Делимично се слажем. По мени није проблем у том такмичарском и конкурентском духу и, само по себи, то нема везе са
гладијаторством јер да је то тако - онда Црква не би вековима благосиљала разне традиционалне народне игре (вучење конопца и друге соколске игре, итд.) где се развијао
дух витештва, дружељубља па и
такмичарски дух.
Ту нема ништа лоше, и не треба параноисати већ разумно расуђивати.
Уосталом, управо бављење спортом изнурује тело и не даје му да превише одмара и да ленствује.
А шта је главни проблем у данашњем спорту?...Главни проблем је КЛУБАШТВО. Наиме, демонократија нам је донела страшне поделе по свим основима па и по спортским (клубашким).
Људи се међусобно мрзе због различите боје дреса свог вољеног клуба, туку се, чак се и убијају и гаје међусобну патолошку мржњу.
А то је
велика болест и
злоупотреба витештва и такмичарства.
То су креатори демонократије намерно желели али то нема везе са самим спортом већ је то
злоупотреба спорта!
Други проблем савременог данашњег спорта је прекомерна професионализација (обртање огромног новца, итд.)
Што се тиче олимпизма ту се слажем, то има везе са демонским жртвама.