Oliver Dulić priveden, pa pušten

Još se ne zna da li je to istina. Ako se potvrdi da jeste treba ih pljuvati. Ja prosto ne mogu da poverujem da bi ova vlast to sebi dozvolila, da pokrenu hajku, iznesu dokaze, a kasnije mu daju diplomatski pasoš i puste ga da pobegne iz zemlje. To ni najgluplji ne bi uradili. To je pucanje sebi u nogu. Tako da ne bih ja baš primao zdravo za gotovo ono što Kurir piše.

Ne znam, to bi bilo stvarno van svake pameti.
 
Ma nije evo bas su sad podneli izvestaj da nam bas sudstvo najvise "skripi" (kaobajagi, ono ne zna se sta vise skripi), ali nije ni u tome stvar, nego u tome sto smo mi sami lopovi, ko kako zasedne na vlast.

Izgleda da u svima nama cuci lopov salim se, ima nas jos cestitih i postenih dosta.
Za ove koji kradu izgleda najbolji lek ce biti da im se odsecaju srednji prsti kako nam se
ne bi rugali pa ce lopova biti sve manje.
 
Ово је једна од многих анегдота везана за Николу Пашића. Пашић, као председник Владе, у пратњи минстара, обилази Србију. Министри га обавештавају о разним проблемима на терену. Један од њих каже - "Господине председниче, тешко нам је стање у школама. Многе немају ни скамије, ни школске табле, ни креду". Пашић га пита - "Па добро, овај, а какво је стање у затворима?". "Нисам пратио, господине председниче". Пашић - "Ма распитај се ти мало. Ми у школу више нећемо" :-)
:ok:
:lol::lol::lol:
 
BEOGRAD - Uhvaćen na delu!
Kurir je došao do ekskluzivnih fotografija na kojima je bivši ministar prostornog planiranja Oliver Dulić u društvu vlasnika „Nube investaRasta Tomažiča, snimljenih 10. avgusta 2009. u hrvatskom letovalištu Hvar! Naime, Dulić je u društvu kontroverznog slovenačkog biznismena došao u poznati kafić „Karpe dijem“, koji se nalazi na Paklenim ostrvima nedaleko od Hvara.

- Do ostrva se može doći samo brodićem, a Dulić je sa Tomažičem došao luksuznom jahtom. Osim njih dvojice, društvo su im pravili devojka i još jedan mladić. Videlo se da su u odličnim prijateljskim odnosima. Prvo su sedeli za šankom kafića, više od desetak minuta, dok im konobari nisu obezbedili mesto u separeu. Dulić se ponašao opušteno, ne mogu da kažem bahato, ali opušteno - ispričao je sagovornik Kurira, koji je bio očevidac Dulićevog opuštanja.

Kako je Kurir već objavio, Dulić se sa Tomažičem sastao u tom periodu na Hvaru i upravo tada je postignut dogovor oko postavljanja kablova. Uvodom iz dokumentacije jasno se vidi da je „Nuba invest“ aprila 2009. godine registrovao preduzeće u Srbiji s jednim zaposlenim i 3.000 evra početnog kapitala, da bi već septembra iste godine predali zahtev za dobijanje lokacijske dozvole, dakle svega dvadesetak dana pošto su Tomažič i Dulić zajedno letovali na Hvaru. Već 16. oktobra 2009. Dulićevo ministarstvo izdalo je „Nubi“ sve potrebne dozvole.
možda će da opet skokne do hvara
 
Европско јеванђеље по Оливеру

11 октобар 2012 Бранко Жујовић

Влада Србије требало би што пре да покаже стратешки важне резултате у демонтажи система, у који је бивши министар Оливер Дулић тако дубоко пустио приватно-интересно корење, поставши истовремено његов симбол. Медијско оштрење зуба на Оливеру Дулићу, најаве хапшења у таблоидима и прежвакавање одавно познатих чињеница, све су само не поштовање државе и грађана

Да су студенти и остали демонстранти у зиму 1996/97. или с јесени 2000. године знали ово што знају данас, београдске улице и тргови вероватно би остали пусти, а Оливер Дулић био би хирург у суботичкој или некој другој болници. Једино би Ивица Дачић, можда, могао да буде премијер и у тој димензији просторвремена.

Иако модерна физика не искључује постојање паралелних универзума, у којима би судбина Србија била знатно другачија, а Ивица Дачић у оба случаја премијер, морамо ипак чињенично остати у овом, једином познатом, погледавши какав је он заиста, ван маргина таблоида.

Најављено хапшење посланика Оливера Дулића није ме обрадовало. Смучио ми се хајкачки начин. Озбиљна држава поштовање закона и устава спроводи одлучно, без вишенедељних потерних наслова у таблоидима, нарочито оним који су последњих година тоалет-папир сваке власти.

Не зато што мислим добро о политичком раду хирурга Дулића, као бившег члана владе који брине о екологији и просторном планирању, већ зато што желим добро Србији. Постоји читава системска џунгла, обилато заливана евроатлантским кишама, коју влада Србије треба да искрчи, а земљиште приведе култури и јавном интересу, уместо што по таблоидима развлачи једну лијану.

Нисам правник, па ме, упркос бројним и све убедљивијим доказима афере „Нуба“, не би изненадило да већи део те прљавштине има неко бедно, формално-правно покриће, неки изговор с печатом. А проблем Србије је суштина. Озбиљно размимоилажење права од правде, права од општег добра, противприродни блуд приватног и јавног интереса с наказним потомством породичних империја и непотизмом.

Породица Оливера Дулића у Суботици поседује огромну пословну империју, ма како он то увијао у изјавама у медијима. Грађевински бизнис, трговина рачунарима и рачунарском опремом, трговина некретнинама и још доста тога, приде. Развој породичног бизниса у стопу је пратио његов политички успон и од њега зависио, а не од урушеног тржишта, на ком целу Србију пас више нема за шта да уједе.

Зато је изјава његовог рођеног брата, Игора Дулића, у којој тврди да је грађевинска компанија у власништву ове породице први објекат изградила 1995. године, а све остале после 2007. до данас, шамар здравом разуму Србије.

То је оквир, којим би владајуће странке Србије требало што пре да се позабаве, тим пре што и саме у својим редовима, укључујући и СНС, имају ништа мање успешне оливере. Оне који су до новца дошли ван професије, коју често и немају, бавећи се искључиво и искључиво политиком.

Полубрат Оливере Дулића, Теодор Станчић, више година радио је и уредно примао плату у једном субтичком јавном комуналном предузећу. Шта више, у њему је играо врло важну улогу. А реч је о човеку, који је имао проблем са Хашким трибуналом, где је на крају, наводно, и сведочио као заштићени сведок.

Ако је веровати „Гардијану“ („The Guardian”) од 16. маја 1999. године, Станчића је тешко оптужио Албанац с Косова и Метохије, Јусуф Хајдари, изјавивши да га је Станчић опљачкао. Хајдари је, како преноси Гардијан у тексту посвећеном дешавањима у Малој Круши, одмах након првих напада НАТО авијације, изјавио да је полицајац Теодор Станчић из Суботице од жена из његове фамилије одузео све немачке марке и злато. Станчић му је, наводно, рекао да је рано да му се Хајдари захваљује и да може после да му се јави, ако остане жив, препоручивши му да, ако хоће да остане жив, што пре напусти тај крај.

Хајдари је, према напису у Гардијану, покушао да га подмити „мерцедесом“. Станчић је прво пристао, али када је видео знатна оштећења на аутомобилу, одустао је. Хајдари каже да Станчић није био међу убицама које су извршиле злочин у његовом селу, али да је задржао немачке марке и злато његове породице. Хајдари га је описао као лошег човека, нејасну личност која сигурно зна све убице.

Блиц од 23. јула 2003. године објавио је да је у Службеном листу објављено да су бивши председник Зоран Лилић и више функционера полиције, међу којима и Теодор Станчић, ослобђени обавезе чувања тајне, што поткрепљује тезу о његовом појављивању у Хагу. Недуго потом, у једној афери у вези лажних диплома, Станчић је удаљен из полиције.

Систем који Србија тек треба да успостави, не сме дозволити да људи који су окончали каријеру на овакав начин, под тешким оптужбама и у аферама, нарочито ако су рођаци истакнутих функционера, примају плате и обављају кључне послове у јавним службама, где су више него очигледно доспевали преко рођачких веза.

Други брат Оливера Дулића, данас је градоначелник Суботице. Више чланова породице запослени су у јавном сектору. Приватне фирме, повезиване с његовом породицом и Оливером Дулићем, пословале су са државним установама и добијале државне послове у време када је он обављао значајне државне функције.

Постоји нешто што бисмо могли назвати естетиком или бонтоном јавног живота и што је у Србији прокламована „европска“ вредност, на којој је инсистирао управо Оливер Дулић. Та естетика јавног живота не трпи министра и фирму на имену његовог оца, која у исто време добија замашне државне послове. То формално-правно у Србији и може бити покривено, али суштински то Србију удаљава од цивилизованог друштва.

Влада Србије требало би што пре да покаже стратешки важне резултате у демонтажи система, у који је бивши министар Оливер Дулић тако дубоко пустио приватно-интересно корење, поставши на несрећан начин медијски симбол тог истог система. Другим речима, влада се тренутно бави одламањем сувих грана, а не чупањем корова.

Медијско оштрење зуба на Оливеру Дулићу, најаве хапшења у таблоидима и прежвакавање одавно познатих чињеница, све су само не поштовање државе и грађана, који се оправдано плаше да ће се у оквиру система, још једном након 2000. године, променити само играчи. Кандидата за новог Oливера 2024. године знам барем десет.

Извор: Глас Русије
 
Optužni predlog protiv Dulića
Izvor: B92

Beograd -- Specijalno tužilaštvo za organizovani kriminal podnelo je optužni predlog Višem sudu u Beogradu protiv Olivera Dulića zbog zloupotrebe službenog položaja.





Specijalni tužilac Miljko Radisaljvević je za B92 rekao da je optužni predlog podnet i protiv na Nebojšu Janjića, saradnik u ministarstvu za zaštitu životne sredine u vreme Dulićevog ministarskog mandata i Zorana Drobnjaka, direktora Puteva Srbije.

Janjić i Drobnjak su saslušani tokom vikenda, a Oliver Dulić u ponedeljak u okviru istražnih radnji u vezi sa predmetom "Nuba" i mogućim malverzacijama u izdavanju dozvola za postavljanje optičkih kablova duž puteva Srbije.

Policija i tužilaštvo nastavljaju da istražuju ovaj slučaj i da ispituju sumnje da li je u ovom poslu bilo i mita i korupcije


http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=10&dd=12&nav_category=16&nav_id=651221
 
Molim za objasnjenje sta znaci to "optuzni", ali i za objasnjenje sta je " zloupotreba sluzbenog polozaja".

Ovo prvo ne razumem, a za ovo drugo je Darko Saric ganjan, ali su Svajcarci rekli da to jednostavno ne postoji.
Postoji kradja, ubistvo, pronevera, ali ne i ta nekakva zloupotreba " sliuzbenog polozaja":
Postoji seksualna zloupotreba, seksualno zloostavljanje dece, ali nikako sluzbenog polozaja.

I to je i bio razlog da Saric nije isporucen Srbiji jer je to cisto staljinisticko lupetanje.
 
Molim za objasnjenje sta znaci to "optuzni", ali i za objasnjenje sta je " zloupotreba sluzbenog polozaja".

Ovo prvo en razumem, a za ovo drugo je Darko Saric ganjan, ali su Svajcarci rekli da to jednostavno ne postoji.
Postoji kradja, ubistvo, pronevera, ali ne i ta nekakva zloupotreba " sliuzbenog polozaja":
Postoji seksualna zloupotreba, seksualno zloostavljanje dece, ali nikako sluzben9og polozaja.

I to je i bio razlog da Saric nije isporucen Srbiji jer je to cisto staljinisticko lupetanje.

Злоупотреба службеног положаја, народским речником значаи лапање лове, корупција, изврдавање закона приликом склапања уговора...а оптужни предлог...за то нисам сигуран
 
Европско јеванђеље по Оливеру

11 октобар 2012 Бранко Жујовић

Влада Србије требало би што пре да покаже стратешки важне резултате у демонтажи система, у који је бивши министар Оливер Дулић тако дубоко пустио приватно-интересно корење, поставши истовремено његов симбол. Медијско оштрење зуба на Оливеру Дулићу, најаве хапшења у таблоидима и прежвакавање одавно познатих чињеница, све су само не поштовање државе и грађана
********
Извор: Глас Русије

 
Molim za objasnjenje sta znaci to "optuzni", ali i za objasnjenje sta je " zloupotreba sluzbenog polozaja".

Ovo prvo ne razumem, a za ovo drugo je Darko Saric ganjan, ali su Svajcarci rekli da to jednostavno ne postoji.
Postoji kradja, ubistvo, pronevera, ali ne i ta nekakva zloupotreba " sliuzbenog polozaja":
Postoji seksualna zloupotreba, seksualno zloostavljanje dece, ali nikako sluzben9og polozaja.

I to je i bio razlog da Saric nije isporucen Srbiji jer je to cisto staljinisticko lupetanje.

to svakako jest komunisticka pravna terminologija ,treba to mjenjati i nazvati pravim imenom teska kradja
 
Европско јеванђеље по Оливеру

11 октобар 2012 Бранко Жујовић

Влада Србије требало би што пре да покаже стратешки важне резултате у демонтажи система, у који је бивши министар Оливер Дулић тако дубоко пустио приватно-интересно корење, поставши истовремено његов симбол. Медијско оштрење зуба на Оливеру Дулићу, најаве хапшења у таблоидима и прежвакавање одавно познатих чињеница, све су само не поштовање државе и грађана

Да су студенти и остали демонстранти у зиму 1996/97. или с јесени 2000. године знали ово што знају данас, београдске улице и тргови вероватно би остали пусти, а Оливер Дулић био би хирург у суботичкој или некој другој болници. Једино би Ивица Дачић, можда, могао да буде премијер и у тој димензији просторвремена.

Иако модерна физика не искључује постојање паралелних универзума, у којима би судбина Србија била знатно другачија, а Ивица Дачић у оба случаја премијер, морамо ипак чињенично остати у овом, једином познатом, погледавши какав је он заиста, ван маргина таблоида.

Најављено хапшење посланика Оливера Дулића није ме обрадовало. Смучио ми се хајкачки начин. Озбиљна држава поштовање закона и устава спроводи одлучно, без вишенедељних потерних наслова у таблоидима, нарочито оним који су последњих година тоалет-папир сваке власти.

Не зато што мислим добро о политичком раду хирурга Дулића, као бившег члана владе који брине о екологији и просторном планирању, већ зато што желим добро Србији. Постоји читава системска џунгла, обилато заливана евроатлантским кишама, коју влада Србије треба да искрчи, а земљиште приведе култури и јавном интересу, уместо што по таблоидима развлачи једну лијану.

Нисам правник, па ме, упркос бројним и све убедљивијим доказима афере „Нуба“, не би изненадило да већи део те прљавштине има неко бедно, формално-правно покриће, неки изговор с печатом. А проблем Србије је суштина. Озбиљно размимоилажење права од правде, права од општег добра, противприродни блуд приватног и јавног интереса с наказним потомством породичних империја и непотизмом.

Породица Оливера Дулића у Суботици поседује огромну пословну империју, ма како он то увијао у изјавама у медијима. Грађевински бизнис, трговина рачунарима и рачунарском опремом, трговина некретнинама и још доста тога, приде. Развој породичног бизниса у стопу је пратио његов политички успон и од њега зависио, а не од урушеног тржишта, на ком целу Србију пас више нема за шта да уједе.

Зато је изјава његовог рођеног брата, Игора Дулића, у којој тврди да је грађевинска компанија у власништву ове породице први објекат изградила 1995. године, а све остале после 2007. до данас, шамар здравом разуму Србије.

То је оквир, којим би владајуће странке Србије требало што пре да се позабаве, тим пре што и саме у својим редовима, укључујући и СНС, имају ништа мање успешне оливере. Оне који су до новца дошли ван професије, коју често и немају, бавећи се искључиво и искључиво политиком.

Полубрат Оливере Дулића, Теодор Станчић, више година радио је и уредно примао плату у једном субтичком јавном комуналном предузећу. Шта више, у њему је играо врло важну улогу. А реч је о човеку, који је имао проблем са Хашким трибуналом, где је на крају, наводно, и сведочио као заштићени сведок.

Ако је веровати „Гардијану“ („The Guardian”) од 16. маја 1999. године, Станчића је тешко оптужио Албанац с Косова и Метохије, Јусуф Хајдари, изјавивши да га је Станчић опљачкао. Хајдари је, како преноси Гардијан у тексту посвећеном дешавањима у Малој Круши, одмах након првих напада НАТО авијације, изјавио да је полицајац Теодор Станчић из Суботице од жена из његове фамилије одузео све немачке марке и злато. Станчић му је, наводно, рекао да је рано да му се Хајдари захваљује и да може после да му се јави, ако остане жив, препоручивши му да, ако хоће да остане жив, што пре напусти тај крај.

Хајдари је, према напису у Гардијану, покушао да га подмити „мерцедесом“. Станчић је прво пристао, али када је видео знатна оштећења на аутомобилу, одустао је. Хајдари каже да Станчић није био међу убицама које су извршиле злочин у његовом селу, али да је задржао немачке марке и злато његове породице. Хајдари га је описао као лошег човека, нејасну личност која сигурно зна све убице.

Блиц од 23. јула 2003. године објавио је да је у Службеном листу објављено да су бивши председник Зоран Лилић и више функционера полиције, међу којима и Теодор Станчић, ослобђени обавезе чувања тајне, што поткрепљује тезу о његовом појављивању у Хагу. Недуго потом, у једној афери у вези лажних диплома, Станчић је удаљен из полиције.

Систем који Србија тек треба да успостави, не сме дозволити да људи који су окончали каријеру на овакав начин, под тешким оптужбама и у аферама, нарочито ако су рођаци истакнутих функционера, примају плате и обављају кључне послове у јавним службама, где су више него очигледно доспевали преко рођачких веза.

Други брат Оливера Дулића, данас је градоначелник Суботице. Више чланова породице запослени су у јавном сектору. Приватне фирме, повезиване с његовом породицом и Оливером Дулићем, пословале су са државним установама и добијале државне послове у време када је он обављао значајне државне функције.

Постоји нешто што бисмо могли назвати естетиком или бонтоном јавног живота и што је у Србији прокламована „европска“ вредност, на којој је инсистирао управо Оливер Дулић. Та естетика јавног живота не трпи министра и фирму на имену његовог оца, која у исто време добија замашне државне послове. То формално-правно у Србији и може бити покривено, али суштински то Србију удаљава од цивилизованог друштва.

Влада Србије требало би што пре да покаже стратешки важне резултате у демонтажи система, у који је бивши министар Оливер Дулић тако дубоко пустио приватно-интересно корење, поставши на несрећан начин медијски симбол тог истог система. Другим речима, влада се тренутно бави одламањем сувих грана, а не чупањем корова.

Медијско оштрење зуба на Оливеру Дулићу, најаве хапшења у таблоидима и прежвакавање одавно познатих чињеница, све су само не поштовање државе и грађана, који се оправдано плаше да ће се у оквиру система, још једном након 2000. године, променити само играчи. Кандидата за новог Oливера 2024. године знам барем десет.

Извор: Глас Русије

odlican tekst kao i obicno..
 
Specijalni tužilac Miljko Radisaljvević za B92 kaže da je optužni predlog podnet i protiv na Nebojšu Janjića, saradnik u ministarstvu za zaštitu životne sredine u vreme Dulićevog ministarskog mandata i Zorana Drobnjaka, direktora Puteva Srbije. Optužni predlog je podnet za delo kojim su date dozvole firmi Nuba invest za postavljanje optičkih kablova duž autoputa.
"Njima je stavljeno na teret da su investitoru "Nuba invest" iz Beograda nezakonito izdali prvo saobraćajno-tehničke uslove, a zatim i lokacijsku dozvolu, tražene saglasnosti i konačno građevinsku dozvolu i pored upozorenja od strane zaposlenih u Ministarstvu zaštite životne sredine i prostornog planiranja i Javnog preduzeća Putevi Srbije da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi", kaže Radisavljević.
izvor b92
 

Back
Top