Nemoj tako voćni, u pitanju je bila velika ličnosti, izuzetno napredan i vizionarski nastrjen u svoje vreme.
Poštovao je svaki narod koji je osvojio i njegovu tradiciju. Nakon osvajanje Egipta otišao je na poklonjenje Amonu-Ra, kako bi pokazao da poštuje to stanovništvo i njegove tradicije.
Takođe ni u Persiji ni ostalim zemljama nije rušio svetilištva niti ostale impozantske građevine, što samo govori o njegovoj civilizovanosti, koja može biti primer nekima čak i u današnje vreme.
U Suzi je organizovao masovno venčanje između svojih vojnika i Persijanki, na hiljade njih je venčano, što dokazuje da je želeo da stvori multietničko carstvo u kome bi svi građani i građanke bili jednaki. Svoju državu i ideologiju je video kao miks helenističke i orijentalne, pre svega persijanske tradicije. Mnoge običaje koje je uveo zadržali su se i kasnije, u Vizantiji, na primer proskineza (padanje ničice pred carem prilikom ulaska u prostoriju).
Sve u svemu, Aleksandar je bio izuzetan lik. Ne znam šta je bio po nacionalnosti, oko toga se danas spore, ali Aleksandar je bio iznad tih nacionalnih priča, kao naprimer Milan Mladenović što je bio. U tom fazonu je bio on.