Обележена годишњица стрељања 3.000 цивила у Шумарицама

Гамбино · 21.10.2022. u 18:40

Обележена годишњица стрељања 3.000 цивила у Шумарицама

(Фото Влада Републике Србије/С.М.)
КРАГУЈЕВАЦ - На централној манифестацији обележавања годишњице страдања цивила у Крагујевцу октобра 1941. године у Шумарицама је одржан „Велики школски час”.
Од 2012. године, 21. октобар обележава се као државни празник, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. На тај дан 1941. године, Немци су у Крагујевцу стрељали око 3.000 недужних цивила међу којима су били ђаци и наставници.

Готово сви грађани Србије имају мобилни и ТВ

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.
Подсетио је да је стрељање отпочело у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, каже, стрељано 416 мештана, али то није било ни близу квоте коју су Немци били прописали - "100 за једног".

Нема више комбинованог теста, ученици ће бирати трећи предмет за…

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. стрељају, каже Арбутина.

Људи су хапшени свуда - по улицама, кафанама, по државним институцијама и школама...
Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су се Немци послужили триком да се све све ради због замене личних карата.
Ти људи су били заточени у касарни "Танаско Рајић", и одатле одведени на стрељање 21. октобра, рекао је Арбутина.

За 20 дана пописано 4,7 милиона људи

Навео је да је, према подацима до којих је дошао Станиша Бркић у својој монографији, за три дана стрељано 2.976 људи.
"Станиша Бркић је именом и презименом утврдио које је тада страдао, мада постоје индиције да их је било више, али то је посао да будуће истраживаче", рекао је Арбутина.
Према његовим речима, у свом тим стрељањима страдало је мнго деце, али не само у Крагујевцу, него и у Јадру и Краљеву.

Уз подсећање на један од највећих злочина у историји човечанства, из Шумарица су и ове године послате поруке мира и толеранције, апел читавом свету, да се овакав злочин више нигде и никада не понови.
Крај споменика стрељаним ђацима и професорима било је на хиљаде људи из земље и иностранства на јединственом часу историје, сећања и опомене.
На Великом школском часу и поема "Земља," књижевника Енеса Халиловића, у извођењу глумаца из Крагујевца и Београда, уз учешће хора.

„Успели смо на неки начин да спојимо неспојиво. Од оригиналне трагедије у једну уметничку трагедију, у један специфичан концептуални рецитал, игру гласова, игру креативности у којој проговарамо заправо о животу. Не позивамо се на смрт. Смрт је околност овог простора, али лепота данашњице на неки начин, надвисује све нас у вечности”, каже Петар Станојловић, редитељ наводи РТС.
Јелена Давидовић, историчар, истиче да је култура сећања веома важна за сваку државу.
„Будућим генерацијама да се пренесе, да се овакво зло никада више не догоди. На томе морамо сви да радимо. Не само једна држава, него све државе”, рекла је Давидовићева.
Крај хумки стрељаних, венце су положили делагација Прве крагујевачке гимназије, премијерка Србије Ана Брнабић, представници Народне скупштине, града Крагујевца, амбасада, градова удружења и многи други.

Молебан крагујевачким новомученицима, служило је свештенство Шумадијске епархије.
Иначе, Велики школски час, крај споменика стељаних ђака ипрофесора, у форми уметничко-сценског приказа, одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема "Црни дан "Душка Радовића.

https://www.politika.rs/scc/clanak/521841/Obelezena-godisnjica-streljanja-3-000-civila-u-Sumaricama

Комунисти односно партизани су били спремни да се бори до последњег Србина. Право је чудо да смо уопште и опстали.
Њихова борба за власт је скупо коштала Србију, коју су потом окупирали, поделили на три дела, а српску Херцеговину су ставили под босанску окупацију, без обзира што тај регион никада није био ни у саставу Босне нити у некој заједници са Босном.
Да не спомињем даље антисрпско цртање граница и све злочине које су починили.

Усташе су имале своје агенте које су убацивали у Србији да врше усташка зверства над Србима и посебно над Немцима, како би ови вршили одмазду над домаћим становништвом.

Добро дошли · 21.10.2022. u 19:24

Гамбино:
Обележена годишњица стрељања 3.000 цивила у Шумарицама

(Фото Влада Републике Србије/С.М.)
КРАГУЈЕВАЦ - На централној манифестацији обележавања годишњице страдања цивила у Крагујевцу октобра 1941. године у Шумарицама је одржан „Велики школски час”.
Од 2012. године, 21. октобар обележава се као државни празник, Дан сећања на српске жртве у Другом светском рату. На тај дан 1941. године, Немци су у Крагујевцу стрељали око 3.000 недужних цивила међу којима су били ђаци и наставници.

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.
Подсетио је да је стрељање отпочело у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, каже, стрељано 416 мештана, али то није било ни близу квоте коју су Немци били прописали - "100 за једног".

Да би испунили ту квоту, они су 20. октобра почели да хапсе грађане Крагујевца и да их 21. стрељају, каже Арбутина.

Људи су хапшени свуда - по улицама, кафанама, по државним институцијама и школама...
Скоро да нико није ни покушао да побегне, плашећи се последица за своје породице, али и зато што су се Немци послужили триком да се све све ради због замене личних карата.
Ти људи су били заточени у касарни "Танаско Рајић", и одатле одведени на стрељање 21. октобра, рекао је Арбутина.

Навео је да је, према подацима до којих је дошао Станиша Бркић у својој монографији, за три дана стрељано 2.976 људи.
"Станиша Бркић је именом и презименом утврдио које је тада страдао, мада постоје индиције да их је било више, али то је посао да будуће истраживаче", рекао је Арбутина.
Према његовим речима, у свом тим стрељањима страдало је мнго деце, али не само у Крагујевцу, него и у Јадру и Краљеву.

Уз подсећање на један од највећих злочина у историји човечанства, из Шумарица су и ове године послате поруке мира и толеранције, апел читавом свету, да се овакав злочин више нигде и никада не понови.
Крај споменика стрељаним ђацима и професорима било је на хиљаде људи из земље и иностранства на јединственом часу историје, сећања и опомене.
На Великом школском часу и поема "Земља," књижевника Енеса Халиловића, у извођењу глумаца из Крагујевца и Београда, уз учешће хора.

„Успели смо на неки начин да спојимо неспојиво. Од оригиналне трагедије у једну уметничку трагедију, у један специфичан концептуални рецитал, игру гласова, игру креативности у којој проговарамо заправо о животу. Не позивамо се на смрт. Смрт је околност овог простора, али лепота данашњице на неки начин, надвисује све нас у вечности”, каже Петар Станојловић, редитељ наводи РТС.
Јелена Давидовић, историчар, истиче да је култура сећања веома важна за сваку државу.
„Будућим генерацијама да се пренесе, да се овакво зло никада више не догоди. На томе морамо сви да радимо. Не само једна држава, него све државе”, рекла је Давидовићева.
Крај хумки стрељаних, венце су положили делагација Прве крагујевачке гимназије, премијерка Србије Ана Брнабић, представници Народне скупштине, града Крагујевца, амбасада, градова удружења и многи други.

Молебан крагујевачким новомученицима, служило је свештенство Шумадијске епархије.
Иначе, Велики школски час, крај споменика стељаних ђака ипрофесора, у форми уметничко-сценског приказа, одржава се од 1971. године. Тада је изведена поема "Црни дан "Душка Радовића.
https://www.politika.rs/scc/clanak/521841/Obelezena-godisnjica-streljanja-3-000-civila-u-Sumaricama

Комунисти односно партизани су били спремни да се бори до последњег Србина. Право је чудо да смо уопште и опстали.
Њихова борба за власт је скупо коштала Србију, коју су потом окупирали, поделили на три дела, а српску Херцеговину су ставили под босанску окупацију, без обзира што тај регион никада није био ни у саставу Босне нити у некој заједници са Босном.
Да не спомињем даље антисрпско цртање граница и све злочине које су починили.

Усташе су имале своје агенте које су убацивали у Србији да врше усташка зверства над Србима и посебно над Немцима, како би ови вршили одмазду над домаћим становништвом.

Не може да прође једно тако важно постсећање на трагични догађај а да неко наш буде опртужен за учињено. Управо то су учинили РТС - Вести и постављач теме у свом уводном коментару.
Речено је:
РТС - Вести: ,, Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука'' Вермахта''.
Постављач теме @Гамбино: ,,Комунисти односно партизани су били спремни да се бори до последњег Србина. Право је чудо да смо уопште и опстали. Њихова борба за власт је скупо коштала Србију,...''.

Питам: зашто су изостављени четници који су здружено са партизанима извршили тај напад. Тако је бар записано као историјска чињеница.

,,Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака''. Линк: Масакр у Крагујевцу — Википедија (wikipedia.org)

Мислим да је то намера да се само партизанима ,,припише заслуга'' за масакр који је уследио.

И такође не помињете учешће четника у рацијама у којима су хапшени и привођени грађани од 16 – 60 година а касније стрељани.

,,Иако трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима важно је напоменути да су у време привођења, али и током самих стрељања асистирале немачким војницима''.

Линкови:

Масакр у Крагујевцу — Википедија (wikipedia.org)

„У Шумарицама одата почаст стрељанима”

Као и књига Ђоке Слијепчевића: „Југославија уочи и за време Другог светског рата“.

**************************************

Гамбино · 21.10.2022. u 21:21

Добро дошли:
Не може да прође једно тако важно постсећање на трагични догађај а да неко наш буде опртужен за учињено. Управо то су учинили РТС - Вести и постављач теме у свом уводном коментару.
Речено је:
РТС - Вести: ,, Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука'' Вермахта''.
Постављач теме @Гамбино: ,,Комунисти односно партизани су били спремни да се бори до последњег Србина. Право је чудо да смо уопште и опстали. Њихова борба за власт је скупо коштала Србију,...''.

Питам: зашто су изостављени четници који су здружено са партизанима извршили тај напад. Тако је бар записано као историјска чињеница.

,,Стрељање је извршено као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника након сукоба са партизанима и четницима на пола пута између Бара и Љуљака''. Линк: Масакр у Крагујевцу — Википедија (wikipedia.org)
Мислим да је то намера да се само партизанима ,,припише заслуга'' за масакр који је уследио.

И такође не помињете учешће четника у рацијама у којима су хапшени и привођени грађани од 16 – 60 година а касније стрељани.
,,Иако трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима важно је напоменути да су у време привођења, али и током самих стрељања асистирале немачким војницима''.

Линкови:
Масакр у Крагујевцу — Википедија (wikipedia.org)
„У Шумарицама одата почаст стрељанима”
Као и књига Ђоке Слијепчевића: „Југославија уочи и за време Другог светског рата“.
**************************************

И врапци на гранама знају да четници готово и да нису ратовали против Немаца, дакле врло ретко и готово да нема неких озбиљнијих доказа за то.

Што се тиче овог навођења ,, Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука'' Вермахта''... па то наводе сви медији, а не само РТС.

И наравно да је комунистичка окупација била далеко веће зло, које трајало 10 пута дуже и нанело милион пута веће зло и последице по српску нацију и државу.

Ко каже да не спомињемо учешће четника ? Па четници су учествовали и бирали и одводили ромску популацију, што се из позиције данашњег света, може назвати расистичким актом, али њихов циљ је био да мање Срба страда. Недић је такође учествовао у томе и слао Јевреје из београдских логора.

Је л случајно што је један Хрват симбол партизанског отпора, кога су четници ухапсили и предали властима, немачким властима.
Тај усташа од злог оца и зле мајке је чинило ратне злочине над Србима.

Добро дошли · 22.10.2022. u 07:45

Гамбино:
И врапци на гранама знају да четници готово и да нису ратовали против Немаца, дакле врло ретко и готово да нема неких озбиљнијих доказа за то.

Што се тиче овог навођења ,, Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука'' Вермахта''... па то наводе сви медији, а не само РТС.

И наравно да је комунистичка окупација била далеко веће зло, које трајало 10 пута дуже и нанело милион пута веће зло и последице по српску нацију и државу.

Ко каже да не спомињемо учешће четника ? Па четници су учествовали и бирали и одводили ромску популацију, што се из позиције данашњег света, може назвати расистичким актом, али њихов циљ је био да мање Срба страда. Недић је такође учествовао у томе и слао Јевреје из београдских логора.

Је л случајно што је један Хрват симбол партизанског отпора, кога су четници ухапсили и предали властима, немачким властима.
Тај усташа од злог оца и зле мајке је чинило ратне злочине над Србима.

Ако напишеш и не трепнеш: ,,Па четници су учествовали и бирали и одводили ромску популацију,......... али њихов циљ је био да мање Срба страда'', онда си ти апсолутни расиста.
Свако даље коментарисање твојих лупетања - престаје. Са расистима нема полемике!

Гамбино · 22.10.2022. u 18:39

Добро дошли:
Ако напишеш и не трепнеш: ,,Па четници су учествовали и бирали и одводили ромску популацију,......... али њихов циљ је био да мање Срба страда'', онда си ти апсолутни расиста.
Свако даље коментарисање твојих лупетања - престаје. Са расистима нема полемике!

А што ниси бубнуо и да сам фашиста и нациста ? Па ти попут сваког комунисте желиш да чињенице гурнеш под тепих.
Чим те неко савлада у некој дискусији, одмах лепиш комуњарске етикете.

Лекизан · 22.10.2022. u 19:03

Добро дошли:
Питам: зашто су изостављени четници који су здружено са партизанима извршили тај напад. Тако је бар записано као историјска чињеница.

Ни прва ни последња новинарска непроверена вест.Немце су у Љуљацима напали само четници без подршке партизана који су се повукли пре борбе.

Добро дошли:
И такође не помињете учешће четника у рацијама у којима су хапшени и привођени грађани од 16 – 60 година а касније стрељани.

Четници нису ни учествовали у рације него Љотићевци.

Добро дошли · 22.10.2022. u 19:10

Лекизан:
Ни прва ни последња новинарска непроверена вест.Немце су у Љуљацима напали само четници без подршке партизана који су се повукли пре борбе.

Четници нису ни учествовали у рације него Љотићевци.

По теби Љотићевци нису били четници а могуће је да су били партизани или комунисти.

Лекизан · 22.10.2022. u 19:13

Добро дошли:
По теби Љотићевци нису били четници а могуће је да су били партизани или комунисти.

Љотићевци су припадници Љотићевог Збора и војног крила те партије СДК, немају везе са четницима ДМ.
Нико није рекао да су комунисти већ су били изразити антикомунисти.

Добро дошли · 22.10.2022. u 19:36

Лекизан:
Љотићевци су припадници Љотићевог Збора и војног крила те партије СДК, немају везе са четницима ДМ.
Нико није рекао да су комунисти већ су били изразити антикомунисти.

Тачно је то шта си написао али су и они и остала два четничка покрета била на истој страни:
Ljotićevi fašisti,
četnici Draže Mihailovića i
četnici Koste Pećanca.
Косту је почистио Дража у јуну 1942. у околини Сокобање, Љотића није смео да дира а на почетку и крају рата су чак и сарађивали и договарали. Дакле, било да је које крило, имао је исти учинак у борби против окупатора као и остали четници.

Лекизан · 22.10.2022. u 21:59

Добро дошли:
Тачно је то шта си написао али су и они и остала два четничка покрета била на истој страни:
Ljotićevi fašisti,
četnici Draže Mihailovića i
četnici Koste Pećanca.
Косту је почистио Дража у јуну 1942. у околини Сокобање, Љотића није смео да дира а на почетку и крају рата су чак и сарађивали и договарали. Дакле, било да је које крило, имао је исти учинак у борби против окупатора као и остали четници.

Нису били на истој страни већ су водили крваве борбе скоро цео рат.Рецимо капетана Вучка Игњатовића убили су Љотићевци док су четници убили Милоша Војиновића Лаутнера.Пример Пећанца и његових војвода конкретно Машана Ђуровића које су ликвидирали четници такође говори томе у прилог.
Љотићевци су учествовали у крагујевачком масакру, тачније Марисав Петровић са петим добровољачким пуком док четници ДМ нису наравно, него су шта више напали ту немачку колону која се кретала из Крагујевца у опседнути Горњи Милановац у Љуљацима.
Зато не измишљај.

АнаиванГорд · 22.10.2022. u 22:09

Добро дошли:
Ако напишеш и не трепнеш: ,,Па четници су учествовали и бирали и одводили ромску популацију,......... али њихов циљ је био да мање Срба страда'', онда си ти апсолутни расиста.
Свако даље коментарисање твојих лупетања - престаје. Са расистима нема полемике!

Само мала исправка, Љотићевци су одвајали...

Добро дошли · 23.10.2022. u 08:21

Лекизан:
Нису били на истој страни већ су водили крваве борбе скоро цео рат.Рецимо капетана Вучка Игњатовића убили су Љотићевци док су четници убили Милоша Војиновића Лаутнера.Пример Пећанца и његових војвода конкретно Машана Ђуровића које су ликвидирали четници такође говори томе у прилог.
Љотићевци су учествовали у крагујевачком масакру, тачније Марисав Петровић са петим добровољачким пуком док четници ДМ нису наравно, него су шта више напали ту немачку колону која се кретала из Крагујевца у опседнути Горњи Милановац у Љуљацима.
Зато не измишљај.

Љотић моли ђенерала Михаиловића да са целокупном својом војском дође у Словенију и да он лично води операције и издаје потребна наређења. На ово су и Словенци пристали.
Долазак Љотићевог делегата Бошка Костића у Босну, 15. и 16. марта 1945, Дража је искористио за слање својих представника, на челу са генералом Дамјановићем, у Словенију.
Када је делегација најзад стигла у Словенију, успостављена је радио веза између Драже и Љотића, најпре преко Ђујићеве радио станице, а потом директно.
https://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445.html
***************************************
Замало да ти поверујем у навод (болдовано) да нисам већ знао да су они ипак на крају рата сарађивали и правили планове да доскоче партизанима и ТИТУ.
И не само на крају рата, сарађивали су и на почетку рата када су Љотићевци сакупљали новчане прилоге за Равногорски покрет.
Дакле, Љотићевци и Дражиновци на истом задатку!
На твоју несрећу то пише у ,,Погледима'' и немаш разлога да негираш осим ако си променио мишљење.

Лекизан · 23.10.2022. u 08:42

Добро дошли:
Љотић моли ђенерала Михаиловића да са целокупном својом војском дође у Словенију и да он лично води операције и издаје потребна наређења. На ово су и Словенци пристали.
Долазак Љотићевог делегата Бошка Костића у Босну, 15. и 16. марта 1945, Дража је искористио за слање својих представника, на челу са генералом Дамјановићем, у Словенију.
Када је делегација најзад стигла у Словенију, успостављена је радио веза између Драже и Љотића, најпре преко Ђујићеве радио станице, а потом директно.
https://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445.html
***************************************
Замало да ти поверујем у навод (болдовано) да нисам већ знао да су они ипак на крају рата сарађивали и правили планове да доскоче партизанима и ТИТУ.
И не само на крају рата, сарађивали су и на почетку рата када су Љотићевци сакупљали новчане прилоге за Равногорски покрет.
Дакле, Љотићевци и Дражиновци на истом задатку!
На твоју несрећу то пише у ,,Погледима'' и немаш разлога да негираш осим ако си променио мишљење.

Крај рата, околности су се промениле, један окупатор је одлазио, други су долазили, покушај неког компромиса кога на крају није било.Четници су убили и команданта другог добровољачког пука Лаутнера.
Какав је резултат партизанске борбе против Љотићеваца, има ли га уопште?

Добро дошли · 23.10.2022. u 10:02

Лекизан:
Крај рата, околности су се промениле, један окупатор је одлазио, други су долазили, покушај неког компромиса кога на крају није било.Четници су убили и команданта другог добровољачког пука Лаутнера.
Какав је резултат партизанске борбе против Љотићеваца, има ли га уопште?

Чим ти се предочи да твоја тврдња не вреди ништа, ти одмах замајаваш са неким споредним стварима а о сарадњи четника и Љотићеваца баш ништа.
Такође се служиш занемаривањем текућег питања са неким несувислим питањем да ти се одговори. Тако да сада питаш: ,,Какав је резултат партизанске борбе против Љотићеваца, има ли га уопште?''. Стална борна четника свих фела, укључујући и Љотићевце, током целог рата. Уосталом, погледаћу у ,,Погледима'' можда тамо нешто пише о томе.

Лекизан · 23.10.2022. u 17:32

Добро дошли:
Чим ти се предочи да твоја тврдња не вреди ништа, ти одмах замајаваш са неким споредним стварима а о сарадњи четника и Љотићеваца баш ништа.
Такође се служиш занемаривањем текућег питања са неким несувислим питањем да ти се одговори. Тако да сада питаш: ,,Какав је резултат партизанске борбе против Љотићеваца, има ли га уопште?''. Стална борна четника свих фела, укључујући и Љотићевце, током целог рата. Уосталом, погледаћу у ,,Погледима'' можда тамо нешто пише о томе.

Чим ти се предоче неке чињенице ти кренеш да релативизујеш у недостатку аргумената.Навео сам ти сасвим довољно аргумената о константним борбама четника са Љотићевцима из чега може само да следи да су били крвни непријатељи, а епизода у Словенији на крају рата није то променила, већина је и отишла са Немцима у Аустрију а не са четницима у Италију, чак постоје врло оправдане сумње да су и самог Љотића четници убили тамо.
Овде су Љотићевци скупљали Немцима људе за стрељање док су се четници светили појединим крвницима који су учествовали у масакру.
https://univerzitetska.blogspot.com/2019/10/blog-post_22.html
"У марту 1943. године, у Врњачкој Бањи, Веселин Шијаковић је убио официра Гестапоа, мајора Паула Кенига, који је руководио стрељањима у Крагујевачком масакру."

Добро дошли · 23.10.2022. u 17:41

Лекизан:
Чим ти се предоче неке чињенице ти кренеш да релативизујеш у недостатку аргумената.Навео сам ти сасвим довољно аргумената о константним борбама четника са Љотићевцима из чега може само да следи да су били крвни непријатељи, а епизода у Словенији на крају рата није то променила, већина је и отишла са Немцима у Аустрију а не са четницима у Италију, чак постоје врло оправдане сумње да су и самог Љотића четници убили тамо.
Овде су Љотићевци скупљали Немцима људе за стрељање док су се четници светили појединим крвницима који су учествовали у масакру.
https://univerzitetska.blogspot.com/2019/10/blog-post_22.html
"У марту 1943. године, у Врњачкој Бањи, Веселин Шијаковић је убио официра Гестапоа, мајора Паула Кенига, који је руководио стрељањима у Крагујевачком масакру."

Ти о свему и свачему али о Љотићевом делегату послатог Дражи и Дражиним представнику као одговор, баш ни речи. ,,Појела маца језик'' па уста занемела, зар не?

Лекизан · 23.10.2022. u 17:54

Добро дошли:
Ти о свему и свачему али о Љотићевом делегату послатог Дражи и Дражиним представнику као одговор, баш ни речи. ,,Појела маца језик'' па уста занемела, зар не?

О каквом делегату причаш, навео сам ти конкретне борбе и жртве на обе стране током рата, чак ни у Словенији између њих није могло бити сарадње иако је покушавано, разлике у ставовима су биле превелике да ни патријарх Гаврило није могао да их измири.
Да не помињем да је Дража велики број Љотићеваца ставио и под слово З (заплашити).

Добро дошли · 23.10.2022. u 18:13

Лекизан:
О каквом делегату причаш, навео сам ти конкретне борбе и жртве на обе стране током рата, чак ни у Словенији између њих није могло бити сарадње иако је покушавано, разлике у ставовима су биле превелике да ни патријарх Гаврило није могао да их измири.
Да не помињем да је Дража велики број Љотићеваца ставио и под слово З (заплашити).

Пишеш свашта само да не поменеш ту сарадњу Љотићеваца и Дражиноваца. Чак и најомиљеније штиво ,,Погледе'' због тога игноришеш.
Па јеси ли читао шта каже М.Самарџић о томе или и њега не признајеш. Ево ти линк па исчитавај оно шта треба да знаш.
Када је делегација најзад стигла у Словенију, успостављена је радио веза између Драже и Љотића, најпре преко Ђујићеве радио станице, а потом директно.
https://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445.html

Metronomy · 23.10.2022. u 18:16

Стрељање је било одмазда за погибију десет и рањавање 26 немачких војника у нападу партизана 16. октобра 1941. на Трећи батаљон 749. пешадијског пука Вермахта.
Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида рекао је за РТС да је снага и симболика тог страдања нешто невероватно и нешто што би требало неговати у колективном идентитету.
Подсетио је да је стрељање отпочело у недељу, 19. октобра, у селима Маршићу, Илићеву, и Грошници. Тада је, каже, стрељано 416 мештана, али то није било ни близу квоте коју су Немци били прописали - "100 за једног".

Sasvim legalan čin kao i Aušvic.....za fasisticku normalnost....

Лекизан · 23.10.2022. u 18:19

Добро дошли:
Пишеш свашта само да не поменеш ту сарадњу Љотићеваца и Дражиноваца. Чак и најомиљеније штиво ,,Погледе'' због тога игноришеш.
Па јеси ли читао шта каже М.Самарџић о томе или и њега не признајеш. Ево ти линк па исчитавај оно шта треба да знаш.
Када је делегација најзад стигла у Словенију, успостављена је радио веза између Драже и Љотића, најпре преко Ђујићеве радио станице, а потом директно.
https://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445.html

А што ти не прочиташ то што си поставио па да нам кажеш како је изгледала та сарадња.

Добро дошли · 23.10.2022. u 18:55

Лекизан:
А што ти не прочиташ то што си поставио па да нам кажеш како је изгледала та сарадња.

Ја прочитао и за разлику од тебе написао да су сарађивали. Чак сам ти приложио и линк да се подсетиш на ту сјајну сарадњу Љотића и Драже при крају рата..
Сарађивали су и на почетку рата:
Поред тога у овом периоду Љотић заједно са Недићем ради на ближој комуникацији са покретом Драже Михаиловића, те се њихови контакти интезивирају на зиму 1942. и пролеће 1943. године.
Љотић је и пре овог периода саветовао члановима СДК да никако не улазе у борбе са Михаиловићевим четницима, и да, где год је то могуће, са њима остварују братске односе.
http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20200922_ist_240011_2018.pdf
*****************************************

Лекизан · 23.10.2022. u 20:41

Добро дошли:
Ја прочитао и за разлику од тебе написао да су сарађивали. Чак сам ти приложио и линк да се подсетиш на ту сјајну сарадњу Љотића и Драже при крају рата..
Сарађивали су и на почетку рата:
Поред тога у овом периоду Љотић заједно са Недићем ради на ближој комуникацији са покретом Драже Михаиловића, те се њихови контакти интезивирају на зиму 1942. и пролеће 1943. године.
Љотић је и пре овог периода саветовао члановима СДК да никако не улазе у борбе са Михаиловићевим четницима, и да, где год је то могуће, са њима остварују братске односе.
http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20200922_ist_240011_2018.pdf
*****************************************

Самарџић пише да су четници и Љотићевци сарађивали у току рата, јеси ти при себи!

Добро дошли · 24.10.2022. u 08:13

Лекизан:
Самарџић пише да су четници и Љотићевци сарађивали у току рата, јеси ти при себи!

Па да појасним:
Сарађивали су на почетку рата:
Поред тога у овом периоду Љотић заједно са Недићем ради на ближој комуникацији са покретом Драже Михаиловића, те се њихови контакти интезивирају на зиму 1942. и пролеће 1943. године.
Љотић је и пре овог периода саветовао члановима СДК да никако не улазе у борбе са Михаиловићевим четницима, и да, где год је то могуће, са њима остварују братске односе.
http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20200922_ist_240011_2018.pdf

Сарадња при крају рата
Па јеси ли читао шта каже М.Самарџић о томе или и њега не признајеш. Ево ти линк па исчитавај оно шта треба да знаш.
Када је делегација најзад стигла у Словенију, успостављена је радио веза између Драже и Љотића, најпре преко Ђујићеве радио станице, а потом директно.
https://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445.html
*************************************
Дакле, излаз из доказа о сарадњи Љотићеваца и четника пребацујеш на Самарџића који то није написао. Појаснио сам (ваљда) да је та сарадња била на почетку и при крају рата. Само замагљујеш ту сарадњу јер ти се никако не свиђа. Ти ниси при себи када ово радиш.

Лекизан · 24.10.2022. u 12:22

Добро дошли:
Па да појасним:
Сарађивали су на почетку рата:
Поред тога у овом периоду Љотић заједно са Недићем ради на ближој комуникацији са покретом Драже Михаиловића, те се њихови контакти интезивирају на зиму 1942. и пролеће 1943. године.
Љотић је и пре овог периода саветовао члановима СДК да никако не улазе у борбе са Михаиловићевим четницима, и да, где год је то могуће, са њима остварују братске односе.
http://remaster.ff.uns.ac.rs/materijal/punirad/Master_rad_20200922_ist_240011_2018.pdf

Сарадња при крају рата
Па јеси ли читао шта каже М.Самарџић о томе или и њега не признајеш. Ево ти линк па исчитавај оно шта треба да знаш.
Када је делегација најзад стигла у Словенију, успостављена је радио веза између Драже и Љотића, најпре преко Ђујићеве радио станице, а потом директно.
https://www.pogledi.rs/ljoticevci-u-istri-i-sloveniji-194445.html
*************************************
Дакле, излаз из доказа о сарадњи Љотићеваца и четника пребацујеш на Самарџића који то није написао. Појаснио сам (ваљда) да је та сарадња била на почетку и при крају рата. Само замагљујеш ту сарадњу јер ти се никако не свиђа. Ти ниси при себи када ово радиш.

Ако није то написао због чега си онда Самарџића поставио као доказ сарадње четника и Љотићеваца на крају рата!?
"Из књиге Милослава Самарџића ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, пети том, стране 732-740."

А могао би да и објасниш онда оне борбе и сукобе које су имали током целог рата а које сам поменуо.Али знамо да ништа од тога неће бити.

Добро дошли · 24.10.2022. u 13:32

Лекизан:
Ако није то написао због чега си онда Самарџића поставио као доказ сарадње четника и Љотићеваца на крају рата!?
"Из књиге Милослава Самарџића ”Генерал Дража Михаиловић и општа историја четничког покрета”, пети том, стране 732-740."

Па зато што је то тако написао М.Самарџић.

Лекизан:
А могао би да и објасниш онда оне борбе и сукобе које су имали током целог рата а које сам поменуо.Али знамо да ништа од тога неће бити.

Па ја сам већ о томе писао али ти или ниси читао, или тешко запамтиш, или брзо заборављаш.
Сукобљавали се јесу у трци ко ће да буде лојалнији окупатору. Пећанац је ту трку платио главом.

Обележена годишњица стрељања 3.000 цивила у Шумарицама

Elita