Добро дошли
Buduća legenda
- Poruka
- 27.853
Građani Srbije su se našli na udaru talasa novih poskupljenja nakon što je na snagu stupilo stupilo povećanje stope poreza na dodatu vrednost sa 18 na 20 odsto. Povećane su i akcize na sve vrste goriva osim bezolvnog, a isti slučaj je i sa cigaretama. Uz sve to, građani Beograda od 1. oktobra skuplje plaćaju prevoz i grejanje.
Građane Srbije, od kojih velika većina jedva sastavlja kraj sa krajem i svakog prvog u mesecu iznalaze načine kako da prežive do kraja meseca sačekale su nove cene ulja, šećera, mesa, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu.
Stipe Lovreta, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak: "Odmah da kažem da je Srbija u tom pogledu u grupi zemalja sa relativno nižim PDV-om u Evropi. To apsolutno nije trebalo da se odrazi na drastično povećanje cena tim pre što se ja plašim da će proizvođači trgovci doći u situaciju da ne mogu da prodaju proizvode. Neće imati prometa, neće imati kome da prodaju".
Goran Papović predsednik Nacionalne organizacije potrošača:"Ekonomski zakon ponude i potražnje u Srbiji odavno ne važi. Tržište je monopolizovano i monopol se zloupotrebljava. Takvo postupanje je kažnjivo i nedopustivo, a država ne čini ama baš ništa da se to sankcioniše. Jednostavno zdrava konkurencija u Srbiji ne postoji''.
Milojko Arsić nekadašnji savetnik bivšeg premijera, ekonomista,smatra da se povećanje PDV-a ne sme koristiti kao paravan za podizanje cena.
"Ne sastoji se cena proizvoda 100 odsto od PDV-a, nego je učešće PDV-a u ceni proizvoda između 14 i 15 odsto. Prema tome, uvek se na tržištu na kome konkurencija nije baš velika koriste neki konkretni razlozi i izgovori za povećanje cena".
[url]http://www.slobodnaevropa.org/content/strucnjaci-nova-poskupljenja-u-srbiji-zbog-bezobrazluka-i-monopola/24725599.html[/URL]
**************************************
Ово је последични резултат приватизације где држава није изградила механизме заштите тржишта (и наравно потрошача) од безобразлука и монопола. Трговина је комплетно у приватним рукама и настоји да на сваки начин увећа профит па грамзивљост иде до неслућених размера. То нарочито важи за продавце основних животних намирница јер се оне морају куповати сваки дан. Интервенције из државних резерви нису довољне, што се види са несташицом шећера и уља.
Изгледа да је једина могућност државе да Законом или Уредбом, ограничи маржу трговинама и ригорозне казне за непридржавање у ограничењу.
Građane Srbije, od kojih velika većina jedva sastavlja kraj sa krajem i svakog prvog u mesecu iznalaze načine kako da prežive do kraja meseca sačekale su nove cene ulja, šećera, mesa, kućne hemije i sredstava za ličnu higijenu.
Stipe Lovreta, član Nacionalnog saveta za privredni oporavak: "Odmah da kažem da je Srbija u tom pogledu u grupi zemalja sa relativno nižim PDV-om u Evropi. To apsolutno nije trebalo da se odrazi na drastično povećanje cena tim pre što se ja plašim da će proizvođači trgovci doći u situaciju da ne mogu da prodaju proizvode. Neće imati prometa, neće imati kome da prodaju".
Goran Papović predsednik Nacionalne organizacije potrošača:"Ekonomski zakon ponude i potražnje u Srbiji odavno ne važi. Tržište je monopolizovano i monopol se zloupotrebljava. Takvo postupanje je kažnjivo i nedopustivo, a država ne čini ama baš ništa da se to sankcioniše. Jednostavno zdrava konkurencija u Srbiji ne postoji''.
Milojko Arsić nekadašnji savetnik bivšeg premijera, ekonomista,smatra da se povećanje PDV-a ne sme koristiti kao paravan za podizanje cena.
"Ne sastoji se cena proizvoda 100 odsto od PDV-a, nego je učešće PDV-a u ceni proizvoda između 14 i 15 odsto. Prema tome, uvek se na tržištu na kome konkurencija nije baš velika koriste neki konkretni razlozi i izgovori za povećanje cena".
[url]http://www.slobodnaevropa.org/content/strucnjaci-nova-poskupljenja-u-srbiji-zbog-bezobrazluka-i-monopola/24725599.html[/URL]
**************************************
Ово је последични резултат приватизације где држава није изградила механизме заштите тржишта (и наравно потрошача) од безобразлука и монопола. Трговина је комплетно у приватним рукама и настоји да на сваки начин увећа профит па грамзивљост иде до неслућених размера. То нарочито важи за продавце основних животних намирница јер се оне морају куповати сваки дан. Интервенције из државних резерви нису довољне, што се види са несташицом шећера и уља.
Изгледа да је једина могућност државе да Законом или Уредбом, ограничи маржу трговинама и ригорозне казне за непридржавање у ограничењу.
