Србија између два спина
А после Томине победе: „Крађа избора? Јао, подсети ме, шта то оно беше?
Дакле, сведоци смо две тактике „хода ка влади“. ДС покушава да састави владу у којој не би били напредњаци, али која би имала довољно јаку скупштинску већину да је ударци с Андрићевог венца не би могли лако оборити. Са друге стране, напредњаци „неће инсистирати“ на свом обећању да ће Николић мандат најпре дати Јоргованки Табаковић, већ ће, судећи по интервјуу Николића РТС-у, пустити ДС да покуша да сакупи скупштинску већину. Али, не успе ли ДС у томе,
напредњаци ће се, по свему судећи, „жртвовати“ и „преко воље“ склопити једину коалициону владу коју им дозвољавају Брисел и Вашингтон – ону са ДС-ом. Помирљиве речи Николића у односу на ДС, као и изненадно откривање благодети „концентрационе владе“ од стране медијских ударника СНС-а, јасни су показатељи ове најновије тактике наших „ЕУ-патриота“.
Но како год да буде, тешко је очекивати да ће и у првом и у другом случају икоме бити боље – осим новим министрима, државним секретарима, директорима и члановима УО јавних предзећа, глодурима и амбасадорима... Демократска и патриотска јавност треба пажљиво да прати ове игре око „поделе плена“ и критички сагледава све аранжмане који се буду правили, а поготово оне науштрб јавног инетереса. Ми у НСПМ ћемо у том сагледавању и убудуће инсистирати на основним демократским и патриотским начелима. На оним начелима којих смо се увек држали и због којих смо редован предмет напада како од стране „друге Србије“, тако и од стране разних псеудопатриота, криптоаналитичарских видовњака, а у последње време и напредњачких пропагандиста
Ипак,
најважније је разумети процесе у које нас гурају не само овдашњи спин мајстори, већ и загранични господари наше елите –
да се у Србији влада само делимично бира на изборима,
и да на то треба да се навикнемо као на нешто савим нормално. Не само да нам је изборна понуда, медијским и другим манипулацијама, јасно омеђена, већ и она једина странка која је, против воље Вашингтона и Брисела, доспела у парламент, ма колико била млака, мора бити искључена из било које комбинације код састављања владе.
Чак се и идеја да та странка не уђе у владу, али да макар у скупштини даје већину једном мањинском кабинету, одбацује као неприхватљива.
Тако се још један народ навикава на ропство. „Поражавајуће је са каквом садистичком педантношћу западни ослободиоци уништавају Србију: стиче се утисак да се они смртно боје Срба“ (Леонтјев). Зато, нажалост, нама тренутно и не састављају нову владу, већ само нову колонијалну управу. Срећа је да ни она, ма каква да буде, ипак неће потрајати предуго – криза која наступа порушиће све те конструкције као куле од карата.
Слободан Антонић
http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/izmedju-dva-spina.html