Брига за душу је на првом месту.
Поклањање пажње очувању тела а не души, води у смрт и телесно мудровање.
То је моја поента. Према телу треба имати строг однос. Хранити га само онолико колико му је потребно да нормално функционише. Место приче ево једног одломка са сајта стјеничанка, оно објашњава правилан однос према телу.
http://stjenichanka.blogspot.com/2009_06_01_archive.html
Усрдно се помолимо данас св. Лазару да нас утврди у исповедању вере Православне и да нам да снаге да не поклекнемо у борби са наша три главна непријатеља а то су:
свет
тело
ђаво.
Битка за спасење душе и задобијање Царства Небеског започиње тиме што се сваки хришћанин одваја од света и одриче његових слатких уживања, као и прелесних лепота његових пролазних богатстава и његове пролазне испразности.
Пријатељство према свету непријатељство је према Богу. Стога послушајмо данас честитог кнеза Лазара који као да нам се обраћа речима: „Одреците се света, браћо и чеда моја, његове обмане, напустите га неповратно, донесите и ви одлуку учећи се од мене и сами се мистично саразапните Христу јер знамо да је једино Крст пут у васкрсење!“
Из те прве битке прелазимо у непоштедну борбу са нашим телом којега ћемо победити дуготрајном опсадом
уздржавања, од преједања и избегавања укусне хране и напијања пићима.(ово за спортисте значи самоубиство јер без гомиле адитива и вишка енергије њима нема телесног напретка).
Постећи постове које је Црква прописала полако ћемо успети да угасимо жељу за грехом и умртвити похотне жеље телесне. Редовним испуњавањем молитвеног правила полако ћемо победити лењост. Уздржавањем од нечистих помисли и телесном чистотом победићемо све страсне покрете и жеље које се боре против наше душе. Наше сопствено тело је у
извесном смислу, наш непријатељ, зато што се својим грешним жељама бори против наше душе.
Ослушнимо опет медоточне речи честитог кнеза који нам се и поводом овога обраћа: „Ако погледате браћо и чеда моја умним очима на горњи свет, видећемо да смо вечни, бесмртни и наследници небеске светлости. Стога мили моји, молим вас као слуге Христове, да не будете робови доњег света, пролазног света тела и смрти, већ живите за горњи свет – за бесмртност. На крају нам преостаје и борба против самог ђавола господара овога света, кнеза таме.
„Наоружај те се чеда моја свеоружијем Божијим, говори нам честити Лазар, оружјем:
вере, дуготрпљења и молитве. Само уз помоћ тог оружја ћете моћи победити овог опаког непријатеља, и његову моћ: гордост – смирењем, таштину – смерношћу, блуд – целомудреношћу. Али изнад свега, љубљења чеда моја, победићете ђавола крстом дуготрпљења, распињући себе за овај свет и тиме умирући за грешни живот овог света. Тада ће ваша победа засијати као сунце блештећи вечном славом. Анђели Божији ће вам приступити и прославити вас, дарујући вам место у своме Вечном Царству. Бог је љубав, чеда моја, наставља обраћајући нам се данас честити Кнез, љубав је оно за шта вреди умирати свакодневно. Љубав према Богу и љубав према ближњем. Бог је Онај за кога вреди да страдамо до краја, јер Бог је онај који је први пострадао за нас.