gost 198384
Iskusan
- Poruka
- 5.443
Pre neki dan, bez nekog osobitog razloga, otišao sam u dvorac Dunđerski, na produženi espresso recimo. Verovatno sam poželeo da se makar na par sati udaljim od ovog stočnog sajma koji me okružuje. I da malo prošetam odajama grofova bačvanskih. Da upijem malo spokojstva kojim je to mesto doslovno prekriveno.
I zaista, na kratko, sedeći na terasi ispred zamka i ispijajući kafu rano ujutru, možete poželeti da sa tog mesta nikada više ne odete.
No tako je sve dok ne prošetate unaokolo.
I neću sad da vas davim detaljnim opisima; dovoljno je samo reći – dvorac Dunđerski od milošte nazvan Hotel Fantast monumentalan je spomenik idiotizma komunističke vladavine u Srbiji koje ni do danas ne možemo u potpunosti da se otresemo.
Drugovi koji su našim precima 1945. doneli jednakost i slobodu očerupali su dvorac Dunđerski do kvaka a od crkve-mauzoleja u kojoj je sahranjen poslednji Dunđerski hteli su da naprave trafo stanicu.
U jednom naletu najgorih divljaka koje je Srbija posle Huna i Tatara videla zbrisana je čitava jedna jedva uspostavljena kulturna mapa – kulturna mapa onda zaista evropske Srbije – prekomunističke Srbije.
I umesto prezira nad komunističkim divljanjem danas imamo decu partizana na vlasti a poslednjeg preživelog čoveka iz šume Dobricu Ćosića šetaju od televizije do televizije kao nekakve boljševičke neupokojene mošti.
Hoće li Srbija ikada shvatiti u kojoj meri ju je komunizam zatro?
I zaista, na kratko, sedeći na terasi ispred zamka i ispijajući kafu rano ujutru, možete poželeti da sa tog mesta nikada više ne odete.
No tako je sve dok ne prošetate unaokolo.
I neću sad da vas davim detaljnim opisima; dovoljno je samo reći – dvorac Dunđerski od milošte nazvan Hotel Fantast monumentalan je spomenik idiotizma komunističke vladavine u Srbiji koje ni do danas ne možemo u potpunosti da se otresemo.
Drugovi koji su našim precima 1945. doneli jednakost i slobodu očerupali su dvorac Dunđerski do kvaka a od crkve-mauzoleja u kojoj je sahranjen poslednji Dunđerski hteli su da naprave trafo stanicu.
U jednom naletu najgorih divljaka koje je Srbija posle Huna i Tatara videla zbrisana je čitava jedna jedva uspostavljena kulturna mapa – kulturna mapa onda zaista evropske Srbije – prekomunističke Srbije.
I umesto prezira nad komunističkim divljanjem danas imamo decu partizana na vlasti a poslednjeg preživelog čoveka iz šume Dobricu Ćosića šetaju od televizije do televizije kao nekakve boljševičke neupokojene mošti.
Hoće li Srbija ikada shvatiti u kojoj meri ju je komunizam zatro?
Poslednja izmena: