- Poruka
- 7.211
Odnos sa drugom osobom, odnosno zrela ljubav, je neophodna da bismo postigli celovitost. Na žalost, mi često ne želimo da se menjamo i da se predajemo ljubavi. Plašimo se da ćemo tako izgubiti sebe. Sa pravom se plašimo, jer ćemo, predajući se ljubavi, sasvim sigurno izgubiti sebe. Zapravo, to što ćemo izgubiti je samo naša slika idealnog “ja”. Kada se ta maska istopi, u moru ljubavi, ostaće ono što jeste, što jesmo, naše istinsko “ja”. Ali to je nemoguće bez prepuštanja drugome, u ljubavi, i bez promena koja nam donosi to prepuštanje i stapanje naših voda, naših osećanja i značenja. Ako uđemo u odnos gde svako od nas teži da zadrži idealnu sliku o sebi, svoj “imidž”, imaćemo dve vrlo tvrde, čvrste strukture oštrih ivica i grubog oblika, koje ni na koji način ne mogu međusobno da se uklope u funkcionalnu sredinu. Umesto da se poput tečne vode međusobno prožimamo, mi smo poput dve sante leda koje se sudaraju i međusobno lome. Zbog toga nam se u takvom zamrznutom obliku nezrele ljubavi dešavaju svakakvi problemi koji nas itekako bole.
Promašio si temu. Kao i podforum.
I kao što svima osvane takav dan, jedne godinice je osvanuo i meni. Dan kada se više nećeš bojati ili ćeš naučiti da se ne bojiš. I današnjeg mi dana, ne kajem se uopšte. Da se sutra rodim, ja opet bih sve isto radila. Mislila i želela. Jednostavno, to je u meni najlepšim snovima disalo, živelo i bitisalo. davalo krila za sve, davalo snagu, da istrajem, u onome šta sam želela, kao čovek...da istrajavam. Nisam se plašila, da ću izgubiti sebe. Jer sam znala, unapred...da ću izgubiti dobar deo sebe. Ni pre ni kasnije, se nisam tako unela u nešto. I ništa me ni pre ni kasnije nije "pomerilo" na takav način. Do zla Boga srećnom činilo, kao i dušu na pamuk vadilo. Znala sam od samog dana, kada sam gledala neke stvari, kako će se završiti i šta će prouzrokovati i proizvesti. I u meni jeste "umrlo" nešto najdivnije i najbolje. Osetila sma se ugaženo i kao da je sve na moje najčistije pljunuto. Meni se takvim činilo, jer nisam videla tada šta sma trebala. Tada sam trebala, da okrenem glavu i da me ne jede, šta me je jelo. I tada jesam izgubila onu idealnu Jelenu, idelanu mene. Koja je mislila da je to neće takvom činiti, to u meni "buditi", to mi nemir stvarati a ipak...sa druge strane...meni davati snagu, hrabriti me i nadati se kraju "loodila". Pravi paradoks, da ni sama nisam načisto sa nekim stvarima. Kako sam prvo izdržala a kako na drugo nisam dala ni senku, da padne, uprkos svemu. Čudno je sve to. I kao što sam tada volela, i raširila rike, da me neko grli, ljubi i voli...isto sma tako i kasnije..digla ruke, na predaju, prepuštajući se...Bolu. Mislila sam; ko veli...dižem ruke - predajem se. Pucali ste već u leđa, hajde slobodno - dokrajčite me - u srce. Neće da boli. I tako je i bilo. Prioznajem, zadnjim atomom svoje fizičke snage, današnjeg dana, verujem, da sam mislila, da će prstić "zadrhati" na orozu mržnje i da predomisliće se. I to je ok. Poštujem. Možda sma tu sebe izgubila, jer nikada do sada nisam na takav način volela. Verovala. I fizički. I umom. Srcem. I dušom. Imala toliko poverenja. Da. U odanost. U to - da je neko - sličan meni. Tu sma se potpuno "predala". I ogolila. Kasnije sma imala utisak- da me nema. da sma neprimetna. Možda bi sve drugačije bilo, da nije ispalo tako kako jeste. Ovako sma se osetila, kao brlja. Kao go*no. I to je takođe ok. Jednom sam morala da "tresnem" u životu. Imala sma utisak, da na primer nasred trga stojim naga, da se ne bih osetila tako "nago" i "ogolelo" do kostiju, kao u tom periodu. U oba smera sam pokazala, šta jesam. Šta bila sam. I šta ostajem. Čak i kada je izvrgnuto ruglu, smejanju i omalovažavanju. Mene ni to nije pokolebalo. Jednostavno, kada neko sumnaj u ono šta ja kao čovek jesam- mene to samo čini jačom i postojanijom. Sigurnijom. Treba čovek biti ono šta jeste. Kada voliš - voli. Kada te boli, neka boli. Kada voliš, tada je primat na ljubavi. Nema sujete, nema onoga ko je u pravu, nema ćutanja, nema inaćenja, nema uništavanja...jer su oboje u krivu - kada dozvole da ih sve navedeno...Upropasti. Mesto da ih sve u kontra smeru - "spasi" . 
