a bre Milun
Buduća legenda
- Poruka
- 36.331
Нови светски поредак је оборен и више се никад неће подићи! За њим путују и Ротшилди! Ово се догађа...
02-10-2019 06:20 Фокус 4 Свет Планета
У четвртак, 26. септембра, европске централне банке одбиле су да обнове споразум о договореној продаји злата, познат као Централни уговор о злату централних банака (ЦБГА). Глобално тржиште племенитих метала коначно је ослобођено стовековне контроле и манипулације Банке Енглеске и династије Ротшилд. Како се срушио најмоћнији картел злата на свету и зашто?
Ђинпинг и Путин (Фото: kremlin.ru)
Краљеви тржишта
19.септембра одржана је забава у седишту Ротшилдовог царства, канцеларије банке NM Rothschild & Sons у Лондону. Прославила се стогодишњица такозваног лондонског поправљања златом и одржао дневни састанак водећих банкара ради утврђивања цене злата.
Годишњицу су у уском кругу прославили представници финансијских дивова Barclays, HSBC, Deutsche Banke, Scotiabanke и Societe Generale,топ менаџери London Gold Market Fixing Limiteda, који су оснивачи истих пет банака и челници Енглеске Банке, који су такође увек учествовали у формирању “тржишних” котација злата.
Госте је угостио руководилац банке NM Rothschild & Sons, барон Дејвид Рене де Ротшилд . Од првог дана постојања компаније London Gold Market Fixing Limited, од 12. септембра 1919. године, Ротшилди су у њему представљали не само своје финансијско царство, већ и Банку Енглеске.
О томе су се службеници Банке Енглеске случајно одали у документу објављеном 1964. године.
“Банка Енглеске није физички заступљена у кући London Gold Market Fixing Limited, али може ефикасно учествовати у одређивању цене злата путем свог брокера, за шта Банка Енглеске користи искључиво услуге председника лондонског Gold Fixinga наиме Ротшилда”, стоји у документу.
Такође се наводи да “Банка Енглеске настоји, као у случају на девизном тржишту, да контролише колико је то могуће, обуздавајући утицај на тржишту, како би се избегла насилна и непотребна кретања цена и тако помогла учесницима на тржишту да воде свој посао.”
Стручњаци се дуги низ година свађају ко је главни на тржишту злата, централна банка, односно Банке Енглеске, или приватна корпорација у власништву Ротшилда. 2004. године банка NM Rothschild & Sons изненада и званично одустаје од “кључева”, које уступа Barclays-у.
Аналитичари су пожурили да закључе да је Банка Енглеске победила и да је потпуно преузела контролу над лондонским фиксирањем цена злата. Али, збунили су се када се испоставило да је шеф Barclays-а, Маркус Агиус, зет бившег директора NM Rothschilda, Едмунд де Ротшилд и да у ствари представља интересе клана милијардера.
Лекција о утицају
Врхунац тржишне моћи лондонског Gold Fixinga било је ’70-их и ’80-их година прошлог века. Након што су Сједињене Државе 1971. године одустале од „златног стандарда“ за долар, цене племенитих метала брзо су расле и увећале су се за 25 пута у девет година, са 35 долара за унцу у 1971. на 850 долара у 1980. години.
Али тада, напорима Ротшилда и Банке Енглеске, цена злата, без икаквог очигледног разлога, за две године рапидно пада и 1982. унца злата је коштала нешто више од 300 долара. Тако су лондонски “поправљачи” учествовали у економском рату против Совјетског Савеза, ког је Вашингтон напао након увођења совјетских трупа у Авганистан.
Главни задатак био је да се оборе цене главне извозне робе Совјетског Савеза – нафте и злата. У нафтном сектору, САД су успешно сарађивале са Саудијском Арабијом, уверивши принца Фахда да у замену за снабдевање модерним америчким оружјем нагло повећа и производњу и извоз.
У почетку је Вашингтон имао проблема са златом. Тајна посета директора ЦИА-е Вилијама Кејсија главном граду Јужне Африке, Преторији, како би их уверио да повећају извоз племенитих метала, није успео. Премијер Питер Бота, као одговор на уступак, захтевао је укидање међународног бојкота Јужне Африке као расистичког режима. За америчког председника Роналда Регана то би била политичка смрт.
Стога се Вашингтон за помоћ обратио Лондону, а „челична лејди“ Маргарет Тачер дала је одговарајуће упуте Банци Енглеске. Ротшилди су се лако укључили у борбу против комунизма и менаџери London Gold Market Fixing Limiteda су нагло смањили цене драгоцених метала.
Међутим, прослава победа из прошлости и годишњица у седишту NM Rothschild & Sons није била забавна. Чињеница је да су се последњих година супервизори озбиљно заинтересовали за активности на лондонском управљању ценама злата.
У децембру 2013. немачки финансијски регулатор BaFin је затражио од Deutsche Banke све документе повезане са трговањем златом, након чега су надзорни органи спровели неколико инспекција у одељењима банке која се баве племенитим металима. Последица тога је била да је у јануару 2014. Deutsche Bank најавила своје повлачење с пописа “поправљача”.
У мају 2014. Британско тело за финансијски надзор (ФЦА) оптужило је Даниела Плункета, директора племенитих метала компаније Barclays, да манипулише ценама злата. Кажњен је новчаном казном и лишен лиценце за посредовање. Barclays се обавезао да плати 26 милиона фунти за “неуспех у исправном решавању сукоба интереса између себе и купаца, као и за пропусте у контролним системима у вези одређивања цена злата”.
У децембру 2015. је група канадских улагача Високом суду у Онтарију поднела тужбу против свих чланова лондонске организације Gold Fixing, укључујући и London Gold Market Fixing Limited оптужујући их за “заверу у исправљању, подизању, смањењу, одржавању, стабилизовању, контролу или неразумном повећању цена злата и инвестицијских инструмената који се односе на злато”.
Због свега тога, Barclays и Societe Generale су напустили картел, а Scotiabank је реорганизовала посао и зауставила пословање с племенитим металима.
“Проблеми још увек делујућег London Gold Market Fixing Limiteda изгледају толико озбиљни да се читава бивша заједница чини проклета. Дакле, само је питање времена кад ће се пети члан злогласног синдиката, HSBC наћи у проблемима”, рекао је Ронан Менли, аналитичар тржишта злата.
Ротшилдово царство је још једном успело да избегне проблеме, али је већ очигледно да ће стогодишњица њиховог пројекта манипулисања глобалним тржиштем злата бити последња.
Само недељу дана након годишњице Ротшилда и пријатеља, светско тржиште злата доживело је нови шок. 26. септембра европске централне банке нису обновиле Централни уговор о злату централних банака (ЦБГА), споразум о регулацији цена злата склопљен 1999. године.
Није случајно што се уговор ЦБГА појавио у години увођења евра. Творци европске валуте су били озбиљно забринути да ће становници Старог континента, са својим традиционалним поверењем у злато, почети масовно да размењују нови новац за племените метале и тако поткопају тржишну вредност евра.
Ти су страхови нагло порасли након што је Банка Енглеске објавила намеру да прода више од половине златних резерви. Котације су одмах пале, а власници новог европског новца, очекујући накнадно поскупљење злата, пребацили су се на јефтинији племенити метал.
У ствари, Британци су, бојећи се губитка утицаја у Европи након стварања ЕУ, једноставно уцењивали континенталне партнере уништавањем нове валуте. Стога је Европска централна банка кренула у закључивање „Златног споразума централних банака“, обавезујући централне банке земаља чланица ЕУ да ограниче продају злата из својих резерви.
У односу на главне светске валуте и цене злата евро је тим уговором био заштићен. Банка Енглеске је заузврат добила снажан утицај на политике Европске централне банке, јер је играла кључну улогу у одређивању цена злата путем лондонског Gold Fixinga.
„Златни споразум централних банака “ Европске уније потписан је на четири године, а потом је три пута продужен, 2004., 2009. и 2014. године. Али следећег продужења није било.
“Током трајања споразума, тржиште злата се променило из корена”, објашњава Европска централна банка.
“Ликвидност се повећала, база инвеститора се повећала, а цене су скочиле пет пута, са 260 долара у јесен 1999. године на 1420 долара сада”, саопштили су банкари из Франкфурта за време објаве саопштења, јер је злато накнадно пало на још увек релативно високих 1368 долара по унци.
Дакле, више не постоји ризик од продаје злата. Напротив, златне резерве централних банака обнављају се рекордним темпом. Према Светском савету за злато, прошле године су се те резерве повећале за 651 тону, највише од 1971. године. Дакле, укидање „Златног споразума централних банака“ неће срушити цене у знатној мери.
Али, стручњаке забрињава нешто друго. Светско тржиште злата је по први пут у историји “слободно плутајуће”. Стручњаци су сигурни да ће сада цена племенитог метала брзо расти.
Аналитичари Citibanke предвиђају да ће, у наредних годину или две, цена премашити две хиљаде долара за унцу, трећину више него сада, а ово је тек почетак.
“Нећу се изненадити ако видим злато по цени од 3000 долара по унци”, рекао је Дејвид Розенберг, главни економиста у Gluskin Sheffu и Associatesu угледни аналитичар на Вол Стриту.
А династија Ротшилд, банкари њихових банака „подружница“ и свита менаџера из London Gold Market Fixing Limiteda? Вероватно ће нешто покушати да учине да поврате изгубљени утицај, иако је јасно да од њих не треба очекивати ништа добро.
Bez naglasavanja da sam ja jos pre deset godina pisao o ROTSHILDIMA, radi cega su me mnogi ismejavali i podrugivali mi se (Pobedonoscev, Jami, Motocyklist, Saliva, Consiglieri..........i mnogi drugi koji su vise puta za ovih 10 godina menjali nikove, imena.......) na kraju ISTINA pobedjuje. Naravno, ovaj tekst uopste ne mora da je istinit ali vazno je da je tema ista : NOVI SVETSKI POREDAK NA CELU SA ROTSHILDOM.
Neko je jednom cak i brojao koliko sam puta pomenuo ime ROTSHILD............imao sam razloga. DANAS O NJEMU SVI ZNAJU i pored minstroznog pokusaja minimiranja njegovg imena, pokusaja da se znacaj njegovog imena svede na nulu, da se publika "odbije" i spreci da ima interesocanje za njegovo ime................
Ali , bilo je nemoguce. Mozda o njemu "nisu znali" gore navedeni "forumasi" a mozda su i znali, svejedno. Ovaj tekst pokazuje da ROTSHILD IPAK EGZISTIRA I TO DALEKO OZBILJNIJE NEGO STO STO JEDAN (primer) POBEDONOSCEV (koji i inace zivi u neposrednoj blizini svog "gospodara") zeli zataskati.
Naravno, ludi A BRE MILUN i dalje ostaje "lud" za njih dok god traje "radni ugovor".
Ali sve to po strani. Nadam se da cu sa ovim "linkom" dobiti realne sagovornike i komentare na ovu temu koja je za mene , a verovatno i celu ljudsku civilizaciju, od egzistencijalnog znacaja.
Daklem, kako vi komentarisete ovu temu ........."teorija zavere" kao i uvek ili je u pitanju nesto daleko ozbiljnije ?
evo i link
https://www.pravda.rs/2019/10/2/nov...ici-za-njim-putuju-i-rotsildi-ovo-se-dogadja/
02-10-2019 06:20 Фокус 4 Свет Планета
У четвртак, 26. септембра, европске централне банке одбиле су да обнове споразум о договореној продаји злата, познат као Централни уговор о злату централних банака (ЦБГА). Глобално тржиште племенитих метала коначно је ослобођено стовековне контроле и манипулације Банке Енглеске и династије Ротшилд. Како се срушио најмоћнији картел злата на свету и зашто?
Ђинпинг и Путин (Фото: kremlin.ru)
Краљеви тржишта
19.септембра одржана је забава у седишту Ротшилдовог царства, канцеларије банке NM Rothschild & Sons у Лондону. Прославила се стогодишњица такозваног лондонског поправљања златом и одржао дневни састанак водећих банкара ради утврђивања цене злата.
Годишњицу су у уском кругу прославили представници финансијских дивова Barclays, HSBC, Deutsche Banke, Scotiabanke и Societe Generale,топ менаџери London Gold Market Fixing Limiteda, који су оснивачи истих пет банака и челници Енглеске Банке, који су такође увек учествовали у формирању “тржишних” котација злата.
Госте је угостио руководилац банке NM Rothschild & Sons, барон Дејвид Рене де Ротшилд . Од првог дана постојања компаније London Gold Market Fixing Limited, од 12. септембра 1919. године, Ротшилди су у њему представљали не само своје финансијско царство, већ и Банку Енглеске.
О томе су се службеници Банке Енглеске случајно одали у документу објављеном 1964. године.
“Банка Енглеске није физички заступљена у кући London Gold Market Fixing Limited, али може ефикасно учествовати у одређивању цене злата путем свог брокера, за шта Банка Енглеске користи искључиво услуге председника лондонског Gold Fixinga наиме Ротшилда”, стоји у документу.
Такође се наводи да “Банка Енглеске настоји, као у случају на девизном тржишту, да контролише колико је то могуће, обуздавајући утицај на тржишту, како би се избегла насилна и непотребна кретања цена и тако помогла учесницима на тржишту да воде свој посао.”
Стручњаци се дуги низ година свађају ко је главни на тржишту злата, централна банка, односно Банке Енглеске, или приватна корпорација у власништву Ротшилда. 2004. године банка NM Rothschild & Sons изненада и званично одустаје од “кључева”, које уступа Barclays-у.
Аналитичари су пожурили да закључе да је Банка Енглеске победила и да је потпуно преузела контролу над лондонским фиксирањем цена злата. Али, збунили су се када се испоставило да је шеф Barclays-а, Маркус Агиус, зет бившег директора NM Rothschilda, Едмунд де Ротшилд и да у ствари представља интересе клана милијардера.
Лекција о утицају
Врхунац тржишне моћи лондонског Gold Fixinga било је ’70-их и ’80-их година прошлог века. Након што су Сједињене Државе 1971. године одустале од „златног стандарда“ за долар, цене племенитих метала брзо су расле и увећале су се за 25 пута у девет година, са 35 долара за унцу у 1971. на 850 долара у 1980. години.
Али тада, напорима Ротшилда и Банке Енглеске, цена злата, без икаквог очигледног разлога, за две године рапидно пада и 1982. унца злата је коштала нешто више од 300 долара. Тако су лондонски “поправљачи” учествовали у економском рату против Совјетског Савеза, ког је Вашингтон напао након увођења совјетских трупа у Авганистан.
Главни задатак био је да се оборе цене главне извозне робе Совјетског Савеза – нафте и злата. У нафтном сектору, САД су успешно сарађивале са Саудијском Арабијом, уверивши принца Фахда да у замену за снабдевање модерним америчким оружјем нагло повећа и производњу и извоз.
У почетку је Вашингтон имао проблема са златом. Тајна посета директора ЦИА-е Вилијама Кејсија главном граду Јужне Африке, Преторији, како би их уверио да повећају извоз племенитих метала, није успео. Премијер Питер Бота, као одговор на уступак, захтевао је укидање међународног бојкота Јужне Африке као расистичког режима. За америчког председника Роналда Регана то би била политичка смрт.
Стога се Вашингтон за помоћ обратио Лондону, а „челична лејди“ Маргарет Тачер дала је одговарајуће упуте Банци Енглеске. Ротшилди су се лако укључили у борбу против комунизма и менаџери London Gold Market Fixing Limiteda су нагло смањили цене драгоцених метала.
Међутим, прослава победа из прошлости и годишњица у седишту NM Rothschild & Sons није била забавна. Чињеница је да су се последњих година супервизори озбиљно заинтересовали за активности на лондонском управљању ценама злата.
У децембру 2013. немачки финансијски регулатор BaFin је затражио од Deutsche Banke све документе повезане са трговањем златом, након чега су надзорни органи спровели неколико инспекција у одељењима банке која се баве племенитим металима. Последица тога је била да је у јануару 2014. Deutsche Bank најавила своје повлачење с пописа “поправљача”.
У мају 2014. Британско тело за финансијски надзор (ФЦА) оптужило је Даниела Плункета, директора племенитих метала компаније Barclays, да манипулише ценама злата. Кажњен је новчаном казном и лишен лиценце за посредовање. Barclays се обавезао да плати 26 милиона фунти за “неуспех у исправном решавању сукоба интереса између себе и купаца, као и за пропусте у контролним системима у вези одређивања цена злата”.
У децембру 2015. је група канадских улагача Високом суду у Онтарију поднела тужбу против свих чланова лондонске организације Gold Fixing, укључујући и London Gold Market Fixing Limited оптужујући их за “заверу у исправљању, подизању, смањењу, одржавању, стабилизовању, контролу или неразумном повећању цена злата и инвестицијских инструмената који се односе на злато”.
Због свега тога, Barclays и Societe Generale су напустили картел, а Scotiabank је реорганизовала посао и зауставила пословање с племенитим металима.
“Проблеми још увек делујућег London Gold Market Fixing Limiteda изгледају толико озбиљни да се читава бивша заједница чини проклета. Дакле, само је питање времена кад ће се пети члан злогласног синдиката, HSBC наћи у проблемима”, рекао је Ронан Менли, аналитичар тржишта злата.
Ротшилдово царство је још једном успело да избегне проблеме, али је већ очигледно да ће стогодишњица њиховог пројекта манипулисања глобалним тржиштем злата бити последња.
Само недељу дана након годишњице Ротшилда и пријатеља, светско тржиште злата доживело је нови шок. 26. септембра европске централне банке нису обновиле Централни уговор о злату централних банака (ЦБГА), споразум о регулацији цена злата склопљен 1999. године.
Није случајно што се уговор ЦБГА појавио у години увођења евра. Творци европске валуте су били озбиљно забринути да ће становници Старог континента, са својим традиционалним поверењем у злато, почети масовно да размењују нови новац за племените метале и тако поткопају тржишну вредност евра.
Ти су страхови нагло порасли након што је Банка Енглеске објавила намеру да прода више од половине златних резерви. Котације су одмах пале, а власници новог европског новца, очекујући накнадно поскупљење злата, пребацили су се на јефтинији племенити метал.
У ствари, Британци су, бојећи се губитка утицаја у Европи након стварања ЕУ, једноставно уцењивали континенталне партнере уништавањем нове валуте. Стога је Европска централна банка кренула у закључивање „Златног споразума централних банака“, обавезујући централне банке земаља чланица ЕУ да ограниче продају злата из својих резерви.
У односу на главне светске валуте и цене злата евро је тим уговором био заштићен. Банка Енглеске је заузврат добила снажан утицај на политике Европске централне банке, јер је играла кључну улогу у одређивању цена злата путем лондонског Gold Fixinga.
„Златни споразум централних банака “ Европске уније потписан је на четири године, а потом је три пута продужен, 2004., 2009. и 2014. године. Али следећег продужења није било.
“Током трајања споразума, тржиште злата се променило из корена”, објашњава Европска централна банка.
“Ликвидност се повећала, база инвеститора се повећала, а цене су скочиле пет пута, са 260 долара у јесен 1999. године на 1420 долара сада”, саопштили су банкари из Франкфурта за време објаве саопштења, јер је злато накнадно пало на још увек релативно високих 1368 долара по унци.
Дакле, више не постоји ризик од продаје злата. Напротив, златне резерве централних банака обнављају се рекордним темпом. Према Светском савету за злато, прошле године су се те резерве повећале за 651 тону, највише од 1971. године. Дакле, укидање „Златног споразума централних банака“ неће срушити цене у знатној мери.
Али, стручњаке забрињава нешто друго. Светско тржиште злата је по први пут у историји “слободно плутајуће”. Стручњаци су сигурни да ће сада цена племенитог метала брзо расти.
Аналитичари Citibanke предвиђају да ће, у наредних годину или две, цена премашити две хиљаде долара за унцу, трећину више него сада, а ово је тек почетак.
“Нећу се изненадити ако видим злато по цени од 3000 долара по унци”, рекао је Дејвид Розенберг, главни економиста у Gluskin Sheffu и Associatesu угледни аналитичар на Вол Стриту.
А династија Ротшилд, банкари њихових банака „подружница“ и свита менаџера из London Gold Market Fixing Limiteda? Вероватно ће нешто покушати да учине да поврате изгубљени утицај, иако је јасно да од њих не треба очекивати ништа добро.
Bez naglasavanja da sam ja jos pre deset godina pisao o ROTSHILDIMA, radi cega su me mnogi ismejavali i podrugivali mi se (Pobedonoscev, Jami, Motocyklist, Saliva, Consiglieri..........i mnogi drugi koji su vise puta za ovih 10 godina menjali nikove, imena.......) na kraju ISTINA pobedjuje. Naravno, ovaj tekst uopste ne mora da je istinit ali vazno je da je tema ista : NOVI SVETSKI POREDAK NA CELU SA ROTSHILDOM.
Neko je jednom cak i brojao koliko sam puta pomenuo ime ROTSHILD............imao sam razloga. DANAS O NJEMU SVI ZNAJU i pored minstroznog pokusaja minimiranja njegovg imena, pokusaja da se znacaj njegovog imena svede na nulu, da se publika "odbije" i spreci da ima interesocanje za njegovo ime................
Ali , bilo je nemoguce. Mozda o njemu "nisu znali" gore navedeni "forumasi" a mozda su i znali, svejedno. Ovaj tekst pokazuje da ROTSHILD IPAK EGZISTIRA I TO DALEKO OZBILJNIJE NEGO STO STO JEDAN (primer) POBEDONOSCEV (koji i inace zivi u neposrednoj blizini svog "gospodara") zeli zataskati.
Naravno, ludi A BRE MILUN i dalje ostaje "lud" za njih dok god traje "radni ugovor".
Ali sve to po strani. Nadam se da cu sa ovim "linkom" dobiti realne sagovornike i komentare na ovu temu koja je za mene , a verovatno i celu ljudsku civilizaciju, od egzistencijalnog znacaja.
Daklem, kako vi komentarisete ovu temu ........."teorija zavere" kao i uvek ili je u pitanju nesto daleko ozbiljnije ?
evo i link
https://www.pravda.rs/2019/10/2/nov...ici-za-njim-putuju-i-rotsildi-ovo-se-dogadja/
"
