Damaskus i turpije. Uh, probacu da ne zakomplikujem previse.
Moje znanje iz oblasti kovanja damaskusa (bilo koje vrste) je cisto teoretsko jer se jos nisam odvazio da se uhvatim u kostac sa kovackim zavarivanjem.
Prilikom kovanja damskusa (mislim na ono sto se na engleskom govornom podrucju naziva Pattern welded steel) najbolje je ne komplikovati previse i za pocetak koristiti dve vrste celika. Hemijski sastavi odabranih celika bi trebali da imaju priblizno jednaku kolicinu ugljenika i trebali bi da se ponasaju sto slicnije prilikom kovanja i termicke obrade (takoreci, treba da imaju slicne Time Temperature Transformation Curves), tj., grubo receno, slicne temperature kaljenja i otpustanja. Podrazumeva se da bi i rashladni medijum trebao da bude isti ali ovo bas i nije obavezno dok god ta razlika ne dovodi do nepotpunog zakaljivanja ili velikog nagomilavanja stresa jednog od njih.
Ono sto treba da sa razlikuje u hemiskom sastavu nasih kandidata je sadrzaj legirajucih elemenata, najcesce nikla. Celik koji sadrzi nikl ce da ostane srebrnkasto siv a ovaj drugi ce poprimiti tamno sivu boji (cak i crnu ako sadrzi dovoljnu kolicinu mangana). Treba napomenuti da i vreme drzanja u kiselini ima uticaja na boju.
Kad je noz iskovan, obrusen, okaljen i ispoliran nagriza se u kiselini (tzv. Etching) i tako se dobija onaj poznati "slojeviti" damaskus izgled.
Kao sto vidis, lutrija je upariti dva celika nepoznatih k-ka i dobiti zadovoljavajuci rezultat. Turpije se rade od vise vrsta celika raznolikih hemijskih sastava tako da je tesko "ubosti" neku makar sa poznatom kolicinom ugljenika (koliko je meni poznato, za turpije se koriste celici sa 0.7 pa do 1.5% ugljenika). Dalje, treba upariti turpiju sa necim sto ima oko 1% nikla, ili vise. U celicima za turpije moze da se nadje i ponesto nikla ali to je nedovoljno za "damaskus efekat".
To je kratka verzija naucne strane koja ukratko kaze da ako nemas celike poznatog sastava, nemoj ni pocinjati sa kovanjem. Ali ....
.... ako mislis da bi mogao da uspes "na slepo", potrazio neku deblju testeru za drvo (savrseno ako imas kakvu pilanu u komsiluku) i "umlati" je zajedno sa tom turpijom. Sanse da dobijes upotrebljiv damaskus su ti 50/50.
Moje znanje iz oblasti kovanja damaskusa (bilo koje vrste) je cisto teoretsko jer se jos nisam odvazio da se uhvatim u kostac sa kovackim zavarivanjem.
Prilikom kovanja damskusa (mislim na ono sto se na engleskom govornom podrucju naziva Pattern welded steel) najbolje je ne komplikovati previse i za pocetak koristiti dve vrste celika. Hemijski sastavi odabranih celika bi trebali da imaju priblizno jednaku kolicinu ugljenika i trebali bi da se ponasaju sto slicnije prilikom kovanja i termicke obrade (takoreci, treba da imaju slicne Time Temperature Transformation Curves), tj., grubo receno, slicne temperature kaljenja i otpustanja. Podrazumeva se da bi i rashladni medijum trebao da bude isti ali ovo bas i nije obavezno dok god ta razlika ne dovodi do nepotpunog zakaljivanja ili velikog nagomilavanja stresa jednog od njih.
Ono sto treba da sa razlikuje u hemiskom sastavu nasih kandidata je sadrzaj legirajucih elemenata, najcesce nikla. Celik koji sadrzi nikl ce da ostane srebrnkasto siv a ovaj drugi ce poprimiti tamno sivu boji (cak i crnu ako sadrzi dovoljnu kolicinu mangana). Treba napomenuti da i vreme drzanja u kiselini ima uticaja na boju.
Kad je noz iskovan, obrusen, okaljen i ispoliran nagriza se u kiselini (tzv. Etching) i tako se dobija onaj poznati "slojeviti" damaskus izgled.
Kao sto vidis, lutrija je upariti dva celika nepoznatih k-ka i dobiti zadovoljavajuci rezultat. Turpije se rade od vise vrsta celika raznolikih hemijskih sastava tako da je tesko "ubosti" neku makar sa poznatom kolicinom ugljenika (koliko je meni poznato, za turpije se koriste celici sa 0.7 pa do 1.5% ugljenika). Dalje, treba upariti turpiju sa necim sto ima oko 1% nikla, ili vise. U celicima za turpije moze da se nadje i ponesto nikla ali to je nedovoljno za "damaskus efekat".
To je kratka verzija naucne strane koja ukratko kaze da ako nemas celike poznatog sastava, nemoj ni pocinjati sa kovanjem. Ali ....
.... ako mislis da bi mogao da uspes "na slepo", potrazio neku deblju testeru za drvo (savrseno ako imas kakvu pilanu u komsiluku) i "umlati" je zajedno sa tom turpijom. Sanse da dobijes upotrebljiv damaskus su ti 50/50.
bravo i samo hrabro i polako mislim da ce ovo da bude odlican noz.
). Za sada mi se cini OK sem sto sticem utisak da si malo vise istanjio ostricu nego sto bih to ja uradio - jel ti to krades nocu?
Momak ti mora da koristiš urnebesne noževe za hleba