Nikola Kalabić

Ono što sigurno znamo je da je Dražu svakako izdao neki četnik. Porodica dotičnog će sasvim logično kopati i rukama i nogama da dokaže kako nije baš on. Dakle ovde se svakako radi o međučetničkoj izdaji koja je nastala iz straha, pohlepe ili ko zna već čega. A to su osobine koje pristalice četnika nikako ne vole da priznaju.
 
dlugomir:
Ono što sigurno znamo je da je Dražu svakako izdao neki četnik. Porodica dotičnog će sasvim logično kopati i rukama i nogama da dokaže kako nije baš on. Dakle ovde se svakako radi o međučetničkoj izdaji koja je nastala iz straha, pohlepe ili ko zna već čega. A to su osobine koje pristalice četnika nikako ne vole da priznaju.
Kliknite za proširenje...

Интересантно је да Николу откад је ухваћен(а није ни ухваћен жив) више нико никад није видео живог.Треба да верујем ''комунистичким изворима'' и причом о томе како је Никола пуштен на слободу (по договору који је склопио са ОЗН-ом) и на Теразијама га убио неко из освете?
По другој такође комунистичкој причи пуштен је на слободу и живео је у Добоју где га је опет неко убио из освете?

Да верујем пијаном Николи Миловановићу који је писао књиге о томе а трезан никада није био?
 
dlugomir:
Ono što sigurno znamo je da je Dražu svakako izdao neki četnik. Porodica dotičnog će sasvim logično kopati i rukama i nogama da dokaže kako nije baš on. Dakle ovde se svakako radi o međučetničkoj izdaji koja je nastala iz straha, pohlepe ili ko zna već čega. A to su osobine koje pristalice četnika nikako ne vole da priznaju.
Kliknite za proširenje...
И тај четник се зове Енглези.
 
И ето после три године чекања појавише се и "уста истине" на суду да кажу своје отрцане аргументе поводом рехабилитиције Николе Калабића, само што на суду за разлику од интернет емисија и писаних књига купусара су потребни докази, а ту Миланче изгледа није добро прошао.

Рехабилитација Николе Калабића: Сведочио Милан Радановић​

19/05/2022
Kalabici-Milan-Nikola-Stajka-Mira-NET.jpg


У понедељак, 16. маја, у Вишем суду у Ваљево одржано је још једно рочиште за рехабилитацију потпуковника Николе Калабића, командата Горске гарде Њ.В. Краља Петра Другог Карађорђевића. Као сведок, сада се појавио историчар из Загреба Милан Радановић, због чијег се недоласка процес одуговлачио претходне скоро три године.

Рочиште је трајало четири сата, јер је Радановић опширно говорио о Калабићевим ”злочинима и сарадњи са окупатором”, али и зато што је, с друге стране, адвокат подносилаца захтева за рехабилитацију, Горан Бранковић, поставио сведоку преко 50 питања.

Радановић је највише говорио о ”злочину у селу Друговац”, 29. априла 1944, који је назвао ”највећим злочином четника у Србији”. Позвао се на историчаре Немању Девића и Бојана Димитријевића, које је означио као ”прочетнички настројене”, у намери да појача своју тезу. Ово је адвокат Бранковић назвао омаловажавањем Девића и Димитријевића, тражећи од Радановића да докаже да су они ”прочетнички настројени”. Радановић је одговорио да тај термин не схвата пежоративно, као ни чињеницу да је он, како је рекао, ”пропартизански историчар”. После нових Бранковићевих питања, суд је видео да Радановићева специјалност није Други светски рат. Такође, Бранковић је инсистирао да у записник уђе чињеница да Радановићев повремени рад у вези Другог светског рата финансира Фонд ”Роза Луксембург” Комунистичке партије Немачке.

На питање адвоката подносилаца захтева, да ли му је познато да се Калабић 29. априла 1944. налазио у селу Субјел код Косјерића, а не у Друговцу, Радановић је одговорио да није наишао на такав документ. Међутим, Бранковић јесте, и приложио је суду архивске ознаке документа, иако му је Радановић већ одговорио да му ”верује на реч”.

На питање да ли зна где су се налазиле јединице Гарде током операција против партизана у Друговцу, Радановић је одговорио да му то није познато. Бранковић је објаснио да су оне биле у позадини, јер је то терен Смедеревског корпуса (а у ширем контексту, Млавско-смедеревске групе корпуса; одлучујући ударац партизанима нанела је Хомољска јуришна бригада Млавског корпуса). Навео је злочине комуниста у области Друговца, због којих су четници интервенисали, као и да је заробљеним партизанима организовано суђење. Радановић је одговорио да је легитимитет четника – и њихових суђења – ”окрњен” због њихове ”колаборације” са окупаторима, а да је с друге стране и легитимитет партизана био ”окрњен”, то јест, они га нису имали као Југословенска војска (четници), већ на основу ”подршке народа”.

Што се тиче колаборације, Радановић је рекао да је видео документ који је Калабић потписао са Немцима, о међусобној сарадњи. Бранковић је одговорио да је он први историчар који је видео тај документ – питани су сви претходни историчари сведоци на суду – и замолио га је да каже где га је видео. Радановић се позвао на неку књигу, а на поновљено питање адвоката, признао је да ни он није видео документ (иначе, такав документ не постоји).

Следеће рочиште заказано је за почетак јула, а као сведок позвана је Весна Калабић, Николина унука. Она треба да сведочи о околностима Калабићеве смрти, с обзиром да у Закону о рехабилитацији постоји члан који каже да се ”окупатори и колаборационисти убијени у борби не могу рехабилитовати”. Овај члан се не односи на Калабића, јер није био ни окупатор ни колаборациониста, али, остао је као последња сламка противницима рехабилитације.
https://www.pogledi.rs/26990.html?f...tdeirZhBIE_8aJFa_XqjfVDQNNPXlxWSkpCEjH8tBOYus

За неупућене виши суд у Ваљеву је рехабилитовао команданта Горске краљеве гарде Николу Калабића али је апелациони суд одлучио да се поступак врати на поновно суђење које је у току.
Једино што је неоспорно утврђено после тог првог суђења је датум смрти Николе Калабића, а то је 19. јануар 1946 године.
Самим тим комунистичке многобројне верзије око хватања Драже и учествовање војводе и мајора Николе Калабића у том догађају падају у воду.
Ко би реко.
 
Pisao Hrvoje Klasic :
Četnički zločinac Nikola Kalabić poznat i pod pseudonimom Ras-Ras, bio je komandant Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini i saradnik njemačkog okupatora tokom Drugog svjetskog rata.

U dogovoru s Nijemcima vršio je brutalnu kampanju terora nad partizanskim simpatizerima na području okupirane Srbije. Njegov život neposredno nakon rata, odnosno uloga u hvatanju zločinca Draže Mihailovića je decenijama bila predmet kontroverzi.

Na zahtjev Kalabićeve porodice, 2017. godine kod Višeg suda u Valjevu pokrenut je postupak radi njegove rehabilitacije, te je Apelacioni sud u maju 2018. godine ukinuo prvostepenu odluku o rehabilitaciji, uputivši da valja utvrditi je li Kalabić počinio ratne zločine.

Da je Kalabić kriv za ratne zločine postoje uvjerljivi dokazi.

Kalabić je rođen je 1906. u Podnovlju kraj Dervente, a do početka Drugog svjetskog rata radio je u valjevskoj katastarskoj upravi.

Početkom rata pristupio je četničkoj organizaciji Koste Pećanca. Pećanac je postavio poručnika Nikolu Kalabića za vojvodu cerskog i valjevskog. Nakon kraćeg vremena Kalabić je Pećancu poslao odoru i objavu, s porukom kako ga napušta zato što je krenuo s Nedićem.

Kalabić je saznao za pukovnika Dražu Mihailovića, te ljeta 1941. godine odlazi na Ravnu Goru gdje postaje zapovjednik čete Gorske kraljeve garde.

Nikola_Kalabi%C4%87.jpg


Kalabić je 23. februara 1943. naredio formiranje Rudničkog letećeg odreda za borbu protiv pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta na širem području planine Rudnik.



U borbama protiv partizanskog pokreta otpora, Kalabićevi četnici činili su surove zločine. Trećeg novembra 1943. jedan član Kalabićevog štaba pisao je Draži Mihailoviću o strašnim zločinima Kalabićevih četnika na području Rudnika.

Dana 27. novembra 1943. Jevrem Simić i Nikola Kalabić zajedno su potpisali ugovor s predstavnicima Wehrmachta o zajedničkoj borbi protiv partizana.

Po sklapanju sporazuma, Kalabić je naredio svojim ljudima "da se Nijemci i pripadnici Njemačke oružane snage ne smiju napadati pa ni razoružavati." Svaki napad na njemačke okupatore Nikola Kalabić je kažnjavao smrću.

Nakon dogovorene suradnje s Nijemcima, u drugoj polovini decembra 1943. južno od Beograda provedena je akcija "čišćenja komunista". Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić, glavni inspektor četničkih odreda i Nikola Kalabić, zapovjednik Korpusa gorske garde, koji su otpočeli takozvano "čišćenje terena".

Tokom ove akcije izvršeni su svirepi četnički zločini: pokolj u Vraniću, pokolj u Boleču i na drugim mjestima. U decembru 1943. četnici Nikole Kalabića zaklali su u selu Kopljarima kod Aranđelovca 21 seljaka.

Proljeća 1944. godine Mihailović je odlučio formirati krupne mobilne operativne formacije, jurišne korpuse, i od njih skupine jurišnih korpusa kao formacije na razini vojske. Jedina potpuno formirana bila je Četvrta skupina jurišnih korpusa u zapadnoj i središnjoj Srbiji. Četvrtu skupinu jurišnih korpusa činilo je pet jurišnih korpusa, sastavljenih od elitnih brigada iz zapadne i središnje Srbije, kojima je dodijeljeno najbolje raspoloživo naoružanje. Nikola Kalabić je bio zapovjednik Drugog jurišnog korpusa, brojčane snage od oko 1 800 ljudi. U idućem razdoblju, Kalabić je u suradnji s Nijemcima sudjelovao u svim većim borbama protiv partizana u Srbiji: u Župi, na Jastrepcu, u Toplici, na Kopaoniku, ponovo u Župi, na Jelovoj Gori i na prilazima Ravnoj Gori.

Mihailović je u proljeće 1944. ponovno naredio zapovjedniku Gorske garde, Nikoli Kalabiću, "pod svaku cijenu uništiti komunističke dijelove u oblasti Kosmaja, Venčaca, Bukulje i sve do Beograda", što se pretvorilo u brutalan teror nad stanovništvom.

Zločini Kalabićevih četnika nad civilima

Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u saopćenju od 11.02.1945. obznanila je pismo Nikole Kalabića od 24.4.1943. (potpisano Kalabićevim pseudonimom "Čika Pera") u kojem Kalabić sugerira podređenima izvršiti klanje 9 lica u selima u okolini Valjeva. U "saopćenju Državne komisije br. 22." (Beograd, 1945) objavljen je faksimil ovog pisma:



"Dragi Pape, za klanje komunista molim te dobro tu stvar provjeri. Ispitaj još barem tri čovjeka za te ljude koje treba zaklati. Pitaj Peru Miletića, Stevana Besarovca i Živorada Pejića pa ako oni kažu da su krivi kao komunisti onda najviše zakoljite u Jasenici 3, Papučke 2, Garić 2, Grabovica 2. Konja pastuha od Zazića mi dovedite a za njega zna Stanimir. Mene ćeš naći tek drugi dan Uskrsa uvečer u Leskovicama kod Stanoja. Nemoj se vraćati dok zadatak ne izvršiš! Želim iskreno da praznik Hristova uskrsnuća dočekate svi zdravi. Doviđenja. Pozdravi sve a tebe najviše pozdravlja tvoj Čika Pera, 24.04.43.g."






Nikola Kalabić u depeši od 29.12.1943. obavijestio je Dražu Mihailovića o pokolju koji su počinili četnici pod njegovim zapovjedništvom u selu Kopljare pokraj Aranđelovca u noći 25-26.12.1943. Najveći broj stradalih bili su pripadnici romskih porodica koje su živjele u selu.

"U Kopljarima uhapšeno na spavanju i poklano 24 aktivna komunista od kojih su 20 cigani, koji su priznali da su bili takozvani "jarugaši", danju rade svoje poslove kući, a noću u akciji. Sve sam poklao. Ras Ras".

Poslijeratno hapšenje i smrt

Pred kraj rata Nikola Kalabić kao i mnogi drugi četnici pokušavali su sakriti se u zabačenim dijelovima zemlje, čekajući pokušaj pobune protiv komunističke vlasti. OZNA je krenula sa širokim planom hapšenja bivših pripadnika JVUO i ostalih saradnika okupatora. Tako su uspjeli u tajnoj operaciji 05.12.1945. uhapsiti Nikolu Kalabića. Prema kasnije objavljenim službenim tvrdnjama vlasti, Kalabić je izrazio želju sarađivati u hvatanju generala Draže Mihailovića u zamjenu za imunitet od kaznene odgovornosti. OZNA je na to pristala, te je Kalabić sudjelovao u operaciji tako što je preko svojih veza namamio Mihailovića u klopku u kojoj je uhapšen u martu 1946.
 
MajorTom:
Pisao Hrvoje Klasic :
Četnički zločinac Nikola Kalabić poznat i pod pseudonimom Ras-Ras, bio je komandant Gorske kraljeve garde Jugoslovenske vojske u otadžbini i saradnik njemačkog okupatora tokom Drugog svjetskog rata.

U dogovoru s Nijemcima vršio je brutalnu kampanju terora nad partizanskim simpatizerima na području okupirane Srbije. Njegov život neposredno nakon rata, odnosno uloga u hvatanju zločinca Draže Mihailovića je decenijama bila predmet kontroverzi.

Na zahtjev Kalabićeve porodice, 2017. godine kod Višeg suda u Valjevu pokrenut je postupak radi njegove rehabilitacije, te je Apelacioni sud u maju 2018. godine ukinuo prvostepenu odluku o rehabilitaciji, uputivši da valja utvrditi je li Kalabić počinio ratne zločine.

Da je Kalabić kriv za ratne zločine postoje uvjerljivi dokazi.

Kalabić je rođen je 1906. u Podnovlju kraj Dervente, a do početka Drugog svjetskog rata radio je u valjevskoj katastarskoj upravi.

Početkom rata pristupio je četničkoj organizaciji Koste Pećanca. Pećanac je postavio poručnika Nikolu Kalabića za vojvodu cerskog i valjevskog. Nakon kraćeg vremena Kalabić je Pećancu poslao odoru i objavu, s porukom kako ga napušta zato što je krenuo s Nedićem.

Kalabić je saznao za pukovnika Dražu Mihailovića, te ljeta 1941. godine odlazi na Ravnu Goru gdje postaje zapovjednik čete Gorske kraljeve garde.

Nikola_Kalabi%C4%87.jpg


Kalabić je 23. februara 1943. naredio formiranje Rudničkog letećeg odreda za borbu protiv pripadnika narodnooslobodilačkog pokreta na širem području planine Rudnik.



U borbama protiv partizanskog pokreta otpora, Kalabićevi četnici činili su surove zločine. Trećeg novembra 1943. jedan član Kalabićevog štaba pisao je Draži Mihailoviću o strašnim zločinima Kalabićevih četnika na području Rudnika.

Dana 27. novembra 1943. Jevrem Simić i Nikola Kalabić zajedno su potpisali ugovor s predstavnicima Wehrmachta o zajedničkoj borbi protiv partizana.

Po sklapanju sporazuma, Kalabić je naredio svojim ljudima "da se Nijemci i pripadnici Njemačke oružane snage ne smiju napadati pa ni razoružavati." Svaki napad na njemačke okupatore Nikola Kalabić je kažnjavao smrću.

Nakon dogovorene suradnje s Nijemcima, u drugoj polovini decembra 1943. južno od Beograda provedena je akcija "čišćenja komunista". Koordinatori akcije bili su pukovnik Jevrem Simić, glavni inspektor četničkih odreda i Nikola Kalabić, zapovjednik Korpusa gorske garde, koji su otpočeli takozvano "čišćenje terena".

Tokom ove akcije izvršeni su svirepi četnički zločini: pokolj u Vraniću, pokolj u Boleču i na drugim mjestima. U decembru 1943. četnici Nikole Kalabića zaklali su u selu Kopljarima kod Aranđelovca 21 seljaka.

Proljeća 1944. godine Mihailović je odlučio formirati krupne mobilne operativne formacije, jurišne korpuse, i od njih skupine jurišnih korpusa kao formacije na razini vojske. Jedina potpuno formirana bila je Četvrta skupina jurišnih korpusa u zapadnoj i središnjoj Srbiji. Četvrtu skupinu jurišnih korpusa činilo je pet jurišnih korpusa, sastavljenih od elitnih brigada iz zapadne i središnje Srbije, kojima je dodijeljeno najbolje raspoloživo naoružanje. Nikola Kalabić je bio zapovjednik Drugog jurišnog korpusa, brojčane snage od oko 1 800 ljudi. U idućem razdoblju, Kalabić je u suradnji s Nijemcima sudjelovao u svim većim borbama protiv partizana u Srbiji: u Župi, na Jastrepcu, u Toplici, na Kopaoniku, ponovo u Župi, na Jelovoj Gori i na prilazima Ravnoj Gori.

Mihailović je u proljeće 1944. ponovno naredio zapovjedniku Gorske garde, Nikoli Kalabiću, "pod svaku cijenu uništiti komunističke dijelove u oblasti Kosmaja, Venčaca, Bukulje i sve do Beograda", što se pretvorilo u brutalan teror nad stanovništvom.

Zločini Kalabićevih četnika nad civilima

Državna komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u saopćenju od 11.02.1945. obznanila je pismo Nikole Kalabića od 24.4.1943. (potpisano Kalabićevim pseudonimom "Čika Pera") u kojem Kalabić sugerira podređenima izvršiti klanje 9 lica u selima u okolini Valjeva. U "saopćenju Državne komisije br. 22." (Beograd, 1945) objavljen je faksimil ovog pisma:



"Dragi Pape, za klanje komunista molim te dobro tu stvar provjeri. Ispitaj još barem tri čovjeka za te ljude koje treba zaklati. Pitaj Peru Miletića, Stevana Besarovca i Živorada Pejića pa ako oni kažu da su krivi kao komunisti onda najviše zakoljite u Jasenici 3, Papučke 2, Garić 2, Grabovica 2. Konja pastuha od Zazića mi dovedite a za njega zna Stanimir. Mene ćeš naći tek drugi dan Uskrsa uvečer u Leskovicama kod Stanoja. Nemoj se vraćati dok zadatak ne izvršiš! Želim iskreno da praznik Hristova uskrsnuća dočekate svi zdravi. Doviđenja. Pozdravi sve a tebe najviše pozdravlja tvoj Čika Pera, 24.04.43.g."






Nikola Kalabić u depeši od 29.12.1943. obavijestio je Dražu Mihailovića o pokolju koji su počinili četnici pod njegovim zapovjedništvom u selu Kopljare pokraj Aranđelovca u noći 25-26.12.1943. Najveći broj stradalih bili su pripadnici romskih porodica koje su živjele u selu.

"U Kopljarima uhapšeno na spavanju i poklano 24 aktivna komunista od kojih su 20 cigani, koji su priznali da su bili takozvani "jarugaši", danju rade svoje poslove kući, a noću u akciji. Sve sam poklao. Ras Ras".

Poslijeratno hapšenje i smrt

Pred kraj rata Nikola Kalabić kao i mnogi drugi četnici pokušavali su sakriti se u zabačenim dijelovima zemlje, čekajući pokušaj pobune protiv komunističke vlasti. OZNA je krenula sa širokim planom hapšenja bivših pripadnika JVUO i ostalih saradnika okupatora. Tako su uspjeli u tajnoj operaciji 05.12.1945. uhapsiti Nikolu Kalabića. Prema kasnije objavljenim službenim tvrdnjama vlasti, Kalabić je izrazio želju sarađivati u hvatanju generala Draže Mihailovića u zamjenu za imunitet od kaznene odgovornosti. OZNA je na to pristala, te je Kalabić sudjelovao u operaciji tako što je preko svojih veza namamio Mihailovića u klopku u kojoj je uhapšen u martu 1946.
Kliknite za proširenje...
Јел треба и овог да чекамо три године да дође да сведочи или не!

Лепа фотка Калабића како прима пиштољ од Мекдауела само је овај исечен да не наруши идеолошки концепт текста, ево цела:
IMG_20220523_174118.jpg
 
Poslednja izmena:

Следи одлука о рехабилитацији Никола Калабића​


08/07/2022


Kalabic-muzej-Valjevo-8-76-5599.jpg


Завршне речи пред Вишим судом у Ваљеву по захтеву за рехабилитацију некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини

Ваљево – За нас је овај поступак правоснажно окончан одлуком Апелационог суда у Београду од 12. септембра 2017. године, из које је било видљиво да је потврђено првостепено решење о рехабилитацији Николе Калабића. Сва дешавања након тога су показала да је овај случај склизнуо у сферу политике.

То је било видљиво након мешања појединих функционера у рад правосуђа, са захтевом да се првостепено решење укине, што је и учињено – изјавио је адвокат Горан Бранковић у завршној речи пред Вишим судом у Ваљеву, на крају поновљеног поступка по захтеву за рехабилитацију Николе Калабића, некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, који је поднела Калабићева унука Весна Калабић. Бранковић, као пуномоћник предлагача, у завршној речи је остао при ставу да би Никола Калабић требало да буде рехабилитован.

Подсећања ради, Виши суд у Ваљеву, судија др Драган Обрадовић, донео је крајем априла 2017. решење о рехабилитацији Николе Калабића. Ту одлуку је Апелациони суд у септембру исте године укинуо и вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, али адвокат Бранковић тврди да је таквом исходу претходио крајње дискутабилан поступак, својеврсно правно насиље.

Драгана Марковић, виши јавни тужилац у Ваљеву и заступник Републике Србије као противника предлагача рехабилитације у овом поступку, у својој завршној речи саопштила је да политички утицај ни на који начин није био присутан код ње, већ да ће се држати искључиво правних норми. Она је изнела став да нема основа за рехабилитацију Калабића.

Адвокат Бранковић је, у контексту спорног питања – околности страдања Николе Калабића, подсетио на законске одредбе да право на рехабилитацију немају лица која су за време трајања Другог светског рата лишена живота у оружаним сукобима као припадници окупационих оружаних снага и квинслиншких формација.

– Јасно је да Калабић није био припадник ни окупационих оружаних снага ни квислиншких формација – рекао је Бранковић. Он је истакао и да нико од четири сведока у овом поступку – историчари Бојан Димитријевић, Веселин Ђуретић, Миливој Бешлин и Милан Радановић – у својим исказима нису презентовали било који доказ о сарадњи Николе Калабића са Немцима. За једини пример наводне сарадње, Споразум о примирју из новембра 1943, сви тврде да постоји, али га нико није видео уживо, нагласио је Бранковић. Није утврђен ни начин на који је Калабић страдао, а све указује да је страдао из политичких и идеолошких разлога.

Поводом одлука Државне комисије за утврђивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, Бранковић је констатовао да оне због своје произвољности и недостатка непосредних доказа не могу бити основа за проглашење Николе Калабића ратним злочинцем.

Те одлуке су донете противно начелима правне државе и опште прихваћеним стандардима људских права и слобода, оценио је адвокат. Поводом одлуке која се односи на догађаје у селу Друговац (крај априла 1944, убијено преко 70 мештана и запаљено 120 кућа, прим. аут.), Бранковић је навео да је у поновљеном поступку неспорно утврђено да је у време тог догађаја Никола Калабић био у селу Стублине, а да је део његових јединица учествовао у почетку сукоба са партизанима у том селу.

Управо на ту одлуку је пажњу у својој завршној речи усмерила Драгана Марковић, виши јавни тужилац, која је изнела став да је несумњиво утврђено да је у селу Друговац почињен ратни злочин, да је у томе учествовао највећи део јединица Горске гарде.

– Ја не могу да прихватим да Никола Калабић као командант Горске гарде није знао за тај догађај, да није издао наређење. Само на основу те одлуке Државне комисије може се закључити да је извршен ратни злочин – истакла је тужилац Марковић. Она је подсетила да одлуке Државне комисије Закон о рехабилитацији сматра релевантним приликом оцене да ли је неко лице извршило ратни злочин. Навела је да је Државну комисију формирало врховно законодавно тело АВНОЈ 1943. године, да је у то време нова власт била међународно призната…

– Одлуке Државне комисије производе правно дејство, на основу тога утврђено да је у селу Друговац почињен ратни злочин у коме је учествовао Никола Калабић. Сматрам да управо због тог злочина нема основа за рехабилитацију – закључила је Драгана Марковић, додавши да у време доношења одлуке о формирању Државне комисије нису на међународном нивоу постојали било какви идеолошки и правни стандарди о људским правима какви данас постоје.

Према расположивим незваничним информацијама, нова одлука Вишег суда у Ваљеву, по захтеву за рехабилитацију Николе Калабића, може се очекивати почетком августа.

”Политика”, 8. јул 2022.
https://www.pogledi.rs/sledi-odluka...5.html?utm_source=dlvr.it&utm_medium=facebook
 

Пред ваљевским судом окончана главна расправа о рехабилитацији Николе Калабиђа​

ВЕСТИ Аутор:Милена Кузмановиђ07. јул. 202211:554 коментара
Подели:




Извор: Н1
Испитивањем Весне Калабић, као предлагача рехабилитације и завршним речима њеног пуномођника адвоката Горана Бранковиђа и вишег јавног тужиоца Драгане Марковиђ, као заступника Републике Србије, противника предлагача, пред Вишим судом у Ваљеву, судијом др Драганом Обрадовиђем, у уторак је окончана главна расправа у поновљеном поступку по захтеву за рехабилитацију Николе Калабиђа, некадашњег команданта Горске гарде Југословенске војске у отаџбини, преноси ваљевски недељник Напред.

На питање судије Обрадовиђа, Весна Калабиђ је потврдила да је од свештеника из Горњег Милановца добила информације о страдању свог деде по мајци, Николе Калабиђа (навео да су га у јануару 1946. године у котлини реке Градац код Ваљева убили припадници ОЗНА-е, прим. аут.).

​

18. мај. 2018
Она је изјавила да је од свештеника добила писану изјаву о смрти свог деде, да ју је потом оверила и на основу ње покренула поступак за проглашење Николе Калабиђа, који се водио као нестало лице, за умрлог. Када је пред Основним судом у Ваљеву добила одлуку да је проглашен умрлим, покренула је поступак за рехабилитацију Николе Калабиђа.
Према писању овог недељника, Горан Бранковиђ, пуномођник Весне Калабиђ, на почетку своје завршне речи није пропустио прилику да се осврне на догаћаје од пре пет година и изрази сумњу у умешаност политике у овај случај.
„За нас је овај поступак правоснажно окончан одлуком Апелационог суда у Београду од 12. септембра 2017. године, која је пренета у медијима и из које је било видљиво да је потврћено првостепено решење о рехабилитацији Николе Калабиђа. Сва дешавања након тога су показала да је овај случај склизнуо из сфере права у сферу политике. То је посебно било видљиво након изјава појединих функционера и њиховог мешања у рад правосућа, са захтевом да се првостепено решење укине, што је и учињено“, изјавио је Бранковиђ, оставши при ставу да би Никола Калабиђ требало да буде рехабилитован.
За разлику од Бранковиђа, Драгана Марковиђ, заступница Републике Србије као противника предлагача рехабилитације, у својој завршној речи саопштила је да се неђе бавити политичким утицајем, јер он ни на који начин није био присутан код ње као заступника противника предлагача у првостепеном поступку, веђ да ђе се држати искључиво правних норми. Она је изнела став да нема основа за рехабилитацију Калабиђа.
У наставку завршне речи, адвокат Горан Бранковиђ је, у контексту спорног питања – околности страдања Николе Калабиђа, подсетио на законске одредбе да право на рехабилитацију немају лица која су за време трајања Другог светског рата на територији Србије лишена живота у оружаним сукобима као припадници окупационих оружаних снага и квислиншких формација.
„Сматрам да је потпуно јасно да Никола Калабиђ није био припадник ни окупационих оружаних снага ни квислиншких формација“, рекао је Бранковиђ, а у писаном прилогу суду додао и да је истицање некога да је квислинг зато што је припадник Равногорског покрета погрешно.
Он је истакао и да нико од четири сведока у овом поступку, историчари Бојан Димитријевиђ, Веселин Ђуретиђ, Миливој Бешлин и Милан Радановиђ, у својим исказима нису могли да посведоче, нити су презентовали било који доказ о сарадњи Николе Калабиђа са Немцима.
„За једини пример наводне сарадње, Споразум о примирју из новембра 1943, сви тврде да постоји, али га нико није видео уживо“, нагласио је Бранковиђ.
Није утврћен ни начин на који је Калабиђ страдао, а све указује да је страдао из политичких и идеолошких разлога, додао је он.
Поводом одлука Државне комисије за утврћивање ратних злочина окупатора и њихових помагача током Другог светског рата, Бранковиђ је констатовао да оне, због своје произвољности и недостатка непосредних доказа, не могу бити основа за проглашење Николе Калабиђа ратним злочинцем.
„Те одлуке су донете противно начелима правне државе и опште прихвађеним стандардима људских права и слобода“, оценио је адвокат.
Поводом одлуке која се односи на догаћаје у селу Друговац (крај априла 1944, убијено преко 70 мештана и запаљено 120 куђа), Бранковиђ је навео да је у поновљеном поступку неспорно утврћено да је у време тог догаћаја Никола Калабиђ био у селу Стублине, општина Косјериђ, а да је део његових јединица учествовао у почетку сукоба са партизанима у том селу.
Управо на ту одлуку је пажњу у својој завршној речи усмерила Драгана Марковиђ, виши јавни тужилац, која је изнела став да је несумњиво утврћено да је у селу Друговац почињен ратни злочин, а да је у томе учествовао највеђи део јединица Горске гарде.
„Ја не могу да прихватим да Никола Калабиђ као командант Горске гарде није знао за тај догаћај, да није издао нарећење у вези са тим догаћајем“, истакла је Марковиђ.
Она је подсетила да одлуке Државне комисије Закон о рехабилитацији сматрају релевантним приликом оцене да ли је неко лице, припадник било које од формација наведених у том пропису, извршило ратни злочин. Навела је да је Државну комисију формирало врховно законодавно тело АВНОЈ 1943. године и да је у то време нова власт била мећународно призната.
„Због тога сматрам да одлуке Државне комисије имају правну релевантност и производе правно дејство, да је на основу тога утврћено да је у селу Друговац почињен ратни злочин, у коме је на један од начина учествовао Никола Калабиђ. Сматрам да управо због злочина почињеног у селу Друговац нема основа за рехабилитацију Николе Калабиђа“, закључила је Драгана Марковиђ, додавши да у време доношења одлуке о формирању Државне комисије нису на мећународном нивоу постојали било какви идеолошки и правни стандарди о људским правима какви данас постоје.
Према расположивим незваничним информацијама, нова одлука Вишег суда у Ваљеву по захтеву за рехабилитацију Николе Калабиђа може се очекивати почетком августа. Уколико на њу буду уложене жалбе, што је извесно, коначну реч у овом дугогодишњем поступку дађе Апелациони суд у Београду, који одлуку може да потврди или преиначи, пише Напред.

https://rs.n1info.com/vesti/pred-va...na-rasprava-o-rehabilitaciji-nikole-kalabica/

Никола Калабић је био све само не неки масовни убица, како га данас замишљају комунисти. Човек који је био геометар из војничке фамилије српских хероја из оба светска рата.

Kalabic_sa_porodicom.png

Резервни инжињеријски потпоручник Никола Калабић са супругом Борком, сином Миланом и кћерком Мирјаном, непосредно уочи Априлског рата

Milan_i_Nikola_Kalabi%C4%87.png

Отац и син: Милан и Никола Калабић

Нека му је вечна слава и хвала. Српски херој !!!
 
Brđanin:
@Лекизан
Šta je bilo sa velikim Milanom Radanovićem, čuvenim svedokom?
Kliknite za proširenje...
Миланче изгледа пропао, када год треба да се провери веродостојност његових изјава, а где ћеш боље место него на суду, он некако пандркне.
Ни онај Бешлин није ништа бољи.
Rehabilitacija-Kalabic-636x1024.jpg

https://www.politika.rs/scc/clanak/513778/Sud-u-Valjevu-ponovo-rehabilitovao-Nikolu-Kalabica
 

Od kada je društveno prihvatljivo ubijati decu i počiniti masovne pokolje?: Biljana Stojković o rehabilitaciji Nikole Kalabića​


Od kada je društveno prihvatljivo ubijati decu i počiniti masovne pokolje?: Biljana Stojković o rehabilitaciji Nikole Kalabića 1


Rehabilitacija ratnog zločinca iz Drugog svetskog rata nije iznenađujuća u Srbiji koja glorifikuje ratne zločince iz skorašnjih ratova. Nacionalistička emocija je pažljivo negovana tokom decenije naprednjačke vlasti i mislim da nikada nije toliko duboko ušla u društveno tkivo – kaže za Danas Biljana Stojković, profesorka Univerziteta u Beogradu.

Komentarišući rehabilitaciju četničkog vođe, Nikole Kalabića, sagovornica Danasa kaže da se ovdašnje društvo nikada nije srozalo u etičkom smislu kao danas, tokom vlasti SNS.
– Mnogi pozdravljaju rehabilitaciju Kalabića za koga postoje nesporni dokazi da je lično učestvovao u najstrašnijim ubistvima nedužnih civila i dece. Izopačenost percepcije velikog dela stanovništva je neopisiva i posebno se vidi u pokušajima da se opravdaju zverstva tog čoveka. Od kada je ubijanje dece postalo društveno prihvatljivo? – kaže Biljana Stojković.

Do koje mere smo mi upropašćeni u moralnom smislu, napominje ona, ako nam je u redu masovno ubijanje?

– Veoma sam potrešena presudom o Kalabićevoj rehabilitaciji, čak i lično budući da je taj čovek ubio dosta članova moje šire familije. Do pre deset godina bilo je i živih svedoka koji su pukim slučajem preživeli taj zločin u Drugovcu. Presuda je još jedan talas pojačavanja i odobravanja zverstava u našim glavama. Za vlast, to je još jedno sredstvo cepanja društvenog tkiva i razaranja svake ideje humanosti. Vučić ume da vlada samo u takvom društvu – moralno opustošenom – zaključuje Biljana Stojković. https://www.danas.rs/vesti/politika...a-stojkovic-o-rehabilitaciji-nikole-kalabica/



Srbija je sa Moramo - Zajedno najzad dobila respektabilnu novu levicu. Kao levičarka i istaknuta aktivistkinja, prof. dr Biljana Stojković je verovatno najveća intelektualka u srpskoj politici još od vremena kada je Latinka Perović bila sekretar Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije. To se vidi i po ovoj njenoj izjavi.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top