NISTA

[Shade]

Већ смо се раније сложили у томе да све страсти припадају Лудости. Зато
је разлика између луђака и мудраца у томе што првога воде страсти а
другог стишава разум. То је разлог што стоици одстрањују од мудраца сва
духовна узбуђења као болести; међутим, по мишљењу педагога, страсти су
не само крмари свима онима који журно плове у луку мудрости већ су
мамуза и остан у сваком деловању врлине и, тако рећи, подстичу да се
ради добро.

Двоструки стоик Сенека жестоко устаје против тога и мудрацу
потпуно усркаћује страст. А кад тако чини, он у мудрацу не оставља чак ни
човека, него од њега ствара неког новог бога који никада није постојао
нити ће икада постојати; или, да се јасније изразим, гради од њега
мраморни кип који је неосетљив и у коме нема ничег људског.

Зато нека стоици сами уживају у своме мудрацу и нека га воле, нико им
неће завидети, и нека живе с њим или у Платоновој држави, или, ако више
воле, у области идеја, или у Танталовим вртовима. Ко не би побегао и ко се
не би згрозио од таква човека као од чудовишта и утваре, кад је отупео за
сва природна осећања, кад не могу више да га узбуде никаква душевна
расположења, ни љубав ни милосрђе, него је тврд као кремен и стоји као
Марпешка стена?

Ништа му не остаје сакривено, ни у чему не греши, све
види као какав Линкеј, све испитује с крајњом тачношћу, ништа не
опрашта, ничим није задовољан сем самим собом, мисли да је само он
богат, само он паметан, само он краљ, мисли да је једино он слободан;
укратко, све само он, али по сопственом мишљењу!

О пријатељима се не брине, а ни сам није пријатељ никоме, не устеже се
да презире и саме богове; бесмислено му је све што се на овом свету
дешава, све куди и свему се руга. Ето вам слике те животиње коју
нам представљају као савршена мудраца.

Erazmo Roterdamski - Pohvala ludosti

 

[coviax1]

Erazmo Roterdamski - Pohvala ludosti

S druge strane bi bila pohvala putenosti!
Pohvala strasti istraživanja i radosti svakom saznanju...
Međutim,želja za radošću zabrzava zaključke i donosi grške i proizvoljnosti...
Osečanja,osim toga boje istine svojim bojama te bivaju obojene-jednostrane (primer:neka istina u bojama biva ružićasta
ili crna-zavisno od osećanja-raspoloženja (supa sličnih osećanja)...


OVE DVE KRAJNOSTI ne obezbeđuju dobro promišljanje...Dobro promišljanje vidi sebe iz orlovskih visina bifokalnim vidom kako rešava neki problem i rešenje kako isprobava na sve moguće načine...Dobro je rešio,nije rešio,još mu malo treba da reši... I naravno,važno je ne biti isključiv,ali ni popustljiv bez argumenata...

 

[Timosten]

S druge strane bi bila pohvala putenosti!
Pohvala strasti istraživanja i radosti svakom saznanju...
Međutim,želja za radošću zabrzava zaključke i donosi grške i proizvoljnosti...
Osečanja,osim toga boje istine svojim bojama te bivaju obojene-jednostrane (primer:neka istina u bojama biva ružićasta
ili crna-zavisno od osećanja-raspoloženja (supa sličnih osećanja)...


OVE DVE KRAJNOSTI ne obezbeđuju dobro promišljanje...Dobro promišljanje vidi sebe iz orlovskih visina bifokalnim vidom kako rešava neki problem i rešenje kako isprobava na sve moguće načine...Dobro je rešio,nije rešio,još mu malo treba da reši... I naravno,važno je ne biti isključiv,ali ni popustljiv bez argumenata...

Otvorenost UMA je bitna u svemu, ne samo u nauci. Marija Kiri se razbolela, kada je "odlucila" da napravi
otklon od vere (da postane ateista kao njen muz Pjer), jer je shvatila da joj vera predstavlja problem u donosenju naucnih
zakljucaka ( a zamislite poljsku katolkinju, koliko joj je to tesko palo).

OTVORENOST UMA prema svemu i svacemu, a onda razumsko odlucivanje i kriticki osvrt... Ja preporucujem
ko nece onda NISTA

 

[Nez]

I "ništa" je nešto čim se toliko o njemu promišlja i piše. Dakle NEŠTO.

 

[Plutarh]

I "ništa" je nešto čim se toliko o njemu promišlja i piše. Dakle NEŠTO.

Sto puta ponovljena laz ne mora biti istina.

 

[Nez]

Sto puta ponovljena laz ne mora biti istina.

Kao ni opozitno mišljenje 100 x ponavljanom stavu.

 

[Plutarh]

Istina je, svakako, ono sto je receno da ce biti i ono bude.

Ali zacudo, vecinu TO ne zanima.

Cak za istinoljubivog kazu da je prezren kao pas.

Zato kazem da je jedan istinoljubiv covjek vredniji od ostatka opozitnog covjecanstva.

Jer to su roboti, a roboti ne zive.

 

[NaraYan]

Рецимо, у тој сцени коју си описала, имамо две сазнајуће свести, твоју и моју, и самим тим два објективна света. Једна сазнајућа свест нестаје. Остаје друга сазнајућа свест, и њен објективан свет...а када нестане и твоја свест.. са њом нестаје и објективан свет...а наступа "ствар по себи" која је и била основа свега тога али нама непојмљива основа..тј метафизичка воља.

Nastupa, kažeš, znači postoji svakako. Postoji a ne ne postoji. I sva živa bića opažaju.

 

[Timosten]

Ova Lončareva sekvoja mi dade ideju da ti postavim jedno hipotetičko pitanje.

Zamisli da ti (koji objektivno ne postojiš) stojiš ispod sekvoje (koja isto tako objektivno ne postoji), a da ispred tebe stojim ja (takođe objektivno nepostojeća) i da u ruci držim objektivno nepostojeći pištolj iz koga transcedentno pucam na tebe, ti padneš mrtav (pupupu, daleko bilo). Da li je tu bilo nekog kretanja ili je ostala samo volja?

Ствар по себи је основа сваке појаве па и појаве мог тела, те секвоје, тебе итд. сваког објекта. Та основа постоји на нама непојмљив начин, увек и свуда ...при чему ово "увек"и "свуда" не значи да је она у времену некад и у простору негде, већ да је изван времена и простора; али једноставно, језик нема речи за такве спекулације осим речи "трансцендентно".
Значи..То је извориште свих дешавања које ћеш ти онда доживети као скуп објеката у простору и тај скуп слика у твојој свести звати "реалан свет" и описати сцену коју си описала. Оно што је ту примарно јесте дакле ствар по себи... а од ње другим моћима духа него што је сазнање, увиђамо да је она блиска вољи. Тако да можемо закључити да је воља у свему томе примарна. А да ли ће се ту у нечијој свести јавити објективан свет потпуно је секундарно.

Желео сам ово написати јасније, али мислим да није могуће.

Ипак, да покушам..

Рецимо, у тој сцени коју си описала, имамо две сазнајуће свести, твоју и моју, и самим тим два објективна света. Једна сазнајућа свест нестаје. Остаје друга сазнајућа свест, и њен објективан свет...а када нестане и твоја свест.. са њом нестаје и објективан свет...а наступа "ствар по себи" која је и била основа свега тога али нама непојмљива основа..тј метафизичка воља.

Nastupa, kažeš, znači postoji svakako. Postoji a ne ne postoji. I sva živa bića opažaju.

Ima tu jos po nesto, jos karika koje nedostaju...
kretanje, gde se izguvilo kretanje metka, gde se izgubila promena nastala prolaskom metka kroz tkivo itd., promena zivog organizma, nestanak zivota,
prelazak tela u "nezivo" stanje - opet promena?

Bergson je inace "koketirao" sa Heraklitom ( Bergsona su cesto uporedjivali sa Heraklitom). Na slicne stvari, koje je Heraklit postavio,
istoricar filozofije, Koplston ( biskup, znaci ekstremni idealista po "sluzbenoj duznosti") daje sledeci komentar:

"Da li bi mogao da postoji materijalan svet u kome ne bi bilo sukoba suprotnosti, apsolutno nikakve promene?
Pre svega, u takvom univerzumu ne bi moglo da bude nikakvog zivota, jer otelotvoren zivot, kao sto smo videli, podrazumeva
promenu. Da li bi mogao da postoji materijalan svet - u kome niije bilo nikakvog zivota - koji bi bio potpuno statican, potpuno lisen promene i kretanja?
Ako bi se materija posmatrala kao energija, onda je veoma tesko videti kako bi mogao da postoi cisto statican materijalan univerzum.
Nezavisno od svih teorija (misli na naucne), cak i ako bi takav univerzum fizicki bio moguc, da li bi on i racionalno bio moguc?
U najmanju ruku, mi ne bismo mogli da otkrijemo nikakvu funkciju takvog univerzuma - bez zivota, bez razvoja, bez promena;
to bi bila neka vrsta prvobitnog haosa."

 

[Shade]

Рецимо, у тој сцени коју си описала, имамо две сазнајуће свести, твоју и моју, и самим тим два објективна света. Једна сазнајућа свест нестаје. Остаје друга сазнајућа свест, и њен објективан свет...а када нестане и твоја свест.. са њом нестаје и објективан свет...а наступа "ствар по себи" која је и била основа свега тога али нама непојмљива основа..тј метафизичка воља.

Nastupa, kažeš, znači postoji svakako. Postoji a ne ne postoji. I sva živa bića opažaju.

Da, zaboravio je na sekvoju.

'Ajd i ja da probam jednostavno

Kao što svako može da nuči da piše, tako svako može da nauči da crta.

Crtaču početniku najveći problem predstavlja da se oslobodi znanja.
Odnosno, da ne crta na osnovu znanja, nego na osnovu posmatranja.

Na primer, ako crtaš sto, a već imaš znanje o njemu (znaš da ima četiri noge
i ravnu ploču), to znanje će da ti predstavlja veću smetnju nego pomoć.
Jer ako ako ti je ugao posmatranja takav da vidiš samo tri noge,
znanje o onoj četvrtoj će da ti stvori zabunu; i pored toga što je ne vidiš,
ti znaš da postoji.

Poenta je u tome da istreniraš sebe da crtaš na osnovu posmatranja predmeta,
a ne na osnovu znanja o predmetu.

 

[oziman]

Nastupa, kažeš, znači postoji svakako. Postoji a ne ne postoji. I sva živa bića opažaju.

Наравно да постоји али размисли мало какво је то "постојање".

Ево опет оне јабуке.

Уклонимо са ње све оно што је истој додала наша сопствена свест, значи све осећаје боје, мириса, укуса , чврстоће. или ткз. Локове секундарне квалитете. Шта остаје?

Рећи ћеш остају примарни квалитети..тј облик, простирање, просторност.

Грешка! Јер су и примарни квалитети производ наше свести и не постоје изван свести како је то Баркли доказао.

Значи, када смо одузели овој јабуци све то. Шта је остало? НИШТА!

0 ширина, 0 дужина, 0 висина и баш ништа што би деловало на наша чула.

А ипак то ПОСТОЈИ.

Тачно ...постоји али то је трансценденнто постојање..,.нама непојмљиво.

И зато немој сав радостан да уз речи "ето постоји" и даље замишљаш твој драги објективан реалан свет. Јер он не постоји као такав изван свести. Постоји његова основа, али она је сазнању као што видиш непојмљива.

Толико непојмљива и различита од свега што познајемо, да и та реч "постоји" нема важења..јер она претпоставља да она постоји у времену а она је изван времена.

 

[123loncar]

S druge strane bi bila pohvala putenosti!
Pohvala strasti istraživanja i radosti svakom saznanju...
Međutim,želja za radošću zabrzava zaključke i donosi grške i proizvoljnosti...
Osečanja,osim toga boje istine svojim bojama te bivaju obojene-jednostrane (primer:neka istina u bojama biva ružićasta
ili crna-zavisno od osećanja-raspoloženja (supa sličnih osećanja)...


OVE DVE KRAJNOSTI ne obezbeđuju dobro promišljanje...Dobro promišljanje vidi sebe iz orlovskih visina bifokalnim vidom kako rešava neki problem i rešenje kako isprobava na sve moguće načine...Dobro je rešio,nije rešio,još mu malo treba da reši... I naravno,važno je ne biti isključiv,ali ni popustljiv bez argumenata...

...u citatu datom od:Erazmo Roterdamskog ( Pohvala ludosti ) vidim iz jednog ugla detaljan opis psihopate , po školskoj definiciji ... a ona kaže da su vlastoljubivi i glupoljubivi ( često su se u istoriji čovečanstva samoproglašavali bogovima ili pak nadljudima ) ; ali da su i intelektualno ispod prosečni ... zato je ovo i oda ludosti ; jer nemali broj ludaka je težio oboženju ( i danas neki verski poglavari praznoslove o tome - a neki se i ustoličuju kao poboženi predstavnici na zemlji ) ...
.. za mene je sporna tvrdna koja prožima mnoge ljude da razum isključuje emocije / osećanja / čovekoljubivost i sl. samo da bi dosegao mudru promišljenost ... da pojednostavim : otkud to da mudraci kao nosioci velikih spoznaja su bez emocija i osećanja ---- zar to nisu psihopate ?

 

[123loncar]

Da, zaboravio je na sekvoju.

'Ajd i ja da probam jednostavno

Kao što svako može da nuči da piše, tako svako može da nauči da crta.

Crtaču početniku najveći problem predstavlja da se oslobodi znanja.
Odnosno, da ne crta na osnovu znanja, nego na osnovu posmatranja.

Na primer, ako crtaš sto, a već imaš znanje o njemu (znaš da ima četiri noge
i ravnu ploču), to znanje će da ti predstavlja veću smetnju nego pomoć.
Jer ako ako ti je ugao posmatranja takav da vidiš samo tri noge,
znanje o onoj četvrtoj će da ti stvori zabunu; i pored toga što je ne vidiš,
ti znaš da postoji.

Poenta je u tome da istreniraš sebe da crtaš na osnovu posmatranja predmeta,
a ne na osnovu znanja o predmetu.

...nije ti primer dobar; ili je podešen da tako dejstvuje sa tebi poznatom svrhom ... zaboravio si na sekvoju .. naime , ako znaš znanje - pa recimo znanje crtanja ; onda ćeš znati da se prostor u ravni papira predstavlja uvođenjem dve pomoćne ravni ... dakle imaš kvadrant iz oktanta ...a ako hoćeš da dobiješ dubinu crteža , da tako kažem - uvodiš još jednu pomoćnu ravan ... onda nemaš problem s nogama ... mislim da se oko ove fore sa repernom tačkom zezao Dekart i omogućio Njutnu nadobudnom da skota foru s jabukom ...

...ovde je pitanje za mene u vezi sekvoje , ako ona ima volju ( sekvoja ) dali volja može bez znanja .. recimo čovek koji ništa nezna , sedi u večnom mraku - za njega se kaže da je nepokretan jer je bezvoljan u mraku ... a onaj moji se kreće , ima znanja pa i moći kretanja , pa se za njega kaže da je voljan da se kreće - a ako se kreće uz pomoć znanja i volje , onda on zna šta se kreće pa je svestan sebe ...
.. dakle , ako sekvoja ima volju da usisa iz zemlje vodu i te silne kubike iztransportuje do vrha stabla uz pomoć sistema koji ima i znanja kojim ga je izgradila te i znanja i veština da ga koristi .. dakle ona znanjima , umećima i voljom pokreće tečnost u sebi koju usput pretvara i u hranu ( oha - mnogo pametna i radna ) , pa je usput i raspoređuje po sebi -- oha kretanja .... dakle , dali je ona svesna ovih kretanja i dali ona znače da je sekvoja svesna sama sebe .. samo opaža se ?

 

[Timosten]

Наравно да постоји али размисли мало какво је то "постојање".

Ево опет оне јабуке.

Уклонимо са ње све оно што је истој додала наша сопствена свест, значи све осећаје боје, мириса, укуса , чврстоће. или ткз. Локове секундарне квалитете. Шта остаје?

Рећи ћеш остају примарни квалитети..тј облик, простирање, просторност.

Грешка! Јер су и примарни квалитети производ наше свести и не постоје изван свести како је то Баркли доказао.

Значи, када смо одузели овој јабуци све то. Шта је остало? НИШТА!

0 ширина, 0 дужина, 0 висина и баш ништа што би деловало на наша чула.

А ипак то ПОСТОЈИ.

Тачно ...постоји али то је трансценденнто постојање..,.нама непојмљиво.

И зато немој сав радостан да уз речи "ето постоји" и даље замишљаш твој драги објективан реалан свет. Јер он не постоји као такав изван свести. Постоји његова основа, али она је сазнању као што видиш непојмљива.

Толико непојмљива и различита од свега што познајемо, да и та реч "постоји" нема важења..јер она претпоставља да она постоји у времену а она је изван времена.

Ajd @Oziman, da razgovaramo ozbiljno .

Nije tesko dokazati da nesto ne postoji ako mu oduzmes sve atribute, tj. sve sto ga definise,
kao sto su boja, miris, ukus, oblik. Ovo navedeno i jeste ono sto devinise telo.
Sta je granica tela? Moras se sloziti da je to njegov oblik.

[/url][/IMG]

Na slici 1 je tvoja jabuka.
Na slici 2 jabuka je bez svojih atributa, ostavio sam samo konture
da bi se videlo da je jabuka postojala, jer ako uklonimo atribute
ne mozemo nista videti
Na slici 3 uklonjena i kontura jer uklanjanjem atributa uklanjamo i obrise, nema nista.

Dobro, tako se u mislima mozemo igrati, odbacimo sva cula uklonimo sve
atribute i sta vidimo - nista ( zamisliti sve to mozemo, i sa i bez atributa).
Mozemo li da imamo predstavu sta je bilo na mestu jabuke.
Mozemo pod uslovom da znamo sta je jabuka i da je tu bila jabuka.
Da li to moze neko ko ne zna sta je jabuka, ko nikad nije video jabuku?

Kao sto sam ti i ranije rekao, ok! je to metafizicki, misljenje o misljenju -
kad odstranimo culni opazaj i jeste metafizika, ali sta se desava u "surovoj" realnosti.
Ja tebe razumem sta ti hoces da kazes, i kazem ti ok, ali ti mene ocigledno neces da
razumes (ne samo mene nego i druge).

 

[oziman]

Ajd @Oziman, da razgovaramo ozbiljno .

Nije tesko dokazati da nesto ne postoji ako mu oduzmes sve atribute, tj. sve sto ga definise,
kao sto su boja, miris, ukus, oblik. Ovo navedeno i jeste ono sto devinise telo.
Sta je granica tela? Moras se sloziti da je to njegov oblik.

[/url][/IMG]

Na slici 1 je tvoja jabuka.
Na slici 2 jabuka je bez svojih atributa, ostavio sam samo konture
da bi se videlo da je jabuka postojala, jer ako uklonimo atribute
ne mozemo nista videti
Na slici 3 uklonjena i kontura jer uklanjanjem atributa uklanjamo i obrise, nema nista.

Dobro, tako se u mislima mozemo igrati, odbacimo sva cula uklonimo sve
atribute i sta vidimo - nista.
Mozemo li da imamo predstavu sta je bilo na mestu jabuke.
Mozemo pod uslovom da znamo sta je jabuka i da je tu bila jabuka.
Da li to moze neko ko ne zna sta je jabuka, ko nikad nije video jabuku?

Овде износиш мишљење на које сам већ одговарао али да одговорим и теби.

Сложили смо се значи да ако једном опажају предмета одуземемо све оно што му је свест додала, тј, све секундарне и примарне квалитете.. од предмета не остаје ништа.

То изгледа схваташ. А твоја примедба је да иако од предмета не остаје ништа, остаје сећање на предмет. А видиш то се зове "петитио принципи" или узимање као доказа нечега што је управо доведено у питање.

Тј. да би себи и другима доказао да предмет постоји као такав ,објективан, и када није опажен , доказујеш тако што уместо овог "опажен" стављаш реч "замишљен".

Али реди се о једном истом. Опажен предмет испред тебе изгледа овако:

Замишљен предмет такође изгелда овако

У оба случаја имамо посла са објектима испред субјекта са свим својим кавлитетима и просторношћу које си у случају опажаја одбацио... али које си у случају мишљења задржао.

Значи да кажем кратко и јасније:

Ми можемо замислити само оно што смо опазили. А опазили смо само нешто попут оне јабуке. Тако да када тој јабуци одузмемо све секундарне и примерне квалитете не остаје ништа од опажаја исте..али НИШТА И ОД НАШЕ МИСЛИ О ТОМ ОПАЖАЈУ.

пс. А ако ниси приметио ми овде не полазимо од аксиома "свет је реалан" тако да се узалуд позиваш на њега. Већ управо расправљамо о том аксиому директно га доводећи у питање.

 

[Timosten]

E vidis, sad se u potpunosti slazem (i prihvatam) sa svim sto si napisao, ali ti izgleda
nekad prihvatas culne opazaje nekad ne, pa nas izgleda sve dovodis u ZBUN, ili ti
ovo ne razumes bas najbolje? Kao da si se negde izgubio u "zakrivuljenju" vremena i prostora.
I sta sam ja napisao, ne sad no i pre. Ali ti ili citas povrsno ili ne citas uopste sta
drugi pisu nego pricas svoju pricu za sebe.

Pa valjda je neko o ovome (ne mislim samo na ovu temu) razmisljao i mimo Bergsona i Sopenhauera ,
ali ti, ako se to ne uklapa u njihovu "terminologiju i razmisljanje" sve negiras.

 

[Timosten]

A dobru sam ti montazu za ilustraciju napravio, slobodno je koristi necu ti traziti autorska prava

 

[NaraYan]

Наравно да постоји али размисли мало какво је то "постојање".

Ево опет оне јабуке.

Уклонимо са ње све оно што је истој додала наша сопствена свест, значи све осећаје боје, мириса, укуса , чврстоће. или ткз. Локове секундарне квалитете. Шта остаје?

Рећи ћеш остају примарни квалитети..тј облик, простирање, просторност.

Грешка! Јер су и примарни квалитети производ наше свести и не постоје изван свести како је то Баркли доказао.

Значи, када смо одузели овој јабуци све то. Шта је остало? НИШТА!

0 ширина, 0 дужина, 0 висина и баш ништа што би деловало на наша чула.

А ипак то ПОСТОЈИ.

Тачно ...постоји али то је трансценденнто постојање..,.нама непојмљиво.

И зато немој сав радостан да уз речи "ето постоји" и даље замишљаш твој драги објективан реалан свет. Јер он не постоји као такав изван свести. Постоји његова основа, али она је сазнању као што видиш непојмљива.

Толико непојмљива и различита од свега што познајемо, да и та реч "постоји" нема важења..јер она претпоставља да она постоји у времену а она је изван времена.

Opet ponavljaš nešto o čemu si već pričao... malo si dosadan sad. Šta me briga da li je pojmljivo ili ne, sve vreme govorim o pukoj razlici - posoji ili ne.
Berkli ništa nije dokazao, naravno, već je to hipotetičko razmatranje.
Znači, i transcedentno postojanje je postojanje. Ne mora mi biti pojmljivo uopšte, nego si toliko zapeo sa objašnjavanjem stvari koje nisu teške da se razumeju.
I mislim da je besmislena tvoja repeticija, argumenti su ti klimavi a i sam si rekao ono što pokušavam da kažem sve vreme.
I ti ne bi postojao da nije bilo tih "transcedentno postojećih stvari" koje su bile prethodnica života kakvog poznajemo i same svesti.

Ja nisam ništa pričao o nekakvom realnom svetu. Realno je to da ne razmišljaš o onome što ostali pričaju i njihovim argumentima.

 

[NaraYan]

Наравно да постоји али размисли мало какво је то "постојање".

Ево опет оне јабуке.

Уклонимо са ње све оно што је истој додала наша сопствена свест, значи све осећаје боје, мириса, укуса , чврстоће. или ткз. Локове секундарне квалитете. Шта остаје?

Рећи ћеш остају примарни квалитети..тј облик, простирање, просторност.

Грешка! Јер су и примарни квалитети производ наше свести и не постоје изван свести како је то Баркли доказао.

Значи, када смо одузели овој јабуци све то. Шта је остало? НИШТА!

0 ширина, 0 дужина, 0 висина и баш ништа што би деловало на наша чула.

А ипак то ПОСТОЈИ.

Тачно ...постоји али то је трансценденнто постојање..,.нама непојмљиво.

И зато немој сав радостан да уз речи "ето постоји" и даље замишљаш твој драги објективан реалан свет. Јер он не постоји као такав изван свести. Постоји његова основа, али она је сазнању као што видиш непојмљива.

Толико непојмљива и различита од свега што познајемо, да и та реч "постоји" нема важења..јер она претпоставља да она постоји у времену а она је изван времена.

Opet ponavljaš nešto o čemu si već pričao... malo si dosadan sad. Šta me briga da li je pojmljivo ili ne, sve vreme govorim o pukoj razlici - posoji ili ne.
Berkli ništa nije dokazao, naravno, već je to hipotetičko razmatranje.
Znači, i transcedentno postojanje je postojanje. Ne mora mi biti pojmljivo uopšte, nego si toliko zapeo sa objašnjavanjem stvari koje nisu teške da se razumeju.
I mislim da je besmislena tvoja repeticija, argumenti su ti klimavi a i sam si rekao ono što pokušavam da kažem sve vreme.
I ti ne bi postojao da nije bilo tih "transcedentno postojećih stvari" koje su bile prethodnica života kakvog poznajemo i same svesti.

Ja nisam ništa pričao o nekakvom realnom svetu. Realno je to da ne razmišljaš o onome što ostali pričaju i njihovim argumentima.

 

[oziman]

E vidis, sad se u potpunosti slazem i prihvatam sa svim sto si napisao, ali ti izgleda
nekad prihvatas culne opazaje nekad ne, pa nas izgleda sve dovodis u ZBUN, ili ti
ovo ne razumes bas najbolje.

Ма да. ..."не разумем".

Ти си тај који не разуме. Какви сад чулни опажаји?

Чулни опажаји су управо то.. опажаји састављени од секундарних и примарних квалитета.
И када говорим о представи, о појави, о твом "реалном свету" говорим о опажајима.

А ти изгледа правиш разлику између предмета и опажаја!

Између њих нема разлике. Опажај и предмет су једно исто. О томе се ради.

Јер опажај јабуке изгледа овако,

Јабука као предмет изгелда овако:

Ради се о једном истом.. и када доказујемо да опажај изван свести не постоји доакзали смо да предмет изнад свести не постоји.

И баш ме занима шта си ти то схватио и са чиме се слажеш?

 

[Timosten]

Ovaj put definitivno odustajem, ne ide pa ne ide...

 

[Timosten]

Ja bih ti preporucio da prelazis ulicu samo na zeleno,
u suprotnom moz ti se desi da te opazaj razmaze po asfaltu

 

[123loncar]

...montaža jeste dobra , ali navodi na pogrešan zaključak ... vi tvrdite da predmetu kome se oduzmu atributi postojanja da više ne postoji u ovom svetu ( koga oziman naziva realnim -- verovatno da bi mogao da priča i o nekim drugim svetovima ; a oni su opet u ovom pa su onda sastavni deo te njegove ralnosti --ali nema veze ) ... no zaboravljate da ta jabuka koja je izčilela matrijalno sa mesta na kome je stajala još uvek je tu energetski .. a ako vidite da je materija i energija i obrnuto ; onda njeno energetsko postojanje morate uvažavati ...dakle , kad jabuka izčili sa jednog mesta termovizijskim postupkom može se videti da je energetski još uvek na tom mestu ---- dakle postoji --- i ne samo ona ... dakle , stvar je kakve slike projektuješ u svoj mozak ...ako projektuješ slike na osnovu fotonskih čula imaš ia takve spoznaje ... ako imaš mnoga vidna polja onda imaš i mnoge slike ( da tako kažem ) o jednoj te istoj stvari ... pa su spoznaje objektivnije ...

..kad budemo imali dovoljno moći da svet oko nas gledamo energetski ... moćićemo da vidimo prošlost ... otuda onoliko teleskopa koji gledaju bez svetlosti i sočiva ... pomoću talasa i tako dalje ...

..tokamat je tu da oziman izađe iz fonetske spoznaje ..a on nikako ... neće pa neće ?

 

[oziman]

Opet ponavljaš nešto o čemu si već pričao... malo si dosadan sad.

Да ли сам ти досадан или забаван... нимало ми није битно. Ако ти је до расправе расправаљај ако није потражи неки клуб забаве.

Šta me briga da li je pojmljivo ili ne, sve vreme govorim o pukoj razlici - posoji ili ne.

Мора те бити брига јер то постојање није постојање твог реалног света, већ нечег потпуно непојмљивог толико да ни реч "постоји" нема никаквог значења.

Berkli ništa nije dokazao, naravno, već je to hipotetičko razmatranje.

НАРАВНО да је Баркли доказао. А твоје неразумевање тог доказа немој протурати као противдоказ уз речи "наравно".

Znači, i transcedentno postojanje je postojanje. Ne mora mi biti pojmljivo uopšte, nego si toliko zapeo sa objašnjavanjem stvari koje nisu teške da se razumeju.

Није постојање већ нама непјмљива врста егзситенције која укида све твоје спекулације о неком бинг бенгу, планетама ...сунцима и месецима а све изван сазнајућих свести. Схавташ ли консеквенце оног са чиме се наводно слажеш?
А да је лако разумети ти би ваљда до сад разумео.

I mislim da je besmislena tvoja repeticija, argumenti su ti klimavi a i sam si rekao ono što pokušavam da kažem sve vreme.
I ti ne bi postojao da nije bilo tih "transcedentno postojećih stvari" koje su bile prethodnica života kakvog poznajemo i same svesti.

Нису били претходница јер изван свести нема времена самим тим ни претходнице.

Ja nisam ništa pričao o nekakvom realnom svetu. Realno je to da ne razmišljaš o onome što ostali pričaju i njihovim argumentima

Причај у своје име а не име "осталих". Има овде неколицина оних који ову филозофију могу да разумеју.

 

[oziman]

Ja bih ti preporucio da prelazis ulicu samo na zeleno,
u suprotnom moz ti se desi da te opazaj razmaze po asfaltu

Па као што сам и мислио. Прављење разлике измеђи опажаја и предмета... као што би радио сваки сирови материјалиста.

Па уместо тих белих заставица боље наведи у чему се разликује опажај јабуке и предмет јабука?

А знам. Овај други постоји и када није опажен... јер је предмет. И то се не доводи у питање. Ма немој!