obavezno smo za vikend ili kod mojih ili kod svekrve, (moji zive blize pa i radnim danima trknem da popijem kafu sa mamom i sestrama, obidjem rodice....) 
Iskreno pocinjem da razmisljama da sam neki ozbiljan izrod ili sam samo na pogresnom mjestu....
Moja kuca je kao autobuska stanica, uvjek neko dolazi odlazi, mi negdje idemo, j*bes kucu u koju niko ne dolazi.... ja obozavam tu guzvu.... ako niko ne dolazi ja vec razmisljam gdje da idemo
Imam moju primarnu porodicu ali se nisam odrekla ni mojih roditelja, sestara i brata.
Ne mogu da shvatim da te neko blizak koga znas godinama prevari (imamo i mi prevarante u porodici nismo izuzetci ali nece taj prevarant i lopov da ukrade od roda nego od nekog bezveze ko mu nije nista)
Mi smo pre neki dan kupili novi auto imali smo oko 50% cjene, ostalo nam je pozajmila rodbina... bezkamatni kredit
Ponekad se pitam kako izgleda dan osobe koja ni sa kim nije u kontaktu, u cemu ili kome je problem ako mozes da funkcionises samo sa 2-3 osobe.
Mi imamo slabe i skoro nikakve odnose sa bližom i daljom rodbinom.
Ranije smo živeli daleko pa nismo ni bili u prilici da se družimo. Kada smo se vratili u Srbiju nismo se uklopili ni sa kim posebno, jednostavno smo živeli svoje živote i ako smo mogli da pomognemo nečim pomagali smo.
Sada kao odrasla osoba, posle mnogo ružnih situacija i teških reči od strane nekih od njih, shvatam da nemam nikog od rodbine.
S jedne strane me to mnogo boli (jer sam oduvek težila prisnim odnosima) a sa druge strane smatram da je bolje ovako nego da se uhvatimo u to kolo neiskrenosti, spletki, pretvaranja.
Kad god čujem i vidim da se drugi lepo slažu i pomažu sa svojom rodbinom - obradujem se, i drago mi je što ipak postoje familije koje se drže zajedno, vole i poštuju.
Tužna sam ponekad jer mislim da je to tako samo kod nas, i što nemam sreće da je sve drugačije i da smo složni.
Kako je kod vas?
Obojeno u zeleno: (moje misljenje), : Nije nikakav *izgovor* za *normalno* ili *opravdano* plaćati alimentaciju. Šta je novac ako nema bliskosti, razumevanja iiii...?
Obojeno crveno: Na studije *normalno* uzeo ih kod sebe? Zasto? Smatra da mu je žena nesposobna? nemam pojma.
.. a i daje im nešto džeparca ???? e pa to li je sreća ili možda ljubav????
Tako i ja.
Slažem se ...
Mi imamo slabe i skoro nikakve odnose sa bližom i daljom rodbinom.
Ranije smo živeli daleko pa nismo ni bili u prilici da se družimo. Kada smo se vratili u Srbiju nismo se uklopili ni sa kim posebno, jednostavno smo živeli svoje živote i ako smo mogli da pomognemo nečim pomagali smo.
Sada kao odrasla osoba, posle mnogo ružnih situacija i teških reči od strane nekih od njih, shvatam da nemam nikog od rodbine.
S jedne strane me to mnogo boli (jer sam oduvek težila prisnim odnosima) a sa druge strane smatram da je bolje ovako nego da se uhvatimo u to kolo neiskrenosti, spletki, pretvaranja.
Kad god čujem i vidim da se drugi lepo slažu i pomažu sa svojom rodbinom - obradujem se, i drago mi je što ipak postoje familije koje se drže zajedno, vole i poštuju.
Tužna sam ponekad jer mislim da je to tako samo kod nas, i što nemam sreće da je sve drugačije i da smo složni.
Kako je kod vas?
