Непрекидни злочини над Србима ТРАЈУ ЈОШ ОД ОТОМАНСКЕ ИМПЕРИЈЕ...векови су у питању, и одувек су имали подршку СПОЉА:
".........При крају 1911.године, док су на терену још радиле комисије за премеравање земљишта, у Санџаку и на Косову појавио се јак покрет ага и бегова, да терају чифчије(Србе) са своји чифлука(велепоседа). Одређен је за то био и крајњи рок за селидбу чифчија - март месец 1911. године. Циљ ове акције турски и арбанашких велепоседника био је јасан: тотално исељавање Срба из области Косова и Санџака. Уз то су аге тражиле од чифчије да "све зграде на чифлуку припадну њима - агама". Чифчије, наравно, на то нису пристале, јер су многе зграде својом властитом снагом и средствима били подигли. Но, и поред тога, комисије се на то нису обазирале, већ су све зграде на чифлуцима уписивале као власништво агалара...
Мухамедански велепоседници ипак су понегде задржали известан број чифчија, али под условом да уместо уобичјаене четвртине, дају свом аги половину од свих производа са земље. Када то чифчије не би прихватии, добијали су од аге отказ - да се одмах селе. Чифчије Срби у гњиланској кази пожалили су се на то кајмакаму, а он им је одговорио: "АКО ПАК ЧИФЧИЈАМА НЕДОСТАЈЕ ЗЕМЉА, ЦАР ЈЕ МИЛОСТИВ ПА ЋЕ ИМ ДАТИ ЗЕМЉЕ КОЛИКО ГОД ХОЋЕ У АНАДОЛИЈУ (Мала Азија)". Место да тамо у Анадолију шаљу и насељавају своју братију по вери, мухамеданци, велепоседници и господари, отимали су земљишне поседе од Срба, па на те земље насељавали Арбанасе и мухаџере из Босне и јужних крајева Србије.
..............................
..............................
1911.године турска није имала довољно војске за обрачун са Арбанасима. додуше, и кад је било довољно војног кадра, турска политика је изражавала увек попустивост према Арбанасима. Само су се понекад самовољно понашали поједини турски команданти, као Шемси паша и Џавид паша. Из тих и других разлога дошао је валија из Скопља на Косово и успоставио директну везу са побуњеницима, да би их наговорио да се повуку кућама. А 1.јуна 1911.године у Приштину је приспео султан, који је пре тога амнестирао све затворенике и качаке, и дао им пуну слободу кретања. истодобно султан је дао и знатне суме новца за ликвидацију крвних освета међу Арбанасима.
Све су то арбанашке вође радо прихватиле, али су захтевали од Цариграда следеће:
1. да се поврати стање које је постојало пре младотурског устава,
2. да се укину све реформе,
3. да Арбанаси слободно носе оружје,
4. да пушке добију и они Арбанаси који их немају,
5. да хришћани не служе војску,
6. да Арбанаси служе војску, али само у свом крају,
7. да у арбанашким крајевима буду чиновници само Арбанаси,
8. да плаћају порез о смањеној тарифи,
9. да дају десетину а не осмину од производа,
10. да се укину официрски и младотурски клубови (џемијати).
У 1912.години Арбанаси су наставили са бунама, али сада више у западним него у источним крајевима, више око Скадра, Љеша, Драча, Тиране, Каваје, Кроје и Елбасана, него на Косову. Бунили су се католици и мухамеданци. У томе су се највише истицали Малисори, који су били под утицајем краља црногорског Николе Петровића и Аустрије са Италијом, а затим и турски симпатизери Мирдити на челу са својим старешином Пренк Биб Додом.
Но независно од тих околноти, опстанак српског народа у Косовском вилајету био је доведен у врло критичну ситуацију, тако, да је Србија морала предузимати конкретне и ефикасне мере за спашавање преосталих српских породица на Косову.
Срби тих година (1912.) у Отоманској империји и поред реформи нису могли себи да обезбеде ни колико-толико сношљив живот. Године тог режима испуњене су за Србе најразноврснијим патњама, а нарочито у призренском, пећком, приштинском и дебарском санџаку и кази гостиварској. Кораци које је чинила српска влада у 1896. 1899. 1901. и 1902. години у Цариграду били су безуспешни. Реформа коју је прокламовала турска 1903.године није се распростирала на поменуте области. Режим младотурски од 1908.године није ни у чему изменио ово стање Срба. Штавише оно је не само остало исто, него се и погоршало. Уз имовинску и личну несигурност, да наведемо да је од 1906. до 1912. године закључно извршено:
- 436 убистава,
- 261 покушај убиства,
- 289 разбојништава,
- 293 крађе,
- 229 уцена,
- 160 насиља,
- 213 злодела,
- 31 паљевина,
- 10 скрнављења светиња,
- 146 лишења слободе,
- 22 силовања.............
ТО СУ ШИПТАРИ - КАКО ПРЕ СТО ГОДИНА ИСТО ТАКО И ДАНАС !