perafitilj
Buduća legenda
- Poruka
- 32.131
Sve je to lepo dok se naši ne dosete i počnu da naplaćuju porez za tu struju.Ako se počne masovno da pravi naćiće oni već načina za to.
-
- Popularno:
- Zašto je meso u srbiji troduplo skuplje...
- Унос у србију суме веће од 10 000 евра
- Како се скида кајмак (...
- Beogradski ATP se seli u Atinu zbog...
- Kako je Turska ukinula autonomiju...
- "Skupoća je velika": Građani krpe kraj...
- Ko izdade Krajinu?
- Ljudi su toliko frustrirani zbog...
- Hrvatska slavi 30 godina. Slavi se...
- Koliko vas bi odbacilo veru u slucaju...
Vest koja mi se baš svidela
- Začetnik teme LokiBale
- Datum pokretanja
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Sve gde je protok love, mora biti i poreza, to nije problem.
Kad je neka proizvodnja, i uopšte delatnost dobro utemeljena, ima i za državu.
Nije problem čak ako ima i neke sitnije krađe !
Ja znam kad sam pričao stricu koji radi u Nemačkoj ( pre dvadesetak godina ) kako kod nas rukovodioci sve pokradoše, samo se nasmejao i odgovorio mi da i kod njih ( radi u jednoj velikoj fabrici automobila ) takođe šefovi umeju da kradu, ali da to nije problem, proizvidnja im je ogromna, svetska firma ..
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.823
Tu te malo slago drugar.
VW, BMW i Porse (gde su vlasnici isti ko kod VW) su sve porodicne firme, tamo ako bi neko krao izgubio bi odmah posao koji je kod sefova jako dobar placen.
Konstantin Veliki
Buduća legenda
- Poruka
- 28.823
Kako ce se to isplatiti pitam se ja kad proizvodnja elektricne energije za tim kosta 20 centi a EPS prodaje za 7 ili 8 centi pro kilovatu.
Pored toga da Srbija i nema mogucnosti da zacuva elektricnu energiju ako u jedno doba dana dodje do viska.
Sanovnik
Buduća legenda
- Poruka
- 37.233
Ne kosta. Drzava placa tako dobijenu struju 20 centi. Isplati se za vlasnika, a drzava treba samo da prosledi pare od evropske banke za obnovu i razvoj koja u celoj evropi daje posebne subvencije za ovako proizvedenu struju.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Српски хумор, који ми се заиста свиђа !
Јуче одем на бувљак у београдском Бубањ потоку ( ради само суботом ),
кад тамо тип продаје соларне панеле !!!
Распростро по земљи, хоћеш мањи, хоћеш већи ..
Па још прикључио вентилатор на један, ради к'о луд !
Напон 12 волти, снага 10, 20 вати, једносмерне струје.
Наравно могу да се вежу на ред ..
Каже да се производе само на једном месту на свету, да је нека врхунска технологија, да други само склапају .. Не знам, али вентилатор ради !
Све ме то подсети да сам прве компјутере и делове на кило видео на Панчевачком бувљаку пре много година.
Кажем, хумор пар екселанс.
MagicMaster
Zainteresovan član
- Poruka
- 224
Lepa tema .... vala baš ...
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Tanjug 14.06.2012 21:46
Bilt: Na Balkanu više neće biti ratova i sukoba
SOFIJA - Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt smatra da na Balkanu više neće biti menjanja granica, sukoba i ratova, ocenivši da taj region ima evropsku budućnost.
Govoreći o Balkanu, Bilt je, u intervjuu za datom za sajt "Euinside" tokom Foruma za Balkan održanog 8. i 9. juna u Sofiji a objavljenog danas, istakao da u tom regionu neće više biti sukoba, menjanja granica i ratova. On je naveo i da taj region već ima evropsku agendu - ekonomske reforme, socijalni napredak i vladavinu prava, ali da Balkan još mora da sredi nerešene probleme organizovanog kriminala i korupcije.
Na pitanje kakvi se sve potencijali nalaze na teritoriji Balkana, Bilt je naveo da je to region sa puno planina i puno reka i ogromnim neiskorišćenim vodenim potencijalom.
Govoreći o budućnosti Evropske unije, Bilt je u istom intervjuu kazao da će za deset godina evro i dalje biti snažna moneta na globalnim tržištima i da će evrozona imati više članica nego danas.
Švedski šef diplomatije smatra i da će doći do veće ekonomske i finansijske integracije, kao i da ne očekuje da Grčka napusti evrozonu. "Odluku o tome će doneti ipak Grci", ističe Bilt i podseća da istraživanja pokazuju da su Grci odlučno protiv izlaska iz evrozone.
Bilt dodaje da Švedska nije članica evrozone ali da je vrlo zavisna od evra i zato veoma zainteresovana za njegov opstanak.
Bilt: Na Balkanu više neće biti ratova i sukoba
SOFIJA - Švedski ministar spoljnih poslova Karl Bilt smatra da na Balkanu više neće biti menjanja granica, sukoba i ratova, ocenivši da taj region ima evropsku budućnost.
Govoreći o Balkanu, Bilt je, u intervjuu za datom za sajt "Euinside" tokom Foruma za Balkan održanog 8. i 9. juna u Sofiji a objavljenog danas, istakao da u tom regionu neće više biti sukoba, menjanja granica i ratova. On je naveo i da taj region već ima evropsku agendu - ekonomske reforme, socijalni napredak i vladavinu prava, ali da Balkan još mora da sredi nerešene probleme organizovanog kriminala i korupcije.
Na pitanje kakvi se sve potencijali nalaze na teritoriji Balkana, Bilt je naveo da je to region sa puno planina i puno reka i ogromnim neiskorišćenim vodenim potencijalom.
Govoreći o budućnosti Evropske unije, Bilt je u istom intervjuu kazao da će za deset godina evro i dalje biti snažna moneta na globalnim tržištima i da će evrozona imati više članica nego danas.
Švedski šef diplomatije smatra i da će doći do veće ekonomske i finansijske integracije, kao i da ne očekuje da Grčka napusti evrozonu. "Odluku o tome će doneti ipak Grci", ističe Bilt i podseća da istraživanja pokazuju da su Grci odlučno protiv izlaska iz evrozone.
Bilt dodaje da Švedska nije članica evrozone ali da je vrlo zavisna od evra i zato veoma zainteresovana za njegov opstanak.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Radio-televizija Srbije
Srpski izvoz u Afriku
Nedavne revolucije u Africi nisu bitno uticale na spoljnotrgovinsku saradnju Srbije sa tim zemljama, pa je vrednost izvoza i dalje između tri i pet odsto bruto domaćeg proizvoda.
Polugodišnji izveštaji pokazuju da je povećan izvoz u Tunis, Alžir, Etiopiju i Južnoafričku Republiku, gde su naše firme našle nova tržišta. U Afriku izvozimo obojenu metalurgiju, akumulatore, auto-gume, poljoprivrednu mehanizaciju, građevinske mašine, drvenu ambalažu, lekove i hranu.
Industrija motora Rakovica, prošle godine izvezla je 300 traktora u Etiopiju a ove godine planira 10 puta veći izvoz. Dogovoreno je da u narednih pet godina izvezu 15.000 traktora a vrednost posla je 17 miliona evra.
I pored toga što je u restrukturiranju, IMR ima 750 stalno zaposlenih i još 100 honoraraca koji redovno primaju platu, uglavnom zahvaljujući izvozu u Etiopiju i Egipat.
"Afričko tržište je ogroman potencijal za Srbiju, pogotovo što oni traže relativno jeftine proizvode, ne tako komplikovane - što naš traktor jeste", kaže direktor Industrije motora Rakovica Zoran Radosavljević.
Radnici IMR-a su zadovoljni. Iako rade prekovremeno, čak i vikendom, kažu da se uslovi u fabrici poboljšavaju.
I srpska hrana nalazi svoj put do Afrike. Neoplanta je izvezla prvih 60 tona konzerviranih mesnih prerađevina u Angolu, a priprema se i za izvoz u Južnoafričku Republiku.
"Problem je usklađivanje veterinarskih sertifikata za izvoz na to tržište. Pored Južnoafričke republike nastavićemo širenje poslovnih procesa i na ostala tržišta podsaharskog regiona, gde Nelt ima svoju distribuciju, kao što je Mozambik, Malavi, Zambija", navodi komercijalni direktor Neoplante Slobodan Vasilić.
U Privrednoj komori Srbije kažu da su naše izvozne mogućnosti ograničene ali da imamo dovoljno tehnologija i proizvodnih linija koje bismo mogli da preselimo u neke afričke zemlje. Zorica Jekić, iz PKS, kaže da bi to podrazumevalo kompletno pružanje usluga uz obuke, koje bi i nama omogućilo kupovinu novih tehnologija i nove opreme.
Privrednicima koji izvoze u Afriku, najčešći problem je nedostatak novca za obrtna sredstva i nedostatak garancija za velike infrastrukturne poslove.
Srpski izvoz u Afriku
Nedavne revolucije u Africi nisu bitno uticale na spoljnotrgovinsku saradnju Srbije sa tim zemljama, pa je vrednost izvoza i dalje između tri i pet odsto bruto domaćeg proizvoda.
Polugodišnji izveštaji pokazuju da je povećan izvoz u Tunis, Alžir, Etiopiju i Južnoafričku Republiku, gde su naše firme našle nova tržišta. U Afriku izvozimo obojenu metalurgiju, akumulatore, auto-gume, poljoprivrednu mehanizaciju, građevinske mašine, drvenu ambalažu, lekove i hranu.
Industrija motora Rakovica, prošle godine izvezla je 300 traktora u Etiopiju a ove godine planira 10 puta veći izvoz. Dogovoreno je da u narednih pet godina izvezu 15.000 traktora a vrednost posla je 17 miliona evra.
I pored toga što je u restrukturiranju, IMR ima 750 stalno zaposlenih i još 100 honoraraca koji redovno primaju platu, uglavnom zahvaljujući izvozu u Etiopiju i Egipat.
"Afričko tržište je ogroman potencijal za Srbiju, pogotovo što oni traže relativno jeftine proizvode, ne tako komplikovane - što naš traktor jeste", kaže direktor Industrije motora Rakovica Zoran Radosavljević.
Radnici IMR-a su zadovoljni. Iako rade prekovremeno, čak i vikendom, kažu da se uslovi u fabrici poboljšavaju.
I srpska hrana nalazi svoj put do Afrike. Neoplanta je izvezla prvih 60 tona konzerviranih mesnih prerađevina u Angolu, a priprema se i za izvoz u Južnoafričku Republiku.
"Problem je usklađivanje veterinarskih sertifikata za izvoz na to tržište. Pored Južnoafričke republike nastavićemo širenje poslovnih procesa i na ostala tržišta podsaharskog regiona, gde Nelt ima svoju distribuciju, kao što je Mozambik, Malavi, Zambija", navodi komercijalni direktor Neoplante Slobodan Vasilić.
U Privrednoj komori Srbije kažu da su naše izvozne mogućnosti ograničene ali da imamo dovoljno tehnologija i proizvodnih linija koje bismo mogli da preselimo u neke afričke zemlje. Zorica Jekić, iz PKS, kaže da bi to podrazumevalo kompletno pružanje usluga uz obuke, koje bi i nama omogućilo kupovinu novih tehnologija i nove opreme.
Privrednicima koji izvoze u Afriku, najčešći problem je nedostatak novca za obrtna sredstva i nedostatak garancija za velike infrastrukturne poslove.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Od garaže do preduzeća
Radio-televizija Srbije
Pre sedam godina porodica Mitić registrovala je poljoprivredno gazdinstvo i počela proizvodnju eko-đubriva u svojoj garaži. Danas imaju i svoje preduzeće.
Iako uspešni, danas ćete ih, najčešće, ipak, naći na njivama proizvođača koji koriste njihov proizvod.
Ljubiša Stevanović, iz sela Glašinac, bivši radnik MIN fabrike u Žitorađi, odlučio je da se, posle gubitka posla, okrene proizvodnji povrća. Prvi je među povrtarima počeo da koristi eko-đubrivo koje proizvode Mitići.
Ljubiša očekuje da će proizvesti oko 100 tona paprike. Tu je i drugo povrće, a organska proizvodnja povrća, kako kaže, pomaže mu da solidno, pored njega, žive i članovi porodica njegove dece, sina i ćerke koji nisu zaposleni.
Mitići i Stevanovići primer su, kako kažu, da u životu kad je teško, može uspešno da se krene iz početka.
Radio-televizija Srbije
Pre sedam godina porodica Mitić registrovala je poljoprivredno gazdinstvo i počela proizvodnju eko-đubriva u svojoj garaži. Danas imaju i svoje preduzeće.
Iako uspešni, danas ćete ih, najčešće, ipak, naći na njivama proizvođača koji koriste njihov proizvod.
Ljubiša Stevanović, iz sela Glašinac, bivši radnik MIN fabrike u Žitorađi, odlučio je da se, posle gubitka posla, okrene proizvodnji povrća. Prvi je među povrtarima počeo da koristi eko-đubrivo koje proizvode Mitići.
Ljubiša očekuje da će proizvesti oko 100 tona paprike. Tu je i drugo povrće, a organska proizvodnja povrća, kako kaže, pomaže mu da solidno, pored njega, žive i članovi porodica njegove dece, sina i ćerke koji nisu zaposleni.
Mitići i Stevanovići primer su, kako kažu, da u životu kad je teško, može uspešno da se krene iz početka.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
RTS, četvrtak, 20. sep 2012, 10:29
Džemperi iz Sirogojna
U Sirogojnu se obeležava pedeset godina od osnivanja Zadruge pletilja i robne marke "Sirogojno džemperi", po kojima je ovo selo postalo poznato u svetu mode. Džemperi iz Sirogojna i danas se prodaju širom sveta.
Pre pet decenija u zlatiborskom selu Sirogojno počela je organizovana proizvodnja ručno rađenih džempera i drugih odevnih predmeta od vune koji su stanovnike ovog sela učinili poznatim u svetu mode.
Tradicionalna veština i njihovo umeće upleteno u motive Sirogojno džempera, šezdesetih godina prošlog veka, vođeno entuzijazmom zaljubljenika u ovaj kraj, dobilo je novu, svetsku dimenziju.
"Uz podršku Dobrile Smiljanić koja je došla u Sirogojno, mi smo u to vreme mnogo radili za inostranstvo i za domaće tržište. Nemci su nam poručivali 20.000 džempera za mesec dana da uradimo. Tada nas je bilo 3.000", seća se Borka Čaldović iz Sirogojna.
Organizovana proizvodnja izrade odevnih predmeta od islandske vune, vremenom je postala pokretač razvoja i Sirogojna, i drugih sela, iz kojih je na stotine žena dobilo siguran izvor primanja.
Radmila Radosavljević iz Sirogojna kaže da joj odgovara što radi u kući, jer ima stoku o kojoj mora da brine. Samo od džempera ne može se živeti, kaže Gordana Čurdić, ali uz dodatne aktivnosti može.
"Počela sam da pletem kada sam ostala bez posla", kaže Divna Jovanović. "Da bi se zaradila solidna plata od 15 do 20 hiljada dinara mora da se radi celo radno vreme."
Danas 700 pletilja uspešno odoleva najezdi falsifikata i pokušava da dosegne "zlatno doba" i proizvodnju od 80 hiljada odevnih predmeta koji su stizali do modnih centara širom sveta.
U Sirogojnu, gde je modnom revijom obeleženo pet decenija rada, uslediće još bolji rezultati i veća uposlenost, a sa njom i značajnije povećanje prošlogodišnjeg izvoza od 800 hiljada evra.
Džemperi iz Sirogojna
U Sirogojnu se obeležava pedeset godina od osnivanja Zadruge pletilja i robne marke "Sirogojno džemperi", po kojima je ovo selo postalo poznato u svetu mode. Džemperi iz Sirogojna i danas se prodaju širom sveta.
Pre pet decenija u zlatiborskom selu Sirogojno počela je organizovana proizvodnja ručno rađenih džempera i drugih odevnih predmeta od vune koji su stanovnike ovog sela učinili poznatim u svetu mode.
Tradicionalna veština i njihovo umeće upleteno u motive Sirogojno džempera, šezdesetih godina prošlog veka, vođeno entuzijazmom zaljubljenika u ovaj kraj, dobilo je novu, svetsku dimenziju.
"Uz podršku Dobrile Smiljanić koja je došla u Sirogojno, mi smo u to vreme mnogo radili za inostranstvo i za domaće tržište. Nemci su nam poručivali 20.000 džempera za mesec dana da uradimo. Tada nas je bilo 3.000", seća se Borka Čaldović iz Sirogojna.
Organizovana proizvodnja izrade odevnih predmeta od islandske vune, vremenom je postala pokretač razvoja i Sirogojna, i drugih sela, iz kojih je na stotine žena dobilo siguran izvor primanja.
Radmila Radosavljević iz Sirogojna kaže da joj odgovara što radi u kući, jer ima stoku o kojoj mora da brine. Samo od džempera ne može se živeti, kaže Gordana Čurdić, ali uz dodatne aktivnosti može.
"Počela sam da pletem kada sam ostala bez posla", kaže Divna Jovanović. "Da bi se zaradila solidna plata od 15 do 20 hiljada dinara mora da se radi celo radno vreme."
Danas 700 pletilja uspešno odoleva najezdi falsifikata i pokušava da dosegne "zlatno doba" i proizvodnju od 80 hiljada odevnih predmeta koji su stizali do modnih centara širom sveta.
U Sirogojnu, gde je modnom revijom obeleženo pet decenija rada, uslediće još bolji rezultati i veća uposlenost, a sa njom i značajnije povećanje prošlogodišnjeg izvoza od 800 hiljada evra.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
RTS
subota, 29. sep 2012,
Eko-pilići
Pilići koje gaji porodica Janković iz Dobrića ne razlikuju se od industrijskih samo po boji već i po tome što njihova staništa odgovaraju standardima organskog uzgoja. Rastu u dvorištu, među biljkama i insektima, a u njihovoj ishrani nema veštačkih dodataka.
Porodica Janković iz Dobrića kod Šapca prva u Srbiji gaji takozvane eko-piliće i već ima dvanaest kooperanata. U tovu imaju oko 40.000 pilića, a u proizvodnju su uložili oko 30 miliona dinara koji će im se, kako očekuju, vratiti za godinu dana.
Janko Janković, poljoprivrednik iz Dobrića kaže da se odlučio za ovu proizvodnju, jer smatra da proizvodnja zdrave hrane ima perspektivu.
"Smatramo da ova proizvodnja ima ekonomsku isplativost i da će sve veća i veća potreba biti za takvom proizvodnjom. Mi smo entuzijasti koji su pokrenuli nešto staro, ali ipak novo. Ovi pilići žive u potpuno prirodnom okruženju, bez stresa", kaže Janković.
Propisi nalažu da se na kvadratnom metru gaje dva pileta. "Kod nas su raspoređeni na pola hektara, a ostalo je kod kooperanata", kaže Janković.
Jankovići su crvene piliće uvezli iz Francuske. Poštuju stroga pravila proizvodnje i hrane ih žitaricama.
Zoran Kandić, sezonski radnik kaže da piliće hrani tri puta dnevno i da im daje samo ječam i kukuruz.
Industrijski tov traje oko četrdeset dana, dok se ova sorta gaji od sedamdeset do devedeset dana, a celu proizvodnju kontroliše Institut za stočarstvo iz Beograda.
"Oni su pušteni na ispašu, koriste žitarice u ishrani bez amino-kiselina. Rastu bez hormona, što je neuporedivo zdravije, kreću se na suncu i samim tim dobijamo zrelije meso sa manje masti i sa više proteina", kaže Milorad Jelić, stručni saradnik.
Na tržištu su ovi pilići za oko trideset odsto skuplji od industrijskih. Način proizvodnje, kažu u Dobriću, pogodan je i za manja domaćinstva i poljoprivrednike koji nemaju novac za ulaganje u nove objekte.
subota, 29. sep 2012,
Eko-pilići
Pilići koje gaji porodica Janković iz Dobrića ne razlikuju se od industrijskih samo po boji već i po tome što njihova staništa odgovaraju standardima organskog uzgoja. Rastu u dvorištu, među biljkama i insektima, a u njihovoj ishrani nema veštačkih dodataka.
Porodica Janković iz Dobrića kod Šapca prva u Srbiji gaji takozvane eko-piliće i već ima dvanaest kooperanata. U tovu imaju oko 40.000 pilića, a u proizvodnju su uložili oko 30 miliona dinara koji će im se, kako očekuju, vratiti za godinu dana.
Janko Janković, poljoprivrednik iz Dobrića kaže da se odlučio za ovu proizvodnju, jer smatra da proizvodnja zdrave hrane ima perspektivu.
"Smatramo da ova proizvodnja ima ekonomsku isplativost i da će sve veća i veća potreba biti za takvom proizvodnjom. Mi smo entuzijasti koji su pokrenuli nešto staro, ali ipak novo. Ovi pilići žive u potpuno prirodnom okruženju, bez stresa", kaže Janković.
Propisi nalažu da se na kvadratnom metru gaje dva pileta. "Kod nas su raspoređeni na pola hektara, a ostalo je kod kooperanata", kaže Janković.
Jankovići su crvene piliće uvezli iz Francuske. Poštuju stroga pravila proizvodnje i hrane ih žitaricama.
Zoran Kandić, sezonski radnik kaže da piliće hrani tri puta dnevno i da im daje samo ječam i kukuruz.
Industrijski tov traje oko četrdeset dana, dok se ova sorta gaji od sedamdeset do devedeset dana, a celu proizvodnju kontroliše Institut za stočarstvo iz Beograda.
"Oni su pušteni na ispašu, koriste žitarice u ishrani bez amino-kiselina. Rastu bez hormona, što je neuporedivo zdravije, kreću se na suncu i samim tim dobijamo zrelije meso sa manje masti i sa više proteina", kaže Milorad Jelić, stručni saradnik.
Na tržištu su ovi pilići za oko trideset odsto skuplji od industrijskih. Način proizvodnje, kažu u Dobriću, pogodan je i za manja domaćinstva i poljoprivrednike koji nemaju novac za ulaganje u nove objekte.
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
Oko Vrsca i u Juznom Banatu bi trebali da prave vetrenjace za proizvodnju struje.....
Obicno kada nema sunca - ima vetra......
http://4.***************/-c3WESoJ6VKE/TvnrWMQizeI/AAAAAAAABmI/y0E_T_n3HxE/s1600/parque+eolico.jpg
U ovome treba DA POMOGNE DRZAVA dugorocnim kreditima!
Obicno kada nema sunca - ima vetra......
http://4.***************/-c3WESoJ6VKE/TvnrWMQizeI/AAAAAAAABmI/y0E_T_n3HxE/s1600/parque+eolico.jpg
U ovome treba DA POMOGNE DRZAVA dugorocnim kreditima!
- Poruka
- 42.590
bas lepa tema
LJILJA MMM
Zaslužan član
- Poruka
- 104.666
Vala baš bi trebala da pomogne. Odlična ideja......tamo vetar stalno duva i stvarno je glupo da duva badava a i nerentabilno
Odlicna ideja. Trebalo bi. Al niko ne slusa 
BLAJBI
Zaslužan član
- Poruka
- 103.496
bas lepa tema
Razvoj Srbije treba da ide u onom pravcu gde Srbija vec IMA PRIRODNE PREDNOSTI ....
Tamo treba DRZAVA DA USMERAVA INVESTICIJE I DA IH PODSTICE....
To je pre svega PROIZVODNJA I PRERADA HRANE I VODE...,
To je planinski, banjski, zdravstveni, eko i etno turizam....
I da GRADI PUTNU MREZU......Srbija se nalazi tamo gde se spajaju Istok i Zapad.....
I to treba da iskoristi....
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Mislim da naša država treba da nam da malo očiglednije signale
čime da se bavimo i u šta da ulažemo.
Da ne nabadamo k'o ćorava koka zrno !
Oni imaju najbolji pogled i pregled, statistiku,
treba da imaju odluku šta ćemo proizvoditi, a šta uvoziti,
i naravno znaju u svetskoj podeli posla koji komad ide nama da možemo i izvoziti.
Miroslav Milovanovic
Iskusan
- Poruka
- 6.359
Drzava moze mnogo da pomogne u oblasti ekonomije,ali konacnu odluku o ulaganju kapitala donosi jedino njegov vlasnik.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Ma to naravno !
Mada nikada ne treba zaboraviti jedno istorijsko iskustvo,
a to je dolazak komunista na vlast.
Došli su i rekli:
" To tvoje vlasništvo ?
Ma daj, ne zaebavaj se sa nama,
nijedan čovek ne može toliko da stekne poštenim radom !
To što ti imaš je opljačkano od naroda !"
I uzmu čoveku sve, srećan je ako mu ostave krevet i odelo ..
Zašto se to nije desilo bogatima na Zapadu ?
Naravno da je poreklo i njihovog bogatstva otimačina.
E ali oni su pljačkali po inostranstvu,
u vojnim pohodima,
i prateći svoje verske misionare.
Ako se naš kapitalizam bude svodio samo na domaće prelivanje kapitala,
od mase ka pojedincima,
predviđam kad-tad ponovnu komunističku revoluciju.
Naš kapitalizam će opstati ako budemo umeli po svetu da otimamo.
Trgovinom, izvozom, pameću .. Za ratne pohode smo slabi.
Ako neko pomisli da sam ja neki specijalni navijač za kapitalizam,
da znate da nisam !
Samo mi je preko glave promena sistema pet puta u veku !
To nijedan iole normalan narod sebi ne čini !
A iz gornjih par rezona
očigledno je da nam najviše odgovara neki socijalistički kapitalizam,
nešto kao što smo imali,
samoupravljanje !
Sa mogućnošću privatne inicijative, ali bez eksploatacionih odnosa.
Ali zasad nas neka ovde,
pa polakice, polakice ..
Samo bez revolucija i prevelikih reči, molim !!!
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
22.10.2012
Vlada formira novu avio-kompaniju i obnavlja flotu
BEOGRAD - Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić izjavio je da Vlada Srbije planira da formira novu avio-kompaniju očisćenu od dugova i obnovi flotu aktiviranjem starog ugovora sa "Erbasom".
"U planu je formiranje nove avio-kompanije, koja bi bila bez dugova, ali planiramo i da obnovimo stari aranžman sa 'Erbasom' za lizing 12 novih aviona, za šta bi ta nova kpmpanija dobila državne garancije od 140 miliona dolara", rekao je Dinkić za "Blic" od ponedeljka.
On je naveo da se tokom nedavnog boravka srpske delegacije u Abu Dabiju došlo na ideju da se avio-kompanija iz Ujedinjenih Arapskih Emirata "Etihad" uključi u ceo ovaj projekat tako što bi "Etihad" preuzeo na sebe države garancije od 140 miliona dolara, a zauzvrat bi postao suvlasnik Jata.
Ovaj predlog je još u fazi ideje, međutim, odluka da se pravi novi "Jat" i obnovi flota je definitivna odluka vlade, rekao je Dinkić.
Prema njegovim rečima, razlog zbog koga bi "Etihad" bio zaintersovan za ovakav aranžamn je što je ova država voljna da investira u srpsku poljoprivredu ne bi li sebi obezbedila prehrambenu sigurnost, ali su joj za to potrebni adekvatni logisticki centri - luka na Dunavu i kargo terminal na beogradskom aerodromu za transposrt svežeg voća i povrća.
Dinkić je kazao da će kompanija "Al dahra" najverovatnije preuzeti luku Novi Sad koja bi postala logistički centar za izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, kako u Emirate, tako i na evropska tržišta.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
30.oktobar 2012.
RTS
Neobično lekovito bilje
Oman, gavez i bela očajnica, samo su neke od veoma unosnih lekovitih biljaka, za čije se plantažno gajenje, u poslednje vreme odlučuje sve više ljudi u aleksinačkom kraju.
U Moravcu kod Aleksinca, zasade pšenice i kukuruza Ljubinka, Miša i Radmila zamenili su plantažama melise, hajdučke trave i malo poznate višegodišnje bele očajnice.
U narodu se ona koristi za lečenje steriliteta, a u medicini od lista i cveta prave se puderi i kreme.
"Kada su mi ponudili, nisam znao ni koliko raste ni kako se žanje. Znao sam da je potrebno okopavanje i praktično sam je samo video na slici i pristao sam",
kaže Miša Milovanović iz sela Moravac.
Ovi vredni ljudi ne kriju da im je bila potrebna decenija da odluče da napuste gajenje tradicionalnih ratarskih i povrtarskih kultura. oni kažu da se nisu pokajali, jer su plasman i zarada odlični.
"Zahetva u početku dosta rada, navodnjavanje ako je sušna godina, žanje se naporno, ali se sve izdrži",
kaže Ljubinko Milovanović.
I Nedeljkovići iz Trgovišta kod Sokobanje pronašli su računicu u gajenju biljaka neobičnih naziva, jer, kako kažu, o njima se malo zna, tražene su, a na tržištu ih retko ko ima.
Tako su se na njihovim njivama našli gavez i oman, biljke čiji koren može da dostigne nekoliko kilograma.
Veliki prinosi i malo ulaganje najveća su tajna odgajivača ovih neobičnih biljnih vrsta, za koje su mnogi zainteresovani.
"Zimi kada me pitaju sve im objasnim i ništa im ne krijem. Kažem im šta se i koliko radi, koja je biljka koliko zahtevna, ali kada dođe proleće i vreme da se sadi i seje svi odustanu",
kaže Miša Milovanović.
Hektari pod lekovitim biljem na jugu Srbije pomogli su, tvrde odgajivači da i u vreme besparice žive sasvim solidno.
RTS
Neobično lekovito bilje
Oman, gavez i bela očajnica, samo su neke od veoma unosnih lekovitih biljaka, za čije se plantažno gajenje, u poslednje vreme odlučuje sve više ljudi u aleksinačkom kraju.
U Moravcu kod Aleksinca, zasade pšenice i kukuruza Ljubinka, Miša i Radmila zamenili su plantažama melise, hajdučke trave i malo poznate višegodišnje bele očajnice.
U narodu se ona koristi za lečenje steriliteta, a u medicini od lista i cveta prave se puderi i kreme.
"Kada su mi ponudili, nisam znao ni koliko raste ni kako se žanje. Znao sam da je potrebno okopavanje i praktično sam je samo video na slici i pristao sam",
kaže Miša Milovanović iz sela Moravac.
Ovi vredni ljudi ne kriju da im je bila potrebna decenija da odluče da napuste gajenje tradicionalnih ratarskih i povrtarskih kultura. oni kažu da se nisu pokajali, jer su plasman i zarada odlični.
"Zahetva u početku dosta rada, navodnjavanje ako je sušna godina, žanje se naporno, ali se sve izdrži",
kaže Ljubinko Milovanović.
I Nedeljkovići iz Trgovišta kod Sokobanje pronašli su računicu u gajenju biljaka neobičnih naziva, jer, kako kažu, o njima se malo zna, tražene su, a na tržištu ih retko ko ima.
Tako su se na njihovim njivama našli gavez i oman, biljke čiji koren može da dostigne nekoliko kilograma.
Veliki prinosi i malo ulaganje najveća su tajna odgajivača ovih neobičnih biljnih vrsta, za koje su mnogi zainteresovani.
"Zimi kada me pitaju sve im objasnim i ništa im ne krijem. Kažem im šta se i koliko radi, koja je biljka koliko zahtevna, ali kada dođe proleće i vreme da se sadi i seje svi odustanu",
kaže Miša Milovanović.
Hektari pod lekovitim biljem na jugu Srbije pomogli su, tvrde odgajivači da i u vreme besparice žive sasvim solidno.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Erotski turizam
Hrvatice vikendom dolaze na seks u Beograd
Kurir 05.11.2012.
Autor: Dijana Tadić
Sve više devojaka iz „lijepe njihove“ dolazi na vikend u srpsku prestonicu jer su otkrile da su Srbi najbolji ljubavnici
Svi u Beograd
U Beogradu je najlepše
BEOGRAD - Ko će kome... Hrvatski forumi preplavljeni su savetima Hrvatica koje su vikend provele u Beogradu.
Razlog - seks na brzaka sa, kako su navele, „sjajnim srpskim ljubavnicima“.
Da tu ima istine potvrdio je i hrvatski Plejboj, koji je nedavno pisao o odlasku Hrvatica u Beograd po „najbolje frajere na Balkanu“.
Tada je objavljeno da urbana legenda u Zagrebu glasi da su Srbi posebno obdareni,
a da su i veoma dobri ljubavnici, pa je samim tim i seks u Beogradu najbolji.
Jedna Hrvatica tom prilikom je izjavila da se napalila na naš naglasak.
- Totalno sam se napalila na naglasak, a kad sam vidjela i ostale atribute, raspametila sam se - rekla je ona.
Devojka koju smo kontaktirali preko jednog od foruma navela je da je celo leto sa drugaricama iz Zagreba svakog drugog vikenda dolazila u Beograd.
- Bilo je savršeno! Što zbog provoda, što zbog odličnih frajera, sa kojima smo ludovali po celu noć.
Upoznala sam neke Beograđanke koje kukaju kako ne mogu da nađu dečka.
Mi smo bile u šoku, jer ako u Beogradu ne možete da nađete frajera sa kojim ćete imati seks, nećete ga nigde ni naći
- rekla nam je Marija B. (26) iz Zagreba.
I dok devojke iz Hrvatske pišu o divnim utiscima iz Beograda, Hrvatima je povređena sujeta, pa Beograd nazivaju „selendrom“.
- Kom debilu još može past’ na pamet da Hrvatice idu u Beograd?
Koji će k...c tamo?
To je zaostala selendra po kojoj se još mogu vidit’ konjske zaprege
- neki su od komentara besnih Hrvata povređenog ponosa.
TOB:
Veći broj turista iz Hrvatske
Iz Turističke organizacije Beograda potvrdili su nam da je u poslednjih nekoliko meseci porastao broj hrvatskih turista.
- Sada turisti iz Hrvatske spadaju u pet najbrojnijih turista u Beogradu.
Nemamo tačne podatke, ali je činjenica da je u poslednjih nekoliko meseci broj njihovih turista u velikom porastu
- kažu iz ove organizacije.
Hrvatice vikendom dolaze na seks u Beograd
Kurir 05.11.2012.
Autor: Dijana Tadić
Sve više devojaka iz „lijepe njihove“ dolazi na vikend u srpsku prestonicu jer su otkrile da su Srbi najbolji ljubavnici
Svi u Beograd
U Beogradu je najlepše
BEOGRAD - Ko će kome... Hrvatski forumi preplavljeni su savetima Hrvatica koje su vikend provele u Beogradu.
Razlog - seks na brzaka sa, kako su navele, „sjajnim srpskim ljubavnicima“.
Da tu ima istine potvrdio je i hrvatski Plejboj, koji je nedavno pisao o odlasku Hrvatica u Beograd po „najbolje frajere na Balkanu“.
Tada je objavljeno da urbana legenda u Zagrebu glasi da su Srbi posebno obdareni,
a da su i veoma dobri ljubavnici, pa je samim tim i seks u Beogradu najbolji.
Jedna Hrvatica tom prilikom je izjavila da se napalila na naš naglasak.
- Totalno sam se napalila na naglasak, a kad sam vidjela i ostale atribute, raspametila sam se - rekla je ona.
Devojka koju smo kontaktirali preko jednog od foruma navela je da je celo leto sa drugaricama iz Zagreba svakog drugog vikenda dolazila u Beograd.
- Bilo je savršeno! Što zbog provoda, što zbog odličnih frajera, sa kojima smo ludovali po celu noć.
Upoznala sam neke Beograđanke koje kukaju kako ne mogu da nađu dečka.
Mi smo bile u šoku, jer ako u Beogradu ne možete da nađete frajera sa kojim ćete imati seks, nećete ga nigde ni naći
- rekla nam je Marija B. (26) iz Zagreba.
I dok devojke iz Hrvatske pišu o divnim utiscima iz Beograda, Hrvatima je povređena sujeta, pa Beograd nazivaju „selendrom“.
- Kom debilu još može past’ na pamet da Hrvatice idu u Beograd?
Koji će k...c tamo?
To je zaostala selendra po kojoj se još mogu vidit’ konjske zaprege
- neki su od komentara besnih Hrvata povređenog ponosa.
TOB:
Veći broj turista iz Hrvatske
Iz Turističke organizacije Beograda potvrdili su nam da je u poslednjih nekoliko meseci porastao broj hrvatskih turista.
- Sada turisti iz Hrvatske spadaju u pet najbrojnijih turista u Beogradu.
Nemamo tačne podatke, ali je činjenica da je u poslednjih nekoliko meseci broj njihovih turista u velikom porastu
- kažu iz ove organizacije.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
subota, 01. dec 2012,
Prvi put sa rubljom na kursnoj listi
Od dolaska ruske rublje na kursne liste u Srbiji korist je višestruka. Izbegavaju se skupe provizije i smanjuje tražnja za dolarima i evrima, pa su u dobitku i srpske firme koje izvoze u Rusiju i srpski državljani koji rade u toj zemlji.
Prošlo je mesec dana od kako je Narodna banka Srbije dozvolila otvaranje deviznih računa i plaćanje u rubljama. Kako Srbija sa Rusijom ima najveću spoljno-trgovinsku razmenu, veliku korist imaju srpske firme koje izvoze u tu zemlju i srpski državljani koji rade u Rusiji - izbegavaju se skupe provizije i smanjuje tražnja za dolarima i evrima.
Umesto najavljenog povratka ruskog jezika u škole, poput onog posle Drugog svetskog rata, dobili smo rusku rublju na kursnim listama, na zadovoljstvo građana i privrede koji se oslanjaju na poslovanje sa Rusijom.
U Srbiji živi oko 2.000 Rusa, a samo u Moskvi radi 20.000 naših državljana.
Grigorij Černenko iz "Folks banke" kaže da je ranije zarade u rubljama morao da menja za dolare ili evro kako bi poslao novac u inostranstvo. Prema njegovim rečima, tako se na proviziju trošilo od 0,5 do jedan odsto, što sada nije slučaj.
Jedno od glavnih tržišta bivše SFRJ za robu široke potrošnje bio je nekadašnji Sovjetski Savez. Posle dve i po decenije, ponovo shvatamo značaj kupaca sa tih prostora.
"Zahvalni smo Vladi Srbije što je uvela rublju u vaš platni sistem. To će olakšati i pojeftiniti ruske investicije u Srbiji, vaš izvoz u Rusiju, posebno poljoprivrednih proizvoda, ali i uvoz energenata", rekao je zamenik predsednika "Sber banke" Sergej Gorkov.
Naši susedi nemaju rublju u platnom prometu, ali bi mogli da iskoriste bescarisnski režim Srbije i Rusije i, preko nas, plaćaju rubljom.
"Na žalost mi nemamo berzu deviza nego imamo takozvano bankarsko međudevizno tržište koje je vrlo plitko i na kome se može čak i manipulisati sa kursevima. Sa druge strane korisno je da mi većinu valuta počnemo razemnjivati kod nas jer na taj način širimo ukupne ekonosmke odnose sa drugim zemjama", rekao je konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević
Od kako je počela kriza, rublja je stabilna prema vodećim valutama. Trenutno se jedna rublja menja za 2,8 dinara, odnosno za 10 rubalja dobijate tri evra.
Prvi put sa rubljom na kursnoj listi
Od dolaska ruske rublje na kursne liste u Srbiji korist je višestruka. Izbegavaju se skupe provizije i smanjuje tražnja za dolarima i evrima, pa su u dobitku i srpske firme koje izvoze u Rusiju i srpski državljani koji rade u toj zemlji.
Prošlo je mesec dana od kako je Narodna banka Srbije dozvolila otvaranje deviznih računa i plaćanje u rubljama. Kako Srbija sa Rusijom ima najveću spoljno-trgovinsku razmenu, veliku korist imaju srpske firme koje izvoze u tu zemlju i srpski državljani koji rade u Rusiji - izbegavaju se skupe provizije i smanjuje tražnja za dolarima i evrima.
Umesto najavljenog povratka ruskog jezika u škole, poput onog posle Drugog svetskog rata, dobili smo rusku rublju na kursnim listama, na zadovoljstvo građana i privrede koji se oslanjaju na poslovanje sa Rusijom.
U Srbiji živi oko 2.000 Rusa, a samo u Moskvi radi 20.000 naših državljana.
Grigorij Černenko iz "Folks banke" kaže da je ranije zarade u rubljama morao da menja za dolare ili evro kako bi poslao novac u inostranstvo. Prema njegovim rečima, tako se na proviziju trošilo od 0,5 do jedan odsto, što sada nije slučaj.
Jedno od glavnih tržišta bivše SFRJ za robu široke potrošnje bio je nekadašnji Sovjetski Savez. Posle dve i po decenije, ponovo shvatamo značaj kupaca sa tih prostora.
"Zahvalni smo Vladi Srbije što je uvela rublju u vaš platni sistem. To će olakšati i pojeftiniti ruske investicije u Srbiji, vaš izvoz u Rusiju, posebno poljoprivrednih proizvoda, ali i uvoz energenata", rekao je zamenik predsednika "Sber banke" Sergej Gorkov.
Naši susedi nemaju rublju u platnom prometu, ali bi mogli da iskoriste bescarisnski režim Srbije i Rusije i, preko nas, plaćaju rubljom.
"Na žalost mi nemamo berzu deviza nego imamo takozvano bankarsko međudevizno tržište koje je vrlo plitko i na kome se može čak i manipulisati sa kursevima. Sa druge strane korisno je da mi većinu valuta počnemo razemnjivati kod nas jer na taj način širimo ukupne ekonosmke odnose sa drugim zemjama", rekao je konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević
Od kako je počela kriza, rublja je stabilna prema vodećim valutama. Trenutno se jedna rublja menja za 2,8 dinara, odnosno za 10 rubalja dobijate tri evra.
LokiBale
Primećen član
- Poruka
- 895
Večernje novosti
Jagodina:
24. septembar 2012.
Novim bebama po 1.200 evra
Porodice 82 bebe rođene u prethodna dva meseca u Jagodini dobile po 1.200 evra.
- Borićemo se da zaposlimo bračne parove bez posla - poručio Palma
- Svakog jutra kad dođem na posao pogledam koliko ima novca na računu i koliko je beba rođeno. To su dva veoma važna izveštaja za ovaj grad. Mi se borimo na pravi način protiv bele kuge. Borićemo se da zaposlimo bračne parove bez posla, kako bi mogli da se posvete deci - rekao je predsednik Skupštine grada Dragan Marković Palma.
Pet porodica sa troje dece, u kojima su supružnici bez posla, dobile su obećanje od Markovića da će dobiti posao za mesec i po dana, a on se obratio bračnim parovima bez posla i uputio im poruku.
- Ako imate dvoje dece, dobijte i treće. Sledeće godine obećavam da će jedan od bračnih drugova biti zaposlen - rekao je Marković.
On je najavio da će u budžetu grada biti predviđena pomoć za porodice sa troje dece. Pre osam godina budžet Jagodine je bio pet miliona evra, a prošle godine 25 miliona evra.
Jagodina:
24. septembar 2012.
Novim bebama po 1.200 evra
Porodice 82 bebe rođene u prethodna dva meseca u Jagodini dobile po 1.200 evra.
- Borićemo se da zaposlimo bračne parove bez posla - poručio Palma
- Svakog jutra kad dođem na posao pogledam koliko ima novca na računu i koliko je beba rođeno. To su dva veoma važna izveštaja za ovaj grad. Mi se borimo na pravi način protiv bele kuge. Borićemo se da zaposlimo bračne parove bez posla, kako bi mogli da se posvete deci - rekao je predsednik Skupštine grada Dragan Marković Palma.
Pet porodica sa troje dece, u kojima su supružnici bez posla, dobile su obećanje od Markovića da će dobiti posao za mesec i po dana, a on se obratio bračnim parovima bez posla i uputio im poruku.
- Ako imate dvoje dece, dobijte i treće. Sledeće godine obećavam da će jedan od bračnih drugova biti zaposlen - rekao je Marković.
On je najavio da će u budžetu grada biti predviđena pomoć za porodice sa troje dece. Pre osam godina budžet Jagodine je bio pet miliona evra, a prošle godine 25 miliona evra.
