Odrastanje sa jednim roditeljem i posledice toga na ljubavni zivot

[Lollol]

Kakve veze ovo ima sa LjiS-om? Pa ako je verovati psiholozima, relativno velike.
Tema su ljudi koji su odrasli samo sa jednim roditeljem, majkom ili ocem, i koliko je taj nacin odrastanja uticao na njihov LjiS zivot.

Obicno se kaze da devojke koje su odrasle bez oca traze nekog da popuni tu prazninu u njihovim zivotima, stoga se ponasaju zastitnicki, traze tonu paznje, ceste potvrde od muskarca da su lepe i sl., misle da ce njihov muskarac otici (kao i otac), paranoisu, skacu iz veze u vezu, sklone su promiskuitetu.
Isto to vazi i za muskarce koji rastu bez majke, traze obicno neku stariju "tetku" da im bude mama, tj. da popuni tu emotivnu prazninu.

E sada koliko ima istine u tome, ili se praksa manje-vise razlikuje od teorije?

Nisam psiholog, ali moje skromno misljenje je da jedinka (mladic, devojka) ne moze da ima potpuno zdrav ljubavni zivot, ako nema prvenstveno takav uzor u svojoj porodici. Primera radi, ako tata bije mamu, dete moze poprimiti taj obrazac, jer tata to radi, tako se to radi, ili ako odrasta to isto dete samo sa ocem (koji je prosao tezak razvod pa je razocaran u zenski rod) i onda krenu price "Zene su ti sine moj..." pa sada krece pljuvanje usred razocarenja, naravno apsolutno isto to vazi i za situaciju majka - cerka. Dete sve to upija i moze (ali i ne mora) pokazati istu averziju i nepoverenje prema suprotnom polu u buducnosti, jer je tako nauceno.

Da li dete koje odrasta sa jednim roditeljem moze sutradan biti sposobno da voli na pravi nacin, ili ce uvek traziti dopunu majke / oca koje nije imalo u detnjstvu i zato se ponasati zastitnicki, ljubomorno ili cak gajiti blagu averziju prema suprotnom polu (jer mama / tata pobeze, onda su i svi takvi, ne mozes da verujes, ne mozes da volis, uvek budi na oprezu).

Mislim da je moguce da dete u tom okruzenju odraste i da nema neke prevelike posledice, ali samo ako roditelj svoju frustraciju ne prenosi na dete, vec je drzi za sebe. "Mama, a zasto je tata otisao?" "Zato sto je (pa sada ubacite uvrede po zelji), svi su ti oni cero takvi, ne mozes im verovati".

Napomenucu da ne mora nuzno da znaci da nema jednog roditelja, da su razvedeni ili je neka druga tragedija u pitanju, mozda jedan od roditelja radi, ili jednostavno ne obraca dovoljno paznja na dete i partnera, pa manje-vise kao da ne postoji.

Ima li istine u ovome i koliko se razlikuje teorija od prakse?

 

[Regina Mills]

Sve ovo sto si napisao vazi i za decu koja imaju jednog roditelja i koji zive sa oba roditelja. Nema neke sustinske razlike u prenosenju stavova i formiranju misljenja kod deteta da li dete zivi sa jednim ili sa oba roditelja. Rodtielji sa ispravnim stavom imace dete sa ispravnim stavom. Ako je jedna roditelj van price, dete uvek samo nadje supstituciju u vidu nekog autoriteta (pozitivnog ili negativnog).

 

[gost 310829]

Moje mišljenje je da nema uticaja. Ima mnogo dobrih ali i loših primera pa je glupo da generalizujemo.
Posebno mi je glupa ta priča kako će naslediti oca pa napustiti ženu jer je to naučio od svog oca, ili da majka govori ćerki svi su oni takvi ili onakvi. To rade nezrele i povređene osobe. Ja baš mislim suprotno da će dečak kojeg je napustio otac više shvatati vrednost očeve uloge u životu deteta iz prostog razloga što zna koliko je njemu falio/nefalio. Kad pogledaš ljude oko sebe vidiš da je sve više brakova u kojima su žene starije, ali složićemo se da godine u tome ne igraju nikakvu ulogu, imaš ljudi sa 40 godina koji nikad ne odrastu, odrastanje je po meni prihvatanje odgvornosti.
Ne razumem ni kako neka zrela žena može reći svi su oni isti, to je po meni malo previše iskustva lol

Koliko imaš dece koje su odrasli bez oba roditelja pa postali pravi ljudi u životu?
Normalno je da svako dete ponekad poželi i jedno i drugo, ali oni koji odrastu sa jednim roditeljom, praktično i ne znaju za drugačije, navikli su na to, njima je to sasvim normalno. Ponašanje roditelja sigurno ima veliki uticaj u odrastanje dece i stvaranje njihove slike o svetu, ali okruženje u kome se kreću, životne situacije od njih prave ljude i stvaraju im sistem vrednosti; a to je ono što utiče na budućnost njihovog života

 

[gost 313363]

Ја сам одрастао са оба родитеља, нит је ћале тукао кеву нит је она клела њега, ал просто кад изађеш на улицу, кад почнеш да доживљаваш неке ствари видиш да то није тако како су ти они причали, и упознаш људе у правом светлу, и шта год ти родитељи причали кад доживиш тако неке ствари онда ти сам формираш мишљење..

 

[gost 287528]

Akcenat bi trebao biti na tome koliko vremena dete provodi sa roditeljem u razgovoru, šetnji, putovanju...Da li imaju male zajedničke rituale poput vežbanja u prirodi, pecanja ili vožnje bicikla...Msm da ne nabrajam, poenta je kakav odnos sa roditeljima ima dete? Jer roditelji se razvedu jedno od drugog, ali to nije razvod os svog deteta, mada ima dosta i toga u RL gde neki pojedinac odmah zanemari i dete.
Kada bi sve bilo tako crno-belo, kako kaže naslov teme-onda bi svet bio lako mesto. Alkosi, narkomani, prostituke, ubice i ostali skrajnuti i bolesni ljudi-bili bi potomci razvedenih roditelja. A svi obrazovani, emotivno inteligentni, humani i perspektivni- bili bi potomci onih koji žive u braku. Ono što vidimo, jeste da to uopšte nije tako.
Mera je realnost, a ne samo teorija. Dadilje, babe, dete, internati, ...to ne treba da su kompenzacija za roditeljstvo, ni novac, ni bilo šta. Ipak složićemo se, da svaki roditelj snosi odgovornost za ono šta će sutra postati njegovo dete, deca su sklop genetskog materijala, verbalnih i neverbalnih poruka koje roditelji u njih usađuju, emocija koje mu prenose i krajnjem slučaju kvalitetnog vremena koje su proveli sa tim istim detetom.

 

[Џорџи]

pa ako znamo primere da su odrastali sa oba roditelja a ispali retardi eto zablude

 

[Пшеница селица]

Живот нема правила, зато је често компликован...

 

[euridika]

Mislim da je lakše deci koja odrastaju uz oba roditelja ili uz adekvatne očinske/majčinske figure u neposrednom okruženju ako jednog od roditelja nema. Mame i tate su različiti, dete od njih uči različite stvari i po meni je veći problem kada dečaci odrastaju samo uz mame i žensku familiju, kao i kad devojčice odrastaju same sa tatama, nego kad devojčice odrastaju sa mamama ili dečaci sa tatama. Zašto? Zato što je u ranom detinjstu važno imati roditelja na koga se bezuslovno ugledaš. Zamene za roditelje na koje se ugledamo dolaze kasnije , u školskom i tinejdžerskom periodu.
Verujem da je optimalno da deca odrastaju sa oba roditelja, ali svakako mogu odrasti u stabilne i dobre ljude i oni koji nisu odrasli u takvim uslovima. Sa druge strane svi mi imamo neke svoje traume iz detinjstva, manje ili više opravdane ili ne, tako da ne odrastemo baš u onakve kakvim su nas roditelji učili... ima tu dosta stvar koje sami odaberemo...

 

[firedragon9]

@ tema
Jako malo istine u tome sto ti opisa, nema veze obavezno sa dve figure (mama, tata) vec pre svega vaspitanjem, a i uticajem sredine tj. prezivljenih licnih stvari, a cak ne mora ni to da bude, jednostavno razliciti karakteri, razlicita misljenja, ali i svi ti stavovi se mogu promeniti tokom zivota ...
Ako je neko odrastao sa jednim roditeljem moze npr. postati mnogo bolji covek nego onaj sa oba, nema pravila...
Ovo sto si rekao da roditelj ne treba i ne sme svoju frustraciju da izbacuje na dete, e to je potpuno tacno, bilo da zivi sa jednim ili oba roditelja.

 

[Lollol]

I zavrsih ja na DiP-u, a planirao sam i ovde da je otvorim da cujem misljenje iz drugog ugla.
Pa dragi clanovi ovog podforuma, da vas cujem, da li dete koje odrasta sa jednim roditeljem moze razviti neku vrstu Epipovog ili Elektrinog kompleksa, trazivsi u partnerima figuru izgubljenog roditelja, ili roditelja koji nije bio tu, nije posvecivao dovoljno paznje?
U uvodnom postu sam opisao da neki veruju da ljubomora, posesivnost, ili cesta potvrda sopstvene vrednosti od strane partnera je donekle izrazenija kod osoba koje su odrasle sa samo jednim roditeljem. Naravno, kod doticne osobe se moze i pojaviti relativna averzija prema suprotnom polu, tj. roditelju koji nije bio tu.
Napomenuo sam da i dete moze biti savrseno "zdravo" (kada nemam bolji izraz) dokle god taj roditelj ne leci frustracije i pruza dovoljno ljubavi, ili nadje adekvatnu zamenu svog partnera sa kojim moze ziveti u skladu.
Sta vi mislite?

 

[gost 204907]

Што се тиче емотивног живота и везивања за супротан пол, имам само један драстичан пример где је мајка била изузетно доминантна и везивала дете за своју породицу, ускраћивала детету све до пубертета контакте са оцем, након тога је чак и била задовољна да дете остварује везу из себичних интереса (њен бивши муж је био угледан из богате породице...) . Особа из те приче је одрасла у доброг, младог човека који са 30 није остварио ближу емотивну везу са девојкама. Момак је за пример у сваком смислу са озбиљним последицама одрастања у ривалском односу мајке и оца...и даље живи са мајком иако има све услове да се осамостали.
Сви остали дечаци, ја девојчице из разв. бракова очиглендо да не знам или се нисам са њима дружио игром случаја, нису показивали неке особености понашања у односу на "брачну" децу кад су заљубљивања и везе у питању.