Ogorčenje, razočaranje, ravnodušnost

Ja ne mogu da budem ogorcena...sva ta stanja kod mene prelaze u bes koji moram da izbacim iz sebe uz veliku dozu cinizma... ne umem da se ugrizem za jezik i stanem...idem kroz zid i cesto me posle boli glava...takva sam otkad znam za sebe...
Razocaranost prelazi u tihu tugu ...
Ravnodusnost...to je za mene osecanje koje bih volela da osetim... ili osecam zainteresovanost ili prezrenje...nema ravnodusnosti...
Ustvari, ja nemam zlatnu sredinu...ili volim ili mrzim...nema izmedju, i to se kroz zivot moj zaista pokazalo kao tako..cim prestanem d avolim, automatski mrzim i prekidam sve..kao da to nesto nikad nije postojalo...
 
Da, tri osećaja koja nisu ekstremi
i svako ih je doživeo.
ali... nekako posebno.. odvojeno jedno od drugog... od situacije do situacije...

A redosled koji je Borac navela
1.ogorčenje
2.razočarenje
3.ravnodušnost
asocira me na ceo život nekoga koga sam poznavala....
sve je nekako teklo u "paketu" navedenih osećanja i to baš tim redosledom...
tragajući za smislom života... u kom više nije, svojom voljom...
 
Borac za prava zivotinja:
Tri osećanja koja nisu ekstremi.

Ogorčenje – šta je to ? Nije ljutnja, ali ima neke njene elemente. Ogorčenje, za razliku od besa („.Bes vodi u mržnju, a mržnja u patnju.“, reče guru Joda u "Ratovima zvezda":)) nije toliko destruktivno, i često se završava tihim buntom i knedlom u grlu.

Razočaranje nastupa kada nešto/neko izneveri naša očekivanja.
Za razliku od ogorčenja i ravnodušnosti, možemo se razočarati i u sebe. Da li vam se to dogodilo?

Ravnodušnost je nezaiteresovanost, ignorancija … jedan totalno autističan doživljaj okolnosti ili ljudi. Može biti konstantna, periodična, pojedinačna ili generalna (pretpostavljam da se, u slučaju kada je konstantna i generalna, radi o nekom psihičkom poremećaju). Najčešća je ona vrsta ravnodušnosti koja nastupi kao tačka mrtvila nakon burno proživljenih emocija.

Kako objašnjavate ova osećanja ? Vaša iskustva?

Možda nije za Filozofiju, ali, nažalost, nemamo pdf. Psihologija. Uostalom, ovde smo pričali o ljubavi i mržnji, pa zašto ne bismo i o nekim "nijansama"?
Kliknite za proširenje...


Ogorcenje.. hmm.. ne mogu naci moment u zivotu kada sam bio ogorcen... ako se setim pisacu... ali krajnje sam siguran da je ogorcenost uticaj negativnih stvari u nama i posledica njih se odrzava na negativan uticaj na okolinu.

Razocarenje... dozivljavao... ali stvarno bih trebao da krenem od onoga "ne ocekuj nista". Strasno je negativno i destruktivno osecati razocarenje. Treba ga izbegavati

Ravnodusnost... isto kao i prvo. Ne razumem je... Samo znam da je destruktivna za sebe i za okolinu... Rekao bih... da je to praznolikost...

Ukratko :)
 
Nisam bila ogorčena, ali sam sretala dosta ogorčenih ljudi to njihovo osećanje često nije na realnim osnovama, već proizvod nemoći i izneverenih očekivanja u životu... u glavnom dosta samosetruktivno osećanje.
Razočarenje - škola života, ko ume dobro da ga razume. U svakom slučaju, ako predugo treje, i osoba nije u stanju da se izbori sa tim, može prerasti i u ogorčenje...ne valja.
Ravnodušnost: ima dve mogućnosti: prva je egoizam, koji proizvodi ravnodušnost prema tuđim potrebama ili patnjama, ili bilo čemu što se direktno ne tiče ličnosti, i mislim da je to ipak samo delimično;
A ravnodušnost prema svemu, za mene je ravna smrti duše (ili jastva, kako ko već hoće to da nazove), ili čak može i da bude simptom kliničke depresije.
 
taote:
Ravnodušnost: ima dve mogućnosti: prva je egoizam, koji proizvodi ravnodušnost prema tuđim potrebama ili patnjama, ili bilo čemu što se direktno ne tiče ličnosti, i mislim da je to ipak samo delimično;
A ravnodušnost prema svemu, za mene je ravna smrti duše (ili jastva, kako ko već hoće to da nazove), ili čak može i da bude simptom kliničke depresije.
Kliknite za proširenje...


Prilicno sam ravnodusna,ali nisam depresivna.
Ni egoista.
Vise je to neko ZEN stanje :cool:
Ne znam kako da objasnim.Nije klasicna ravnodusnost u smislu da me nista ne interesuje,da sam neosetljiva na ljudsku tugu,nesrecu...
nego jednostavno sam se iskljucila u smislu da ne dozvoljavam vise da me svakakve gluposti pogadjaju.
 
nina_bg:
Prilicno sam ravnodusna,ali nisam depresivna.
Ni egoista.
Vise je to neko ZEN stanje :cool:
Ne znam kako da objasnim.Nije klasicna ravnodusnost u smislu da me nista ne interesuje,da sam neosetljiva na ljudsku tugu,nesrecu...
nego jednostavno sam se iskljucila u smislu da ne dozvoljavam vise da me svakakve gluposti pogadjaju.
Kliknite za proširenje...


Mislim da to i nije ravnodušnost, bar ne onakva kakvu je većina ovde opisala.... može to da bude i neka vrsta duševnog mira..ili ravnoteže same sa sobom...:)
U mom postu je ravnodušnost odsustvo emocija - za mene, skoro ništavilo..:bye:
 
Ne razumem se bas u psihologiju, al nesto mi nije bas sigurno da su
ogorcenje, razocarenje i ravnodusnost osecanja
Stvarno je sasavo pricati o tom sta su zaista osecanja a sta nisu, i sta se to u coveku uopse pokrece ili ne
NAjsasavije je sto se predstava o tom menja , ili bar moze da se menja.
Trenutno cak sa sigurnoscu ne mogu da pricam o svom nekadasnjem pogledu na te pojmove, sem sto znam da je bilo drugacije, ili bar nije bio izgradjen neki pogled
Sada, cini mi se da je sve to jedna velika varka u coveku, to razocarenje , ogorcenje i ravnodusnost, da su to ne postojeca stanja< da je to unutrasnja neaktivnost
Ako postoji unutrasnja aktivnost, ti pojmovi prosto nisu stvarni.
Na primer
ako covek ima odredjene aktivnosti koje sprovodi u cilju prezivljavanja, i ako se prosto trudi da prezivi, svaki dogadjaj bilo unutrasnji ili spoljasnji trudi se da savlada , ako je neprijatan, ili da mu se raduje i da ga iskoristi za sledeci , ako je povoljan.
Problem je kada iz nekih razloga te aktivnosti nisu moguce ili ako nisu naucene ili ako je covek ispustio
prezivljavanje. Te su komplikacije neminovne u periodu odrastanja. E sad, kako isplivati iz toga? Sou program. Ali , ako covek nabasa na prezivljavanje, te tri reci gube smisao, prosto nema neceg sto se tako zove.
 
borkinja napokon da pokrene neku temu:P

he..ova tri emocionalna stanja su medjusobno povezana..odnosno vode iz jednog u drugo..ali su samo deo lanca...koji se zove put u pad..bar ja to tako zovem..

sad..ogorcenje nastane kad covek pokusa sve sto je u njegovoj moci da ucini nesto a to nesto mu i dalje bude i ostane nedostupno..obicno je to nesto zapravo nesto sto je vezano za covekov zivot a on/ona zeli da to nesto promeni jer je od sustinske vaznosti za funkcionisanje te licnosti..ili drugim recima neuspeh u zadovoljenju neke od osnovnih psiholoskih potreba coveka ..ali u kontinuitetu..

medjutim ovde bi razocarenje stavio kao kariku pre ogorcenja..jer je razocarenje..ono sustinsko..osnov za ogorcenost..

ravnodusnost je stanje emocionlane smrti..nije to isto kao kad smo ravnodusni ponekad na poneku situaciju..jer je to nas odgovor na tu situaciju..

mnogi ljudi samo izgledaju ravnodusni..flegmaticni itd ali to takodje nije ravnodusnost..koja je isto sto i smrt..najcesce i odvede u smrt samoubistvom..npr..jer je covekov emocionalni potencijal istrosen..nije lako zapasti u to stanje..apatije..ali je prelomna tacka..jer iz apatije moze da se ode u agoniju..a moze se i iscupati iz iste..ali samo ako osoba nadje taj jedan razlog za zivot koji mu je potreban
 
moonja:
razočaranje - ogorčnjenje.- ravnodušnost -.... alkoholizam? ..( : booahaha....


ravnodušnost, apatija...ni to nije osećanje...to je stanje, psihičko stanje bez afekta, neučestvovanja, to je vreme sporta i razonode.. ( :.......a sad ozbiljno- apatija može da dovede i do željenog filozofskog mira, duševnog, jer su afekti pogubni, i stoicizam smatra apatiju uzdizanjem, ali...ali veliko je pitanje kako žifeti bez emotivnog angažovanja i bez uzbuđenja.. a kad ravnodušnost osećamo prema drugom čoveku, to je kao da smo ga sahranili. no, i to je bolje nego gajiti afekte...............
Kliknite za proširenje...

Ja bi prvo o ravnodusnosti ( procitala sam pravilnik.....danas....i nemorate odma da me banujete zbog podizanja starih tema ...svidja mi se )


Ravnodusnost jeste stanje , nikakvo, ali ipak stanje koje se po meni moze provlaciti celog zivota bez prestanka i ne uticati na drustveni , emocionalni etc ...zivot. Parcijalnost ovog stanja je upravo razlog zasto isto nemoze uticati na kvalitet zivota . Moze se sasvim nepreceno biti i ravnodusan i veoma aktivan na svim drugim zivotnim poljima u isto vreme a sve bas zato jer je ravnodusnost psihicko stanje bez afekta.

primera radi : mogu sasvim slobodno ceo zivot osecati ravnodusnost prema Seki Aleksic ( i formulom 1 recimo , ne pada mi nista drugo na pamet trenutno) a da mi to ne stvara nikakv problem .
 
Ovako ljudi,mislim da niko od nas ne bi trebao svoj zivot da unesrecuje tim negativnim osjecanjima kao sto su:OGORCENJA,RAZOCARENJA,pa donekle i RAVNODUSNOST !!!
Znam da je zivot pun stresa i da ga je tesko zaobici ,ali najlakse je pasti u depresiju ,zatvoriti
se u sobu i plakati ! Ma kakve probleme da imate treba biti JAK i razocarenje zaboravitiiii.
Poz
 
Ciciban:
Ja bi prvo o ravnodusnosti ( procitala sam pravilnik.....danas....i nemorate odma da me banujete zbog podizanja starih tema ...svidja mi se )


Ravnodusnost jeste stanje , nikakvo, ali ipak stanje koje se po meni moze provlaciti celog zivota bez prestanka i ne uticati na drustveni , emocionalni etc ...zivot. Parcijalnost ovog stanja je upravo razlog zasto isto nemoze uticati na kvalitet zivota . Moze se sasvim nepreceno biti i ravnodusan i veoma aktivan na svim drugim zivotnim poljima u isto vreme a sve bas zato jer je ravnodusnost psihicko stanje bez afekta.

primera radi : mogu sasvim slobodno ceo zivot osecati ravnodusnost prema Seki Aleksic ( i formulom 1 recimo , ne pada mi nista drugo na pamet trenutno) a da mi to ne stvara nikakv problem .
Kliknite za proširenje...

pozitivna strana ravnodusnosti se ogleda u njenom neutralnom stanju..iako je to stanje ako je u kontinuitetu..odnosno predominantno stanje kod coveka jednako emocionalnoj smrti..plus je sto covek jedino u ravnodusnom stanju..moze cisto i jasno da misli..bez uticaja svojih emocija na tok razmisljanja..dakle ako covek ima sposobnost da sebe dovede u stanje ravnodusnosti zarad potrebe za razmiljanjem i pre svega donosenjem odluka..onda je to pozitivan aspek..
kao i sve drugo na ovom svetu ima i svoju drugu stranu.."medalje"
 
Borac za prava zivotinja:
Tri osećanja koja nisu ekstremi.

Ogorčenje – šta je to ?
Razočaranje Da li vam se to dogodilo?

Ravnodušnost
Kako objašnjavate ova osećanja ? Vaša iskustva?
Kliknite za proširenje...

Sva ova osjećanja nijesu mi strana no da bi se iole ozbiljno odgovorilo na pitanja potrebno je puno pisati na šta nijesam spreman.

Da si makar postavila tri teme jednu po jednu, ovako :neutral:
 
To su tri tipa koja je svaki covjek dozivjeo ili ako nije prozivjece...mada mislim da su to sve "osjecaji" koji danas nisu nimalo neobicni, naprotiv sasvim su normalni, jer sam ovaj svjet, ljudi, situacije i desavanja su sama po sebi ne bas pozitivna, da nas danas-sutra moraju dovesti do tih "osjecaja"...

Ne treba se toliko opterecavati sa tim...ja sam to prihvatila kao sastavni dio mog zivota...i opet se na kraju samo :D
 
Poslednja izmena:
Ogorcenje- moze se reci da je to pritajeni bes i iz ogorcenja moze proizaci bes
Razocarenje- kombinacija neverice i zalosti, posledica ocekivanja. Nekada je razocarenje neopravdano i posledica je prevelikih ocekivanja.
Ravnodusnost- ko postigne ravnodusnost taj je dostigao srecu, na neki nacin :)
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top