Materija je delatnost uopšte ali bez bliže odredbe.
Šopenhauer
Ову мисао Шопенхауер спомиње на много места. Материја једнако деловање.
Међутим, апстрактност појма "деловање" исту мисао чини тешко разумљивом.
Ипак, нашао сам начин на који исту можемо приближити себи и другима. Кључ је једна реченица из Кантове "Критике чистог ума":
Ми не познајемо ништа друго до наш начин на који опажамо и који је нама својствен. Са њиме ми једино имамо посла. Простор и време јесу његове чисте форме, осећај уопште јесте материја.
Кант
Болдовано. "осећај уопште јесте материја".
О материји требамо мислити као ни о чему другом до о нашим сопственим остима. О осету чврстоће, боје, мириса, укуса, топлоте, или једноставно Локовим секундарним квалитетима. То је материја!
Наши сопствени осећаји које ствара наша сопствена свест и који постоје само у истој.
Ти осећаји јесу грађа сваког предмета. Они су супстанција појавног света кога зовемо "реалност".
То је слично некој глини коју носимо у себи и коју обликују силе из трансцедентног креирајући убличене предмете. При чему у тим предметима простор и време, као и осећаји чине супстанцију, форму наше моћи сазнања. А оно што се тако уобличује долази из света ствари по себи и уз помоћ наших осета и априорних форми простора и времена отелотворује се стварајући представу.
Dakle, u tom pogledu i u tom obimu, materija takode pripada formalnom delu našeg saznanja, pa je ona, shodno tome, razumska forma samog kauzaliteta, koja je povezana s prostorom i vremenom i tako objektivizovana, to jest shvaćena kao nešto što ispunjava prostor.
Utoliko, međutim, materija zapravo nije predmet već uslov iskustva, baš kao i sam čisti razum, čija je ona u tom pogledu funkcija. Zato o čistoj materiji možemo da imamo samo pojam; mi nju nikad ne opažamo; ona ulazi u svako spoljašnje iskustvo kao njegov nužni sastavni deo, ali ni u jednom iskustvu nije nam ona data; mi je samo zamišljamo, i to kao nešto apsolutno inertno, neaktivno, bezoblično i bez svojstava, ali koje je ipak nosilac svih oblika, svojstava i dejstava. Prema tome, materija je postojani supstrat svih prolaznih pojava, to jest svih ispoljavanja prirodnih sila i svih živih bića, supstrat koji je nužno stvoren formama našeg intelekta u kome se svet pokazuje kao predstava. Kao takva i kao nešto što je proisteklo iz formi našeg intelekta, ona je potpuno indiferentna prema samim tim pojavama, to jest ona je spremna da bude nosilac bilo koje prirodne sile, čim se za to, na osnovu kauzaliteta, steknu uslovi. S druge strane, samu materiju, upravo zato što je njena egzistencija u stvari samo formalna, to jest utemeljena u intelektu, zamišljamo kao nešto što je pri svim tim promenama apsolutno trajno, to jest kao nešto što vremenski nema ni početka ni kraja.
Шопенхауер
https://forum.krstarica.com/threads/materija.312087/
Poslednja izmena: