Olimpijske igre iz dva ugla

А што се тиче Олимпијских Игара: оне су неблагословене због паганске конотације (приношење паганским-демонским боговима жртве, паљењем олимпијске ватре, итд.) а не због самих спортских игара!

Bila su raznovrsna viteska takmicenja, bila su narodna tradicionalna takmicenja (npr. bacabnje kamena s ramena) sto znaci da Crkva nije zabranjivala zabavu kojom se jaca tijelo. Pitanje ove teme je o olimpijskim igrama i paganizmu kroz njih u kojem ucestvuju vladike.Ali, ko ce masoncice natjerati da progovore o tajni?
 
Bila su raznovrsna viteska takmicenja, bila su narodna tradicionalna takmicenja (npr. bacabnje kamena s ramena) sto znaci da Crkva nije zabranjivala zabavu kojom se jaca tijelo. Pitanje ove teme je o olimpijskim igrama i paganizmu kroz njih u kojem ucestvuju vladike.Ali, ko ce masoncice natjerati da progovore o tajni?
Сва та народна традиционалчна такмичења су апсолутно благословена и потребна за народ и за нас хришћане.
Јер, нпр. како ћемо имати добру и увежбану војску ако се не баве таквим спортским играма?..

А што се тиче ОИ: то је одрицање од Христа и приношење жртве демонима!

Не чуди ме што то подржавају екуменске владике, то је у њиховом духу.:neutral:
 
živele Olimpijske igre !

χαλάζ Δίας Ζευς ! δόξα!

Gran_Zeus_by_el_grimlock.jpg
 
Poslednja izmena:
Aj što vam smeta Deda Mraz.. to sam nekako preživela...

al da mi je neko rekao da vam i Olimpijske igre smetaju, to ne bih verovala...:zcepanje:

Prinošenje žrtve demonima... :eek: o ljudi moji...:lol:
:lol:
А ко каже да ми сметају ОИ?...Нити ми смета ОИ нити ја њима сметам, једноставно: немам везе са тим поклањањем паганским (демонским) боговима.:D
 
:lol: Ти цитати из Посланица не значе да не треба да водимо бригу о свом телу, баш напротив јер Апостол Павле каже да "бригу о телу не доводите у похоте" (парафразирано) и ту он не каже да не треба да бринемо о свом телу већ да не претерујемо у тој бризи и да то стављамо испред бриге о свом духу!...:rtfm:
Брига о телу је и родољубље (патриотизам), на неки начин (овде "тело" не треба схватати буквално већ метафорично).
То значи да бављење спортом није (уопште гледано) против Божијих закона а једино зависи о којој врсти спорта је реч (нпр. "ултимајт фајт" сигурно није благословен, итд.).

А што се тиче Олимпијских Игара: оне су неблагословене због паганске конотације (приношење паганским-демонским боговима жртве, паљењем олимпијске ватре, итд.) а не због самих спортских игара!

Брига за душу је на првом месту.

Поклањање пажње очувању тела а не души, води у смрт и телесно мудровање.

То је моја поента. Према телу треба имати строг однос. Хранити га само онолико колико му је потребно да нормално функционише. Место приче ево једног одломка са сајта стјеничанка, оно објашњава правилан однос према телу.

http://stjenichanka.blogspot.com/2009_06_01_archive.html

Усрдно се помолимо данас св. Лазару да нас утврди у исповедању вере Православне и да нам да снаге да не поклекнемо у борби са наша три главна непријатеља а то су:
свет
тело
ђаво.

Битка за спасење душе и задобијање Царства Небеског започиње тиме што се сваки хришћанин одваја од света и одриче његових слатких уживања, као и прелесних лепота његових пролазних богатстава и његове пролазне испразности.

Пријатељство према свету непријатељство је према Богу. Стога послушајмо данас честитог кнеза Лазара који као да нам се обраћа речима: „Одреците се света, браћо и чеда моја, његове обмане, напустите га неповратно, донесите и ви одлуку учећи се од мене и сами се мистично саразапните Христу јер знамо да је једино Крст пут у васкрсење!“

Из те прве битке прелазимо у непоштедну борбу са нашим телом којега ћемо победити дуготрајном опсадом уздржавања, од преједања и избегавања укусне хране и напијања пићима.(ово за спортисте значи самоубиство јер без гомиле адитива и вишка енергије њима нема телесног напретка).

Постећи постове које је Црква прописала полако ћемо успети да угасимо жељу за грехом и умртвити похотне жеље телесне. Редовним испуњавањем молитвеног правила полако ћемо победити лењост. Уздржавањем од нечистих помисли и телесном чистотом победићемо све страсне покрете и жеље које се боре против наше душе. Наше сопствено тело је у извесном смислу, наш непријатељ, зато што се својим грешним жељама бори против наше душе.

Ослушнимо опет медоточне речи честитог кнеза који нам се и поводом овога обраћа: „Ако погледате браћо и чеда моја умним очима на горњи свет, видећемо да смо вечни, бесмртни и наследници небеске светлости. Стога мили моји, молим вас као слуге Христове, да не будете робови доњег света, пролазног света тела и смрти, већ живите за горњи свет – за бесмртност. На крају нам преостаје и борба против самог ђавола господара овога света, кнеза таме.

„Наоружај те се чеда моја свеоружијем Божијим, говори нам честити Лазар, оружјем: вере, дуготрпљења и молитве. Само уз помоћ тог оружја ћете моћи победити овог опаког непријатеља, и његову моћ: гордост – смирењем, таштину – смерношћу, блуд – целомудреношћу. Али изнад свега, љубљења чеда моја, победићете ђавола крстом дуготрпљења, распињући себе за овај свет и тиме умирући за грешни живот овог света. Тада ће ваша победа засијати као сунце блештећи вечном славом. Анђели Божији ће вам приступити и прославити вас, дарујући вам место у своме Вечном Царству. Бог је љубав, чеда моја, наставља обраћајући нам се данас честити Кнез, љубав је оно за шта вреди умирати свакодневно. Љубав према Богу и љубав према ближњем. Бог је Онај за кога вреди да страдамо до краја, јер Бог је онај који је први пострадао за нас.
 
Брига за душу је на првом месту.

Поклањање пажње очувању тела а не души, води у смрт и телесно мудровање.

То је моја поента. Према телу треба имати строг однос. Хранити га само онолико колико му је потребно да нормално функционише. Место приче ево једног одломка са сајта стјеничанка, оно објашњава правилан однос према телу.

http://stjenichanka.blogspot.com/2009_06_01_archive.html

Усрдно се помолимо данас св. Лазару да нас утврди у исповедању вере Православне и да нам да снаге да не поклекнемо у борби са наша три главна непријатеља а то су:
свет
тело
ђаво.

Битка за спасење душе и задобијање Царства Небеског започиње тиме што се сваки хришћанин одваја од света и одриче његових слатких уживања, као и прелесних лепота његових пролазних богатстава и његове пролазне испразности.

Пријатељство према свету непријатељство је према Богу. Стога послушајмо данас честитог кнеза Лазара који као да нам се обраћа речима: „Одреците се света, браћо и чеда моја, његове обмане, напустите га неповратно, донесите и ви одлуку учећи се од мене и сами се мистично саразапните Христу јер знамо да је једино Крст пут у васкрсење!“

Из те прве битке прелазимо у непоштедну борбу са нашим телом којега ћемо победити дуготрајном опсадом уздржавања, од преједања и избегавања укусне хране и напијања пићима.(ово за спортисте значи самоубиство јер без гомиле адитива и вишка енергије њима нема телесног напретка).

Постећи постове које је Црква прописала полако ћемо успети да угасимо жељу за грехом и умртвити похотне жеље телесне. Редовним испуњавањем молитвеног правила полако ћемо победити лењост. Уздржавањем од нечистих помисли и телесном чистотом победићемо све страсне покрете и жеље које се боре против наше душе. Наше сопствено тело је у извесном смислу, наш непријатељ, зато што се својим грешним жељама бори против наше душе.

Ослушнимо опет медоточне речи честитог кнеза који нам се и поводом овога обраћа: „Ако погледате браћо и чеда моја умним очима на горњи свет, видећемо да смо вечни, бесмртни и наследници небеске светлости. Стога мили моји, молим вас као слуге Христове, да не будете робови доњег света, пролазног света тела и смрти, већ живите за горњи свет – за бесмртност. На крају нам преостаје и борба против самог ђавола господара овога света, кнеза таме.

„Наоружај те се чеда моја свеоружијем Божијим, говори нам честити Лазар, оружјем: вере, дуготрпљења и молитве. Само уз помоћ тог оружја ћете моћи победити овог опаког непријатеља, и његову моћ: гордост – смирењем, таштину – смерношћу, блуд – целомудреношћу. Али изнад свега, љубљења чеда моја, победићете ђавола крстом дуготрпљења, распињући себе за овај свет и тиме умирући за грешни живот овог света. Тада ће ваша победа засијати као сунце блештећи вечном славом. Анђели Божији ће вам приступити и прославити вас, дарујући вам место у своме Вечном Царству. Бог је љубав, чеда моја, наставља обраћајући нам се данас честити Кнез, љубав је оно за шта вреди умирати свакодневно. Љубав према Богу и љубав према ближњем. Бог је Онај за кога вреди да страдамо до краја, јер Бог је онај који је први пострадао за нас.
Наравно, душа је претежнија (важнија) од тела, то нико и не спори, али то не значи да треба запоставити бригу о телу и да се не треба бавити неким спортом (ко може).
Брига о телу је потребна, како и каже апостол Павле само не треба ту бригу "претварати у похоте".
 
Tijelo treba hraniti i cuvati od bolesti, ali sve igre su za zadovoljenje sujetne i gorde duse zeljne da bude iznad drugih, a ne tijela koje u tim igrama zna i da pati i strada.
Не мора да значи.
То је индивидуална ствар да ли се неко бави тим играма ради своје болесне сујете или ради јачања тела (што је и корисно ако није на штету душе) или ради развијања такмичарског витешког духа, дружења, итд. (што је исто тако корисно и добро).
 
Наравно, душа је претежнија (важнија) од тела, то нико и не спори, али то не значи да треба запоставити бригу о телу и да се не треба бавити неким спортом (ко може).
Брига о телу је потребна, како и каже апостол Павле само не треба ту бригу "претварати у похоте".
Ако може тај цитат апостола Павла.:hvala:

Та ''брига'' ако није заудана и доведена у ред уздржањем, лако прелази у похоту тела и смрт душе.

Питај спортисту да л' пости, па ћеш видети колико они имају здравог духа у себи.

Уздржање је мисаона именица за већину људи на планети, отуда и ово расуло, неумереност, грабљивост и отимачина.
 
Ако може тај цитат апостола Павла.:hvala:

Та ''брига'' ако није заудана и доведена у ред уздржањем, лако прелази у похоту тела и смрт душе.

Питај спортисту да л' пости, па ћеш видети колико они имају здравог духа у себи.

Уздржање је мисаона именица за већину људи на планети, отуда и ово расуло, неумереност, грабљивост и отимачина.

Bravo! :ok:
 
Ако може тај цитат апостола Павла.:hvala:

Та ''брига'' ако није заудана и доведена у ред уздржањем, лако прелази у похоту тела и смрт душе.

Питај спортисту да л' пости, па ћеш видети колико они имају здравог духа у себи.

Уздржање је мисаона именица за већину људи на планети, отуда и ово расуло, неумереност, грабљивост и отимачина.
Може цитат:" Обуците се у Господа Исуса Христа, и старање за тело не претварајте у похоте" (Рим. 13,14).
Видимо да апостол не негира да је потребна брига (старање) за тело, већ говори да то не треба претварати у похоте.

Наравно, треба расуђивати.

Па постоје спортисти који посте и који не посте, то је њихов лични избор. Не треба глорификовати све спортисте као неко зло или тако нешто. Сам пост није циљ већ једно од средстава а циљ је обожење.
Спорт може бити користан ако се тако негује витештво и дружељубље.
Иначе, ако и то негирамо онда директно радимо против себе, без расуђивања. Постоји ли неки војник а да није прошао физичку обуку?..Постоји ли држава без војске?...Јел си био у војсци?..

Овде је прича о ОИ и о бављењу спортом.
То треба раздвојити јер: ОИ су неблагословене а бављење спортом (не свим) јесте добро и корисно за човека под условом да не запостави бригу о души.:neutral:

 
Ево расуђивања по Богу, светих оца Православних који су живели по јеванђељу и дисали Духом Светим:

# Ко се умиљава лаву, често успева да га укроти; а ко угађа телу, само појачава његову свирепост (св. Јован Лествичник).

# Како можеш знати да имаш људску душу, када се риташ као магарац, злопамтиш као камила, једеш као медвед, грабљив си као вук, крадеш као лисица, лукав си као змија, бестидан као пас (свети Јован Златоуст).

# Зашто смо постали слуге људима? Зато што смо претходно постали слуге стомака, новца, славе – продали смо слободу коју нам је дао Христос; и мада је у Очевом дому много станова, слуга тамо не може да живи (свети Јован Златоуст).

# У души делује ум, а у телу природа. Ум обожује душу, а природа доводи до распадања тела. Природа делује у сваком телу, али ум није присутан у свакој души, зато се свака душа и не спасава... (свети Антоније Велики).

# Ко сажаљева тело, у њему не може живети Дух Божији (свети Теофан Затворник).

# У мери у којој се гоји тело, душа усахњује (авва Данило).

# Тело, ако јача, јача на рачун духа; и дух, ако зри, не зри другачије него на рачун истањивања тела. Ни код једнога светога не наилазимо на лагодан живот: сви су живели сурово, ограничавајући, исушујући и кињећи тело (свети Теофан Затворник).

# И у свему другом, не треба излазити изван граница неопходног – о телу се треба старати онолико колико то захтева корист душе, јер неговати и волети своје тело, то представља страст и непознавање узвишене мудрости да човека не чини његов видљиви део (свети Василије Велики).
 
Poznato je da je Crkva zabranila Olimpijske igre u vrijeme Vizantije (ne znam koje godine), a sada smo svjedoci da se vladike bave sportom, osvjestavaju stadione, i blagosiljaju timove i takmicare Olimpjiskih igara?
Zašto onda onako, a danas ovako?

Зато што се у цркву увукао отпад.Зна се да су данашњи такмичарски спортови(поготову професионални) наследници гладијаторских игара и да су у суштини то и даље гладијаторске игре,али суптилнијег деструктивног деловања на људски карактер ,јер и даље имају главни циљ да одржавају међу људима такмичарски и конкурентски дух, као међу животињама.
 

Back
Top