавају избјегличке колоне, тако да Срби практично нестану. Недавно је у Хрватској прослављена 11. годишњица успјешног извођења ''Олује''. У исто вријеме, на Б92 је емитован видео-снимак, гдје се јасно види како бивши командант 5. корпуса армије БиХ, генерал Атиф Дудаковић, издаје наредбе припадницима ''Црних мамби'', војске републике Хрватске и војницима одреда ''Хамзе'', да свирепо убијају српске цивиле и заробљенике, и пале српска села.
Наша јавност је први пут видјела снимак, који Хашки трибунал одавно посједује. Овај Суд није тај снимак прослиједио домаћем правосуђу, нити је подгинута било каква оптужница против починилаца и наредбодаваца, који се јасно идентификују на видео-запису.
Сви ови догађаји нас неминовно враћају и у даљу прошлост. Славни италијански писац Курцио Малапарте, у роману ''Капут'', описује сцену посјете усташком доглавнику, у Загребу. На Павелићевом столу се налазила велика котарица од врбовог прућа. Малапарте је упитао Павелића: ''То су остриге из Далмације''. Павелић му одговори, дижући поклопац котарице, и смијешећи се: ''То је поклон мојих вјерних усташа. Овдје има 20 килограма људских очију''. Разумије се, биле су то српске очи.
Непосредно након ''Олује'', у Бијелом Пољу сам упознао човјека који је био у тој колони. Кретали су се из Петриње. Тада је један Хрват пришао, и стао да удара неког човјека. Затим га је извукао, да се лично с њим обрачуна. На тај начин је свог комшију Србина отргао из одреда смрти. Казао је да ће та колона Срба завршити у високој пећи, у Сиску. Рекао је: 'Бјежи!'.
Поводом ''Олује'' сјећамо се и страшних злочина, који су 1992. у ''Лори'', код Сплита, извршени над заробљеницима. Невиђеним мучењима, прије ужасне смрти, били су изложени борци никшићког корпуса бивше ЈНА. О тим звјерствима су остала нека свједочанства, објављена у књизи 'Документи о ратним злочинима на територији бивше Југославије 1991 - 1995.' Страшно је и читати ту књигу, камо ли појмити бескрајни амбис звијери, у људском облику.
Свједок 259/94 - 6 наводи како је видио неке Црногорце у униформама ЈНА, у ''Лори''. Каже: ''Свима су биле одсјечене уши, односно чини ми се, да је само једном од њих остало једно уво. Некима од ових људи су већ биле извађене очи, а некима су предамном очи вадили. Сјећам се како је један од мучитеља једном од њих забио нож у језик, и повукао нож, те му је тако одсјекао језик. Клали су их тако што су их рукама држали за косу, а ножем сјекли у предјелу врата. На крају је остао жив само онај коме нису извадили очи. Један од мучитеља је поређао три ножа, један поред другог, и рекао му да бира нож којим ће га заклати. Овај мученик, коме је заиста било доста мука и понижења, упро је руком у један од ножева...'' Даље слиједе страшни призори егзекуције, од стране усташе, за кога свједок каже да је ''више личио на звијер него на човјека''.
Борци регуларне ЈНА из никшићко-шавничког одреда, након 12 година, у ковчезима, стигли су у Никшић. Били су изложени на Тргу, испред Саборне цркве Св.Василија Острошког, 4. априла 2004. године. Аутор ових тужних редака присуствовао је опелу и испраћају оних чији посмртни остаци су пронађени и допремљени у завичај.
Поразна је чињеница да није било никог од црногорских званичника. Управо они који су их послали на ратишта, нису дошли да се поклоне њиховим мученичким сјенима. Имали су пречу обавезу, у Скопљу, да присуствују сахрани трагично страдалог македонског предсједника Бориса Трајковског, који је непосредно прије тога посјетио Црну Гору, искористивши прилику да се заложи за тзв. ''црногорску православну цркву''.
Увреда жртава је ових дана озваничена, кроз најаву да ће се судити држављанима Црне Горе, који су учествовали на дубровачком ратишту. Хрватско тужилаштво наводи да је за ратне злочине и насиље осумљичено више од 200 Црногораца. Тадашњи премијер Владе Мило Ђукановић је обилазио ратиште и храбрио борце, изјављујући како је: ''поход на Дубровник сврсисходан, а супротно становиште је издајничко''. Сада, након 15 година, исти Ђукановић, такође предсједник Владе, потписивање Споразума између тужилаштава Црне Горе и Хрватске, поздравља. Ђукановић види главну повољност по црногорске грађане, осумњичене за ратне злочине, у томе што ће сада моћи безбрижно да прелазе границу са Хрватском.
Ниподиштавања жртава, непоштовање својих грађана, недостојно извињавање Хрватској, плаћање одштете за пострадала говеда у Конавлима, итд, од стране црногорске власти, Хрватска посматра с цинизмом и нескривеним презиром.
Тако је Ђукановић недавно имао намјеру да присуствује Дубровачким љетњим играма, али је одустао, како не би био обливен јајима, која су за њега били припремили хрватски борци домовинског рата.
Ни граница са Хрватском није ријешена. Разумије се, биће и то учињено, у хрватску корист. Стога Месић не крије задовољство што је Црна Гора, и уз његову несебичну помоћ, постала независна. Најављује да ће тек сада лако моћи да ријеши сва преостала питања.
За поштовање је кад неко тако доследно и одлучно брани државне и националне интересе, исто као што је за дубоко жаљење и огорчење то како Ђукановићев режим распродаје Црну Гору, њену част и достојанство, бранећи туђе интересе.
). Своји на своме...
