Od svih prehrišćanskih religija o slovenskoj se možda najmanje zna. Bukvalno sve o čemu se priča i piše su moderne rekonstrukcije, nagađanja, korespodencije sa drugim indoevropskim religijama uz kolaž starih folk običaja i tradicija koje, ako i jesu odrazi neke stare religije, predstavljaju samo iskrivljene i zamagljene izraze prvobitnih formi. A da ne počnem o neopaganstvu, hiperborejcima, vedizmu, neognosticima, puna je šuma tih otrovnih pečuraka koje su se izmigoljile poslednjih godina a sve na neki, sebi svojstven način, inkorporiraju tkz. staroslovensku veru.
O čemu tu da se priča? Pa i germanska religija pati od brojnih nesuglasica, konfuzija, a ima brdo pisanih dokumenata. Recimo jel se tu radi o germanskkj veri bronzanog doba? Novog doba? Vikinškom dobu? Renesansnoj viziji? Svaki od tih perioda ima svoju konstrukciju i viziju jedne te iste vere u skladu sa duhom vremena, a one se često veoma razlikuju. Danas se neopaganizam neizostavno vezuje sa politikom, nacionalizmom, čak genetikom. I šta je onda tu najispravnije, najčistije? Da li čistota jedne vere zavisi od starine? Kada se Odin prvi put spominje istorijski, Tir, Ul već su drevni, samo da bi potom postali božanstva druge klase, da ne kažem zaboravljeni. Isto tako sve što znamo o staroslovenskoj veri je zapravo novijeg datuma. U koga su preci Slovena verovali u bronzanom dobu? Kada počinje prava staroslovenska vera?
Svakako su sloveni imali neku svoju veru koja nije bila uniformna već različita od grada do grada, plemena do plemena. Bilo je tu elemenata animizma, indoevropskog politeizma, festivala koji se manje više podudaraju... Ostavimo karakondžule, zduhače, konjoštipe i babočeše prošlosti, gde i pripadaju.
