onisifor:
Pogrešno smo se razumeli. Nisam ni rekao da si ti rekla da je vera isto što i zavisnost. Samo kažem da postoji i takvo mišljenje.
Što se pitanja tiče, precizan odgovor ne znam. Verovatno, kao što sam i rekao, ima veze i sa verom, a, i sa tipom ličnosti svakog zavisnika ponaosob.
Zakon gravitacije, prvi i drugi Njutnov zakon, ostali zakoni fizike i mehanike nisu potrebe (pogotovo ne fiziološke). Pitao sam se da li bi se vera u Boga mogla poistovećivati sa zavisnošću od droga, a pojam ''ponižavajuća'' sam upotrebio zato što dobar deo ljudi tako gleda na veru u Boga.
Da krenem od kraja citata - to je sad već pitanje terminologije šta bi nazvao "ponižavajućim" a šta ne. Ne vidim kako vera u Boga može uopšte biti ponižavajuća ili neponižavajuća, ili "uzdižuća" - vera je vera, to nije pitanje statusa ni moći. Ona valjda dolazi ... iznutra ? trebalo bi. Ne spolja, niti da se (preterano) projektuje ka spolja.
Vera kao vera nema veze sa zavisnošću - ako ih posmatramo kao pojmove i termine.
Čovek - zavisnik može razviti zavisnost od verovanja (uključujući tu i veru u Boga), ideja, koliko i zavisnost od određenih rituala, načina ponašanja, postupaka, supstanci ... U tom slučaju vera u Boga je za njega forma, a suština je da je on - zavisnik. To se može promeniti, naravno, ili nije u 100% slučajeva tako, ali suma sumarum - veoma je verovatno, i za očekivati.
Prava vera u Boga ne uključuje zavisnost, strah, pasivno podređivanje, pasivno prihvatanje, dogmatizam, jednoumlje. Naprotiv - prava, zrela vera u Boga podrazumeva nešto sasvim suprotno.
Ne vidim čemu spominjanje zakona fizike u službi zavisnosti i potreba - zakoni prirode su jedno, fiziološke potrebe drugo, zavisnost treće ... ili misliš na princip kauzalnosti ? to bi bilo četvrto. Ako imam potrebu za jelom i snom - zaista nemam potrebu da mi cigla padne na glavu, a još manje imam zavisnost od toga. Moja egzistencija jeste
uslovljena hranom, ali zavisnost od hrane je poremećaj - to su različiti pojmovi.
