комшија
Stara legenda
- Poruka
- 96.548
~ AУТОРСКА ТЕМА ~
Др Зоран Радовановић, епидемиолог и председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, каже да осиромашени уранијум не представља опасност
- Осиромашени уранијум, којим су бомбардоване неке локације на југу Србије, не изазива тумор. Без обзира да ли смо говорили о осиромашеном, или природном уранијуму, он је токсичан хемијски елемент са минималном радиоактивношћу. Штетни ефекти уранијума превасходно су везани за продор гелера у тело или за останак у кругу од неколико десетина метара око експлозије, уз удисање том приликом насталих честица и пара. Бомбардовање муницијом са осиромашеним уранијумом минимално, обично за мање од пет одсто, повећање укупне радиоактивности - сматра др Радовановић. (Извор: https://www.telegraf.rs/vesti/srbij...reti-li-nam-epidemija-malignih-bolesti-tabela)
А како стоје ствари са последицама Чернобиљске хаварије коју су Совјети КРИЛИ?
Након експлозије, радиоактивни облаци су прекрили готово целу Европу. Прва ваздушна струја која је била регистрована 27. априла око поднева у Чернобиљу, у Словенију је стигла два дана касније. Сматра се да је први радиоактивни облак до Србије и Београда стигао 1. маја, а донела га је друга ваздушна струја. Тих дана падала је киша која је додатно закомпликовала ствари и проширила страх међу људима.
- Колико ја памтим било паника, али не и толика колика би била данас у времену када информације брзо стижу са краја на крај света и кад се више зна о последицама радиоактивности. Ми смо, сећам се, за хаварију у Чернобиљу сазнали три-четири дана након експлозије у нуклеарној електрани јер су Совјети покушали да сакрију шта се заиста десило - прича Ужичанин Јован Марјановић (68).
Народ се у Србији тада држао препоруке да не би ваљало излазити напоље док пада киша. Да ли је ово био званичан савет или га је потурио неко ко је био свестан опасности - ретко ко се сећа.
Због Чернобиља, у то време, највише су платили пијачни трговци који су продавали тек пристигло воће и поврће, јер скептични грађани из мере предстрожности нису хтели да купују лук, салату, јагоде, која је заливала киша из како се причало радиоактивних облака.
У целој Србији грађани су масовно бацали зелену салату и све младе плодове, а ишло се до те мере да су негде уништавана цела поља пшенице.
- Вести о хаварији у Чернобиљу, штетности радиоактивних материјала и могућим последицама по нас, државна телевизија је прилично дозирала. Вероватно због тога људи нису придавали значај том догађају, мада су бранили деци да излазе напоље. О нуклеаркама се тада знало само да служе за производњу струје, па је хаварија за нас представљала и непознату опасност.
У читавој Европи утицај зрачења се одразио на здравље људи због активности цезијума 137 и стронцијума 90 и осталих радионуклида чије је време полураспада 30 година и који ће у земљи бити присутан још 30 година.
(Извор: https://www.srbijadanas.com/vesti/d...rnobilju-uticala-na-zivot-u-srbiji-2019-06-02)
Др Зоран Радовановић, епидемиолог и председник Етичког комитета Српског лекарског друштва, каже да осиромашени уранијум не представља опасност
- Осиромашени уранијум, којим су бомбардоване неке локације на југу Србије, не изазива тумор. Без обзира да ли смо говорили о осиромашеном, или природном уранијуму, он је токсичан хемијски елемент са минималном радиоактивношћу. Штетни ефекти уранијума превасходно су везани за продор гелера у тело или за останак у кругу од неколико десетина метара око експлозије, уз удисање том приликом насталих честица и пара. Бомбардовање муницијом са осиромашеним уранијумом минимално, обично за мање од пет одсто, повећање укупне радиоактивности - сматра др Радовановић. (Извор: https://www.telegraf.rs/vesti/srbij...reti-li-nam-epidemija-malignih-bolesti-tabela)
А како стоје ствари са последицама Чернобиљске хаварије коју су Совјети КРИЛИ?
Након експлозије, радиоактивни облаци су прекрили готово целу Европу. Прва ваздушна струја која је била регистрована 27. априла око поднева у Чернобиљу, у Словенију је стигла два дана касније. Сматра се да је први радиоактивни облак до Србије и Београда стигао 1. маја, а донела га је друга ваздушна струја. Тих дана падала је киша која је додатно закомпликовала ствари и проширила страх међу људима.
- Колико ја памтим било паника, али не и толика колика би била данас у времену када информације брзо стижу са краја на крај света и кад се више зна о последицама радиоактивности. Ми смо, сећам се, за хаварију у Чернобиљу сазнали три-четири дана након експлозије у нуклеарној електрани јер су Совјети покушали да сакрију шта се заиста десило - прича Ужичанин Јован Марјановић (68).
Народ се у Србији тада држао препоруке да не би ваљало излазити напоље док пада киша. Да ли је ово био званичан савет или га је потурио неко ко је био свестан опасности - ретко ко се сећа.
Због Чернобиља, у то време, највише су платили пијачни трговци који су продавали тек пристигло воће и поврће, јер скептични грађани из мере предстрожности нису хтели да купују лук, салату, јагоде, која је заливала киша из како се причало радиоактивних облака.
У целој Србији грађани су масовно бацали зелену салату и све младе плодове, а ишло се до те мере да су негде уништавана цела поља пшенице.
- Вести о хаварији у Чернобиљу, штетности радиоактивних материјала и могућим последицама по нас, државна телевизија је прилично дозирала. Вероватно због тога људи нису придавали значај том догађају, мада су бранили деци да излазе напоље. О нуклеаркама се тада знало само да служе за производњу струје, па је хаварија за нас представљала и непознату опасност.
У читавој Европи утицај зрачења се одразио на здравље људи због активности цезијума 137 и стронцијума 90 и осталих радионуклида чије је време полураспада 30 година и који ће у земљи бити присутан још 30 година.
(Извор: https://www.srbijadanas.com/vesti/d...rnobilju-uticala-na-zivot-u-srbiji-2019-06-02)