Nikola Jokic

Nije igrao u Zambiji krele, već u državi koja ima jednu od najboljih košarkaških škola na svetu. Ražnatović koristi sistem i državu za sebe i svoje interese. I te kako duguje Srbiji. On neće da igra za Srbiju iz razloga što njegova 'genijalna' igra ne prolazi u evropskoj košarci.
Ajde nam pojasni kako Raznatovic koristi sistem i drzavu za sebe. I sta to Jokic duguje Srbiji? Da nije otisao u NBA preko reprezentacije?
Naravno kad nemas nista pametnije ide vredjanje... Jadan si...
 
Ajde nam pojasni kako Raznatovic koristi sistem i drzavu za sebe. I sta to Jokic duguje Srbiji? Da nije otisao u NBA preko reprezentacije?
Naravno kad nemas nista pametnije ide vredjanje... Jadan si...
Mogao bih da pokušam da objasnim, ali teško da ćeš rszumeti.
Jokić je igrao za reprezentaciju dok mu je trebala kao odskočna daska za NBA.
Sada kada mu ne treba nema vremena.

Svaki sportista koji voli sport kojim se bavi ima želju da igra za reprezentaciju.
Izgovor kako je neko umoran je smešan, onda niko nikada ne bi nastupao za reprezentaciju.
Meni je fascinantno kako neko može poput tebe da brani ljude poput Jokića, Vučića i sličnih.
 
Haha, kakav genijski zaključak. To je isto ono kada pojedini geniji kažu da je igrao u finalu protiv Nemačke osvojili bi zlato.
Mi sa Jokićem kao glavnim igračem nismo mogli prosečnu Italiju da pobedimo, poslali nas kući nismo videli ni bronzu.
Nismo pobedili Italiju zbog Pesica, Micica i ostatka koji je odigrao ispod nivoa.
Podseti nas kad je Italija preokrenula mec u svoju korist?
 
Mogao bih da pokušam da objasnim, ali teško da ćeš rszumeti.
Jokić je igrao za reprezentaciju dok mu je trebala kao odskočna daska za NBA.
Sada kada mu ne treba nema vremena.

Svaki sportista koji voli sport kojim se bavi ima želju da igra za reprezentaciju.
Izgovor kako je neko umoran je smešan, onda niko nikada ne bi nastupao za reprezentaciju.
Meni je fascinantno kako neko može poput tebe da brani ljude poput Jokića, Vučića i sličnih.
Probaj da objasnis, ali mislim da ne umes. Jer sve sto napises ljudi te demantuju. Kad to pojasnis onda nam objasni kako mu je reprezentacija bila odskočna daska za NBA.
 
Ispade da je bas lako biti klovan u cirkusu ali ipak ne moze svako ni da nastupa u njemu a da ne pricamo o tome biti najbolji klovan medju klovnovima.

A svaka cast onima koji kad su na godisnjem odmoru odu da rade za dz, ja licno ne bih mogao, I ovo sto me placaju mi previse
 
Mozda bi i igrao, ali onzirom kakav nam je savez i kako su se odnosili prema njemu, sta se cudis i brecas. Moram da pisem, jer doticni ipak najbolje zna i poznaje kosarku ovde.

Doncic donekle ima slican tempo, Bogdanovic ni priblizno. Samo je razlika izmedju Doncica i Jokica pred SP bila mesec i po ili dva razlike u odmoru koji je Doncic imao.
Pa ako zbog mesec dana razlika neces igrati za svoju reprezentaciju o come dalje da pricamo?
 
Улазити у расправу (о било којој материји) са задртим ликовима који упорно тјерају своју (наравно увијек глузпаву) мантру (која се састоји само од пљувачине) само због анимозитета према неком играчу или због политичке оптерећености јер ето постоји нека веза тог играча са анамо оним "злоћом", је залудан посао. Мислим и реду је имати свој став, имати властити став и бити кретен није исто.

Ти "дежурни пљувалчи" су у правиклу залутали у свијет кошарке. Тако се преноси глузпава мантра како је неком играчу играње за националну селекцију помогло око уговора или ангажмана у ен-би-еју па касније ето то заборавио. Такве релације не постоје у кошарци, и када су у питању евролигашки и водећи клубови јачих европских лига (могуће је Радуљици репрезентативни стаж помогао код уговора у Марусију али то је ипак Маруси, осредњи тим, којем иде у прилог да има у саставу освајача медаља), ту игре за репрезентацију немају никаквог значаја. А да не говоримо о ен-би-еју гдје свака франшиза има осам-девет помоћних тренера, врхунских стручњака, те мрежу скаута гдје све прате, и играче из егзотичних лига.

Нити једном кошаркашу у ен-би-еју игре у репрезентацији не само да неће помоћи око потписа уговора (а реално и не могу јер ти играчи то љето када када потписују уговор прескоче такмичење јер играју љетну лигу, па био у питању нестваран потенцијал попут Вембенјаме) него неће помоћи или одмоћи око статуса у клубу ма колико добро или лоше одиграли велико такмичење.

Довољно је погледати задње ЕП и задње СП гдје се након истих такмичења нити једном играчу статус није нешто поправио ма колико добро одиграли. Браћа Ернангомес су одиграли на врхунском нивоу ЕП па су ипак у својим ен-би-еј тимовима у сезони 2022/23 имали улогу "строгих епизодиста" те слиједи врло брзо повратак у Европу.

Исти случај је са задњим СП, нити једном од четворице њемачких ен-би-еј играча се статус није поправио иако суи одиграли одлично то првенство. Напротив, центарском тандему Данијелу Тајсу и Морицу Вагнеру који су врхунски одиграли статус се погоршао, испред Тајса у Индијани (док није размјењен) предност је добио неки Ајзеја Џексон, а испред старијег Вагнера у Орланду Гога Битадзе, играчо који су ипак испод нивоа њемачког двојца, и несхватљиове одлуке, но сваки тим дјелуије у складу са својом неком оријентацијом, била схватљива или не.
Но сви ти и бројни други примјери нам казују колико је глупа мантра како игра у репрезентацији помажу (или одмажу) око статус у клубовима, у ен-би-еју то не иде тако.
 
Да се вратимо Јокићу о којем је тема. Сваки играч ма гдје играо, а то посебно важи за планетарно популарну и од милијарди људи праћену НБА лигу, игра за себе, за свој клуб али је и репрезент своје земље и нације. Никола Јокић већ годинама, посебно задње четири године, ради изванредне ствари и за српску кошарку и за своју земљу, најбољи је промотер и Србије и нашег народа. Ако та изванредна достигнућа "болдује" успјесима и са националном селекцијом, а било је и биће и тога, утолико боље. Наравно да те ствари "дежурни пљувачи" не могу разумјети.

Како то и бива у било ком спорту, када се докажете, када постанете шампион и спортска величина, више сте у фокусу јавности, више се пише, о Николи су бројни ауторитети из кошарке рекли што се требало, једноставно не постоји ни ауторитет ни било ко чије мишљење има тежину који не збори крајње афирмативно и позитивно о Николи. И ту свака прича завршава.

Наравно то зна отићи у претјеривања, не толико када су у питању играчке врлине него око пута, као мантра "како су баш они одмах видјели нестваран таленат" код Јокића. Јесу препознали неки, свакако почивши Милоје, као и Стојаковић и Мелоун у Денверу но и они нису били сигурни у каквог ће се играча развити. Ту се појаве "урбане легенде" о некаквој великој превари што је поновио и хрватски стручњак Невен Спахија (Spahija: Miškova najveća prevara u istoriji košarke), плебс воли такве сензационалне приче, брзо се на то "прими", но све и нема превише додира са реалношћу.

Истина јесте да 2014.године када га је изабрао на драфту Денвер, Никола показивао потенцијал, но то је отприлике (11,4 поена и 6,4 сккова у сезони 2013/14) оно што рецимо тренутно показује у Меги Андрија Јелавић, ништа више од тога. Бјеше тада још 50ак младих играча и са колеџа и диљем свијета који су пред тај драфт показивали изузетан потенцијал, на ен-би-еј стручњацима бјеше да процјене који им је плафон и који ће ниво бити за неколико годинас. Иако су то све врсни стручњаци, некад погоде, остваре се предвиђања, у доста случајева и не, уосталом то и јесте драж спорта.

У Денверу јесу пред тај драфт "загризли" за Николу, но да су били апсолутно увјерени да ће постати то што је касније постао изабрали би га у првој рунди као 11.избор, не би предност дали неком Дагу МекДермоту, који је остварио доста скромну ен-би.еј каријеру.
Тако да је та прича о великој "превари" и "игри сакривања" ипак прича за лаковјерну свјетину која се "ложи" на те приче.

Наравно, Јокић је већ прве сезоне играма када је сваку прилику добро искористио, скренуо пажњу на себе, касније би наравно имао све бољи и бољи статус. Ту је и неизоставна заслуга Огњена Стојаковића који је пет година радио индивидуално са Николом, помогао да унапређује све сегменте игре, у коначници Никола је постао играчем каквим је постао а Денвер је предвођен момком из Сомбора узео шампионски прстен.
 
Poslednja izmena:
sa druge strane npr imaš Đokovića koji
uvek je igrao za Srbiju čak i povređen!!!!!! Povređen!!!
nikada mu ne bi palo napamet da reklamira kockarnice
nikada mu ne bi palo napamet da potpiše Vučićevu listu
uplatio milione ne samo za našu bolesnu decu nego npr i za poplave u Bosni i razne humanitarne akcije u regionu i u svetu
na tribinama u njegovom boksu uvek gospoda i gospođe

eto to je razlika, mada ni Novak nije savršen ali niko od nas nije savršen
 
Да се вратимо Јокићу о којем је тема. Сваки играч ма гдје играо, а то посебно важи за планетарно популарну и од милијарди људи праћену НБА лигу, игра за себе, за свој клуб али је и репрезент своје земље и нације. Никола Јокић већ годинама, посебно задње четири године, ради изванредне ствари и за српску кошарку и за своју земљу, најбољи је промотер и Србије и нашег народа. Ако та изванредна достигнућа "болдује" успјесима и са националном селекцијом, а било је и биће и тога, утолико боље. Наравно да те ствари "дежурни пљувачи" не могу разумјети.

Како то и бива у било ком спорту, када се докажете, када постанете шампион и спортска величина, више сте у фокусу јавности, више се пише, о Николи су бројни ауторитети из кошарке рекли што се требало, једноставно не постоји ни ауторитет ни било ко чије мишљење има тежину који не збори крајње афирмативно и позитивно о Николи. И ту свака прича завршава.

Наравно то зна отићи у претјеривања, не толико када су у питању играчке врлине него око пута, као мантра "како су баш они одмах видјели нестваран таленат" код Јокића. Јесу препознали неки, свакако почивши Милоје, као и Стојаковић и Мелоун у Денверу но и они нису били сигурни у каквог ће се играча развити. Ту се појаве "урбане легенде" о некаквој великој превари што је поновио и хрватски стручњак Невен Спахија (Spahija: Miškova najveća prevara u istoriji košarke), плебс воли такве сензационалне приче, брзо се на то "прими", но све и нема превише додира са реалношћу.

Истина јесте да 2014.године када га је изабрао на драфту Денвер, Никола показивао потенцијал, но то је отприлике (11,4 поена и 6,4 сккова у сезони 2013/14) оно што рецимо тренутно показује у Меги Андрија Јелавић, ништа више од тога. Бјеше тада још 50ак младих играча и са колеџа и диљем свијета који су пред тај драфт показивали изузетан потенцијал, на ен-би-еј стручњацима бјеше да процјене који им је плафон и који ће ниво бити за неколико годинас. Иако су то све врсни стручњаци, некад погоде, остваре се предвиђања, у доста случајева и не, уосталом то и јесте драж спорта.

У Денверу јесу пред тај драфт "загризли" за Николу, но да су били апсолутно увјерени да ће постати то што је касније постао изабрали би га у првој рунди као 11.избор, не би предност дали неком Дагу МекДермоту, који је остварио доста скромну ен-би.еј каријеру.
Тако да је та прича о великој "превари" и "игри сакривања" ипак прича за лаковјерну свјетину која се "ложи" на те приче.

Наравно, Јокић је већ прве сезоне играма када је сваку прилику добро искористио, скренуо пажњу на себе, касније би наравно имао све бољи и бољи статус. Ту је и неизоставна заслуга Огњена Стојаковића који је пет година радио индивидуално са Николом, помогао да унапређује све сегменте игре, у коначници Никола је постао играчем каквим је постао а Денвер је предвођен момком из Сомбора узео шампионски прстен.

Lično se stidim takvih, ali izgleda da ima i onih koji se njime ponose.
 

Back
Top