Nova Skupštinska kafana

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
generate.php


:rotf:
 
deo jednog interesantnog teksta

Piše: Mirko Cvetković
Dragi Borise Tadiću, predsedniče moje stranke, moje države, moje vlade, ministre nad ministrima, o najveći među nama, unapred izvini što ovaj mali čovek u meni, ova slaba i uplašena ličnost, dozvoljava sebi nečuvenu slobodu da Ti se ovako javno i nedolično obraća, ali nemam načina da ućutim. Slab mi je glas, jedva govorim, ali moram.

Jedan mi je zamerio da pričam nejasno i tiho, da mi je svaka reč kao da sam, ne daj bože, na samrti, pa sam, umesto da ti se lično obratim, odlučio da napišem ovo otvoreno pismo u nadi da ćeš razumeti moje ljudske slabosti i potrebe. Računam, ko bi mene u vezi toga bolje od Tebe razumeo?

Sa druge strane, mislio sam, ako odem do tebe da ti kažem šta imam, ko zna kako ćeš biti raspoložen, ko će biti kod Tebe, hoćeš li ti biti pri sebi, i slične stvari... Pa sam pomislio: neka, Mirko, pusti čoveka, nemoj tako, ko zna šta je njemu u glavi, ko stoji iza njega, ko ispred njega i sve tako...

Dakle, kad sve saberem, shvatio sam da je ovo najbolji put do Tebe.

O najveći među nama, o ministre nad ministrima, predsedniče svega, izvini što ti se obraćam sa stranica novina koje nikako ne voliš, ali je ovo jedno od retkih, takoreći proverenih mesta, na kojima će tvoja visoka čitalačka kultura zadržati svoju pažnju, ako ni zbog čega drugog, ono zbog činjenice da si ovde redovna i omiljena ličnost kojoj je posvećena puna pažnja. Pa ko velim, kad već čitaš šta pišu o tebi, pročitaćeš i šta meni treba...

Ja sam, mili i dragi predsedniče, Tvojom milošću a pukim slučajem, dospeo na mesto predsednika Vlade Srbije.

Seti se, premudri suverenu, upravo si se Ti lupio po čelu u turobnim časovima razmišljanja kako da izabereš nekoga na to mesto, lupio i uskliknuo: "...Imam čoveka, kako se ranije nisam setio!". Eto tako si me izabrao.

Od tada do današnjeg dana, ja sam radio svoj posao a u stvari si ga ti, premudri predsedniče, radio. Ja sam samo glumio predsednika Vlade. I to vrlo loše. Ti znaš da ja nisam glumac, ja sam čovek koji bi možda mogao da odglumi Deda Mraza (ma, to uopšte ne bih morao da glumim, ja sam isti Deda Mraz!), i znaš vrlo dobro koliko mi sve ovo teško pada...

Pa sam u vezi sa tim, mili, dragi i neizrecivo veliki predsedniče moje države i moje partije (pa to je još samo Tito bio!), doneo ovu drsku i nesmotrenu odluku da te javno, putem ovog neomiljenog medija zamolim da mi daš malo posla. Da me pustiš da vladam, pa makar samo dva dana! Videćeš, neću te razočarati!
Kliknite za proširenje...
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top