Nuklearni rat

[Metronomy]

Atomski napad na Hiroshimu i Nagasaki desio se 6. i 9. augusta 1945. i bio je direktan povod za japansku kapitulaciju 15. augusta kojom je završen Drugi svjetski rat. Pretpostavlja se da je 129.000 ljudi poginulo u napadima, a da je dva puta više umrlo od direktnih posljedica: radijacije, gladi, opekotina itd. Skoro 70 godina poslije napada ljudi i dalje umiru od posljedica atomskih bombi jer je kod preživjelih ustanovljen natprosječan broj oboljelih od raka i visokog krvnog pritiska.

Atomske bombe na Hiroshimu i Nagasaki bile su prve i dosad jedine takve bombe koje su korištene u ratu. Ta dva grada postali su važan simbol u borbi za svijet bez atomskog oružja.

Dakle, 75 godina posle upotrebe atomske bombe neko je opet "ugrožen" kao i tada "Naredjenje da se upotrebe atomske bombe mi je bilo najlaša komanda" reče Truman tada...

 

[Nemoguća Могућност]

a onda paralela sa drugim vladarima iste ubistvene moci

 

[Metronomy]

Ove nedelje se obeležava 75 godina otkako su Sjedinjene Američke Države upotrebile atomske bombe na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki 6. i 9. avgusta, što je dovelo do okončanja Drugog svetskog rata.

Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Uništena Hirošima posle eksplozije atomske bombe
Ovaj članak sadrži fotografije koje mogu da uznemire čitaoce.
Nema tačnih podataka o broju žrtava, ali se smatra da je oko 140.000 od 350.000 stanovnika Hirošime poginulo u eksploziji, a da je u Nagasakiju život izgubilo najmanje 74,000 ljudi.
Od nuklearnog zračenja bombi i posledica radijacije u nedeljama, mesecima i godinama posle napada preminule su hiljade ljudi.
Oni koji su preživeli bombardovanje poznati su kao „hibakuše" i bili su suočeni sa užasnim posledicama bombardovanja u gradovima, a posebno psihološkim traumama.
Bombardovanje je dovelo do naglog okončanja rata u Aziji, pošto se Japan bezuslovno predao Saveznicima 14. avgusta 1945. godine.
Međutim, kritičari napada atomskim bombama tvrde da je Japan već bio na ivici predaje.

Po okončanju borbi u Evropi 7. maja 1945, savezničke snage pozvale su Japan da se preda do 28. jula, ali se to nije ostvarilo.
Procenjuje se da je oko 71,000 vojnika iz Britanije i Komonvelta ubijeno u ratu protiv Japana, a među njima je i 12,000 ratnih zarobljenika koji su umrli u zatočeništvu.
Tačno u 8.15 ujutru po japanskom vremenu, 6. avgusta, američki B-29 bombarder „Enola gej" ispustio je atomsku bombu na Hirošimu.

Autor fotografije, Getty Images
Potpis ispod fotografije, Posada bombardera Enola Gej, iz koga je bačena bomba na Hirošimu
Bio je to prvi put da je atomska bomba upotrebljena u ratnim dejstvima.
Jačina bombe bačena na Hirošimu, nazvane „Dečko", bila je jednaka između 12,000 i 15,000 tona TNT-a, a uništila je oblast od 13 kvadratnih kilometara.

 

[canavaro]

čudno mi je da od tada ne postoji mržnja Japanaca prema Amerima! možda je bilo odmah nakon napada, ali nisam nikad čuo da Japanci i dalje osudjuju Amerikance zbog toga... ali tako je to u istoriji, mnogi narodi su kratkog pamćenja! eto npr. u slučaju naših retardiranih predaka.... od '41-'45 im kolju decu u logoru, a od '45 pa narednih skoro pola veka su posle "braća"!

 

[Metronomy]

Pa Japan je i dalje kolonija, kao i nemačka, a kod nas nije zaboravljeno nego je u pitanju viši cilj, pa je prećutano...svi Srbi su bili u istoj državi, a nisu se zamerali sa svetom koji je ostao fašistički...

 

[Black_star]

čudno mi je da od tada ne postoji mržnja Japanaca prema Amerima! možda je bilo odmah nakon napada, ali nisam nikad čuo da Japanci i dalje osudjuju Amerikance zbog toga... ali tako je to u istoriji, mnogi narodi su kratkog pamćenja! eto npr. u slučaju naših retardiranih predaka.... od '41-'45 im kolju decu u logoru, a od '45 pa narednih skoro pola veka su posle "braća"!

Apsolutno si promašio poentu... Ne mogu se upoređivati Japan i Srbija, ni u ratu ni u miru. Japan je tada bio imperijalno carstvo bazirano na drevnom ratničkom kodu koji je u ondašnje moderno vreme suptilno prekrojen u nešto što je zaista više odgovaralo nekakvoj nacističkoj devizi o suprematiji nad svim što je tuđe... Taj kod se nazivao Jamato-Damaši, u grubom prevodu znači "učiti od stranca", a iz pozitivne prešao je u negativnu, samodovoljnu konotaciju kada je počeo da podilazi imperijalističkim težnjama Japana u smislu da se kod stranaca uviđa sve loše da bi mi bili sebi najbolji. Pošto taj kod nosi sve odlike sistema subordinacije, koji je od početka do kraja zvan "časnim", Japanu je bilo potpuno prirodno i "časno" da smesta prizna poraz od onih neuporedivo jačih od njega, što se s bombama i desilo. Car Hirohito se čak nije ni izvinio svom narodu zbog poraza... To je prosto bilo tako bilo. A opet, kako se dalje dalo videti, taj katastrofalni poraz, koji je bacio Jamato-Damaši na đubrište istorije, nije ih sprečio da kroz druge kodekse ojačaju svoje društvo i postano ponovo svetska sila, ovoga puta u pogledu ekonomije i etike života i rada...