Odnos prema LGBT zajednici kroz istoriju- evolucija ili konfuzija?

[haeul]

Анахроно је говорити о било каквој "LGBT zajednici" у историјском контексту. Сам појам хомосексуалности, у савременом значењу, плод је савременог доба и није био присутан у ранијем периоду.

Хомосексуализам је био у једном периоду у градовима северне Италије посве уобичајен; мислим на ренесансну Фиренцу. У Фиренци су, чак, биле одржане прве демонстрације за права хомосексуалаца 1512. године испред градске већнице.

Друштвене околности и јачање утицаја Римокатоличке цркве утицале би на промене...Ђироламо Савонарола је био кључан у некима. Рецимо, када у граду буде велика куга, страдања или ратне недаће, па се тражи оправдање (нпр. борци из француске војске учествују у пуно силовања и рашири сифилис). Увек је лакше када се пронађе неки кривац. Друга значајна ствар која је увела у том смислу извесне промене, говорећи бар о латинском свету, јесте била Противреформација.

Случај Фиренце, која је врло специфична у овом погледу, знатно је сложенији него што се да закључити на основу Вашег коментара. За почетак, хомосексуална активност, тј. содомија, је увек била кажњива - чак у време њеног највећег цветања у 14. и 15. веку - и мада је било чак и примера родитеља који су проституисали своје малолетне синове, и улагали велике суме у њихову одећу и шминку, и то не како би они што боље "пословати", већ у нади да ће они привући богате патроне, који ће им помоћи да напредују у друштву. Можемо то посматрати као својеврсном перферзијом познатих старогрчких обичаја.

Да је содомија - никако хомосексуалност, јер је мало оних међу тим содомитима које бисмо данас окарактерисали као хомосексуалце - прилично дветала у тадашњох Фиренци, свакако стоји, али то не треба да нас учини слепим на чињеницу да фирентинско друштво углавном није гледало благонаклоно на ту појаву - посебно не неке њене улично-ноћне манифестације - и ноћне патроле, учестале и временом све суровије казне, као и успех Ђиролама Савонарола, који је уживао изузетну подршку у Фиренци, и чију мисију тумачите крајње цинично, јасан су доказ тога.

Противреформација није одриграла важну улогу у сузбијању "содомитске епидемије" у Фиренци.

 

[haeul]

Није ствар до аврамовских религија, искључиво, већ је питање организоване религије. Док је неорганизована, нема никакве потребе за тако нечим, а уколико е ради о институцији која је један од стубова државе (или, као у случајну нпр. Римске цркве, и изнад ње) онда је обрачун са хомосексуализмом био тема зато што се ради о друштвеном питању угрожавања репродукције (што смањује број пореских глава) или наравно када већ споменух кад је потребно тражити жртвену јагњад.

Источњачке религије су генерално кроз целу историју биле доста лежерније по питању сексуалних мањина...у Кини нпр. тек доласком Западњака средином XIX столећа то уопште постаје друштвено питање. Али то све има везе са поменутом друштвеном разликом између авраморских религија и осталих. Само ми знамо за изразе типа Бог и батина. На Далеком истоку тако нешто менталитетски је ван поимања. Верски учењаци су (част изузецима у појединим сектама) мудраци којима се саветодавно обраћа; само су у нашој цивилизацији верски поглавари политички лидери, да не кажем de facto председници политичких странака.

Славене, уз дужно поштовање, овде сте се озбиљно налупали, и испољили низ предрасуда.

За почетак, правите класичну грешку постовећивања појаве савремних хомосексуалаца са историјским примерима мушкараца који ступају у сексулане односе с припадницима истог пола, што је крајње неозбиљно, па још прибегавате употреби политички и идеолошки крајње обојених термина, попут сексуалне мањине, што је тек проблематично, посебно у историјском контексту.

Ваш третмат теме религије, а источњачких религија посебно, је тек скандалозан. Стичем утисак да сте о источњачким религијама учили из памфлета Харе Кришне, или пак безвредних и превазиђених студија људи којима је све ван Европе било terra incognita, и привидно једноставно. То свакако објашљава Вашу крајње упрошћену и поприличну ружичасту слику источњачких религија (што је и само потпуно бесмислена класификација, која нам не говори ништа о њима самима).

Зар за Вас будизам није организована религија? Шта с хиндуизмом, који је такође и те како организован, на нивоу појединачних секти (које се међусобно неретко разликују до те мере да тешко да уопште можемо говорити о хиндуизму као једној целини)? О конфучијанству, који није строго религија, сувишно је и говорити. Државе попут Кине и Кореје, а донекле и Вијетнама, функционисале су практично као конфучијанско-легалистичке теократије. Ако мислите да будистички монаси нису примењивали насиље, варате се. Од релтивно екстремних али никако изолованих примере монаха-ратника Кине и Јапана, па донекле и Кореје, до учешта будистичког монаштва у етничким суковима у Тајланду и Мјанмару, па теократске државе у Тибету, у којој су монаси и те како били "Бог и батина", и употребе насиља у оквирима обуке самих монаха, примера је на претек. Исто важи и за хиндуизам.

Теорија о мрским "организованим религијама" и свим недаћама које су оне донеле друштву, или неким његовим деловима, која је иначе посебно блиска поборницима милитантног атеизма и антихришћанима, нема основа у чињеницама и последица је претераног упрошћавања ствари, каквом нема места у озбиљној дискусији. Довољно је поменути племенска друштва у којима је казна за сексуалне приступе била неретко далеко суровија него што је случај са друштвима у којима су на снази биле организоване религије - каменоваље прељубника међу Астецима, рецимо - као и чињеницу да су и тамо где је активност хомосексуалне природе донекле била толерисала, као у древној Грчкој, постојала бројна ограничења, која нису била верске природе, и јасно се знало шта је прихватљиво, а шта не. То није ни приближно свет неке "слободне љубави" у којој су "сексуалне мањине" биле толерисане - идила коју су неки замљишљали у прошлости, и замишљају и данас.

Изузетно ми је драго што помињете баш Кину, јер добро познајем историју кинеске цивилизације. У кинеској историји се свакако може наћи примера хомосексуалне активности, па чак и истинских љубавних односа и врло дирљивих прича, какве тешко да се могу наћи у оквирима античке цивилизације, у којој су доминирали педерастија и неједнаки односи. Но, ипак, институција хомосексуалног брака никада није довођена у питање, и "хомосексуалност" је углавном била ограничена на више слојеве друштва, који су односе сексуалне односе с млаћим припадницима истог пола доживљавали као својеврстан куриозитет или посластицу. Ти "млађи партнери" су по правилу били из нижих друштвених слојева, најчешће глумци, понекад слуге. Њихови "старији партнери" су имали крајње циничан однос према њима и третирали их мање-више као предмете. Ту није било ни љубави нити било чега достојног било какве романтизације. Однос са себи равнима је био незамислив и изузетно редак, а брак са женом, обавеза на коју су углавном одговарали чак и они који су улазили у истинске љубавне - никако само сексуалне - везе, како је случај с претходно поменутим маторим перзверзњацима.

 

[haeul]

чак и они који су улазили у истинске љубавне - никако само сексуалне - везе, како је случај с претходно поменутим маторим перзверзњацима.

Исправка: чак и они који су улазили у истинске љубавне везе - а не само сексуалне, што је био случај с претходно поменутим маторим перзверзњацима.

 

[NickFreakyrgios]

https://www.telegraf.rs/zanimljivos...stanbul-pre-200-godina-bio-pun-gejeva-18-foto

 

[Лички гусар]

Esu li imali tad ped erske kavane?

 

[NickFreakyrgios]

Esu li imali tad ped erske kavane?

Зашто је настао мит о првој брачној ноћи а генетичка генеологија не потврђује блискост са Турцима. изгледа да је прве брачне ноћи страдао младожења.