Nije pristojno biti dobro

[Jasna]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

 

[Џорџи]

To ti je uticaj medija i manipulacija vlasti,uterati strah svakom hronikama i ne popustati,odem tako par meseci na more izlecim se i drzi me mesec dana da sam ziv,posle me opet ubace u kolotecinu

 

[Metronomy]

Srećom što se u pristojnost ne računa prihvatanje svake budalaštine, a naslov je istinit, pa onda ispada da je najbolje komunicirati samo sa ljudima koji ne koriste fraze.

To ti je uticaj medija i manipulacija vlasti,uterati strah svakom hronikama i ne popustati,odem tako par meseci na more izlecim se i drzi me mesec dana da sam ziv,posle me opet ubace u kolotecinu

Drzi te mesec dana da volis hronike, pa ti onda dosade....sto i jeste cilj medijske kampanje najuticajnijih medija. Pri čemu optužuješ vlast što pratiš medije protiv vlasti, navika iz socijalizma da se traži od vlasti zaštita od sebe samog.

 

[Baad_Boy]

Moj odgovor na pitanje kako si menjao se tokom godina.

Sada je odg ovakav: Dobro je, borba, guram...

(laze stoka napravila pare, odlicno je, vristi od srece ali ne mora iskreno da odg)

Moja generacija se gasi. Polako dobijaju odgovore na sva pitanja koja su mi postavljali zacudjeno...

Sta glumis?
Sto treniras 3, 4 puta dnevno?
Sta nosis u sportskoj torbi?
Zasto juris te misice ti nikad nisi bio takav?
Kad ces da se ozenis?

Drug stariji od mene godinu ipo, osedeo kompletno nakon 40 godina kafane i jedne zene.

Naj drug uplati razvod, pomiri se propadnu pare, uplati opet, razvedu se, prodju ceo sudski proces, opet se pomire. Cerkica godinu ipo.

Treci naj drug iz detinjstva, nznm zeznuo srce nesto na koki, od stresa, problema, decko maneken ali mozak ulicara. Piju pred prodavnicom, ja u zurbi ostavim sitno da popiju pivo i zapalim.

Eto malo, zao mi je kada vidim te neke stvari pa udarim u kuknjavu za svim ortacima koji se gase.

Jedino, jedan od najboljih drugara kupio kucu na 2h od Njujorka. Ima sina. Ima zenu, lepu kao u holivudskim filmovima, poceo tek da radi nekretnine.

Uglavnom dobro sam, borba.

(Kupicu masinicu za brojanje para alo, slepci)

 

[The_Night_Hawk]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

Mozemo.
Ali je borba tesska i svakodnevna.
Priznajem da ima dana kad kleknem na jedno koleno.
Ponekad i na oba.
Ali ustajem i idem dalje.
Jer sam, Bogu hvala, dobro.
To i govorim ako me pitaju.
Ne zanima me opsti trend crnjala i opsednutost Tanatosom.
To nije moj problem.

 

[Emilia Marty]

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

svako ima pravo da bude u svom balonu ali ce taj balon sigurno puci, pitanje je samo kada.

 

[Жижи]

Mozemo.
Ali je borba tesska i svakodnevna.
Priznajem da ima dana kad kleknem na jedno koleno.
Ponekad i na oba.
Ali ustajem i idem dalje.
Jer sam, Bogu hvala, dobro.
To i govorim ako me pitaju.
Ne zanima me opsti trend crnjala i opsednutost Tanatosom.
To nije moj problem.

Slažem se, Sokole. Jer ako kažeš da si dobro, onom kome je stalo do tebe, biće drago. A onaj ko te pita samo iz kurtoazije, i nije mu ni bitno kako si, a verovatno i želi da kažeš da si loše, biće nebitno, a moguće i da ga odgovor neće obradovati.

 

[The_Night_Hawk]

Slažem se, Sokole. Jer ako kažeš da si dobro, onom kome je stalo do tebe, biće drago. A onaj ko te pita samo iz kurtoazije, i nije mu ni bitno kako si, a verovatno i želi da kažeš da si loše, biće nebitno, a moguće i da ga odgovor neće obradovati.

Tako je.
Ponekad mi se desi da sam neraspolozen zbog necega.
Ali to ne znacci da nisam dobro.
Vremenom naucimo da razdvojimo bitno od nebitnog.
Tako je i sa kurtoazijom i stvarnim interesom.
Jasno se razlikuje.

 

[Жижи]

Meni je direktor rekao :"TI si normalna toliko da to nije normalno."

 

[a bre Milun]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

svakako je "sramota" reci da si super , da si zdrav, da nemas nikakvih problema, da si sretan.....................uzimajuci u obzir da je druga strana sve samo ne to.
Nas negativan odgovor je neka vrsta preventivne reakcije na eventualno lose stanje druge strane. Ne verujem da je iko od nas , posle naseg negativnog odgovora dobio reakciju od druge strane tipa "e a ja sam super, nemam problema, zdrav sam......" Takvu reakciju niko od nas ne ocekuje.
Interesantan je primer jednog naseg gastosa koji mi se pozalio da vise ne zna kako da se ponasa kad dodje u Srbiju. Kaze, ako kaze da mu je dobro, kazu , hvali se, a ako kaze da mu nije dobro, kazu , kuka jer ga strah da mu neko ne trazi pare na zajam il neku drugu pomoc.

 

[Samsonight]

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

Moj odgovor na to pitanje zavisi od toga ko me pita.
Odlično sam ili dobro za ljude koji su inače vedri i uspevaju da budu rasterećeni u susretima bez obzira na životne okolnosti.
Za sve druge sam ili "Onako...", ili "Nije loše." , ali... kontekstualno to znači isto što i odlično i dobro jer se ne prenemažem i ne slažem izraz lica kao da mi je loše... iako sigurno imam tu i tamo veliki razlog da se snuždim.
Nekim ljudima je pitanje: "Kako si?" ustvari akcenat na tome da se oni pitaju kako su, pa mi je odgovor za njih nešto kao: "Evo, a ti?"
Jesam otvorena da saslušam i razumem u nekim svojim granicama, ali opet nakrećem priču na nešto lepo i pozitivno kako bi taj ko "nije dobro" bar uzeo u obzir da ne mora/ne sme da potanja dublje.
Podrazumeva se da me kako sam pitaju ljudi sa kojima već imam nekakvu relaciju i znam ko su, šta su i kako žive.

Malo me iritiraju zaključci ljudi kad vide veselog čoveka: "E, lako je njemu...", jer time maskiraju bockicu: "Nema taj nikakvih briga na svetu." Ma, kako da ne!

I problem će malo da se prepadne i splasne na svoju realnu veličnu kad vidi da ti ne može ništa!

Ljudi sa kojima se intezivnije družim znaju da sam pobornik čelične volje i namerno ponavljam neke svoje krilatice svako malo, kao: "Osećamo se kako sami izaberemo.", i tako zaista mislim, kao i da je za naše celokupno zdravlje važno da izaberemo najbolje moguće u svakom momentu.

 

[Svetozar81]

Uticaj okoline kao i drustva na pojedinca je ogromna, tolika da moze da ti donekle oblikuje zivot. Pa tako stvari koje su normalne kao to danas mi je dobro, super se osecam ponekad ne prilagodne...

 

[Enina]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

Vole da imaju o cemu tracat okolo.

 

[Frederick_]

Uvek pricam "nikad bolje" kad me neko pita kako ide.

 

[gost 443389]

Postojano se osećati dobro, na ovakvom svetu, među ovakvim ljudima, deluje nekako sektaški i nerealno.

 

[yenohpamai]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

To možda u Srbiji.. u razvijenim zemljama je obrnuto. "Moraš" biti ok.

 

[*VILA*]

Kod nas u Bosni je češće pitanje "šta ima ba"? Na koje ja uvijek odgovaram: "svašta".

Generalno to pitanje kako si i uvjek odgovor dobro sam je nešto što je postalo formalno,kao pozdrav ćao-ćao. A u reali nit koga iskreno briga kako si,niti šta ima kod tebe-mnogo smo se otuđili.

 

[DarkMoon]

Moj odgovor na pitanje kako si menjao se tokom godina.

Sada je odg ovakav: Dobro je, borba, guram...

(laze stoka napravila pare, odlicno je, vristi od srece ali ne mora iskreno da odg)

Moja generacija se gasi. Polako dobijaju odgovore na sva pitanja koja su mi postavljali zacudjeno...

Sta glumis?
Sto treniras 3, 4 puta dnevno?
Sta nosis u sportskoj torbi?
Zasto juris te misice ti nikad nisi bio takav?
Kad ces da se ozenis?

Drug stariji od mene godinu ipo, osedeo kompletno nakon 40 godina kafane i jedne zene.

Naj drug uplati razvod, pomiri se propadnu pare, uplati opet, razvedu se, prodju ceo sudski proces, opet se pomire. Cerkica godinu ipo.

Treci naj drug iz detinjstva, nznm zeznuo srce nesto na koki, od stresa, problema, decko maneken ali mozak ulicara. Piju pred prodavnicom, ja u zurbi ostavim sitno da popiju pivo i zapalim.

Eto malo, zao mi je kada vidim te neke stvari pa udarim u kuknjavu za svim ortacima koji se gase.

Jedino, jedan od najboljih drugara kupio kucu na 2h od Njujorka. Ima sina. Ima zenu, lepu kao u holivudskim filmovima, poceo tek da radi nekretnine.

Uglavnom dobro sam, borba.

(Kupicu masinicu za brojanje para alo, slepci)

Tako i ja kazem borba, dobro nisam to i ne pricam, daleko je to od dobrog.

 

[salko dinamitas]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

odbaci okruzenje

 

[manem78]

Da, ja to zovem "sindromom žrtve". Srbija i okruženje pate od toga, verovatno zbog silnog stradanja i patnje koja se dešavalo na ovim prostorima. Urezalo se u energiju prostora. Svi se ponose svojim "stradanjem". Zamisli jednog Britanca da se ponosi stradanjem i patnjom

 

[The_Night_Hawk]

Ja nemam taj usvojen mehanizam pricce da sam dobro.
Ako nesto nije u redu kazem ma pusti, borba ili jbg moze i bolje.
Necu da kazem dobro sam ako nisam.
Neki dan me pitao kolega kako sam, a vidi da sam nadrndan.
Ja rekoh ko penis u gacama, brate, eto kako sam.
Uvredi se covek i jos mi kaze dobro izvini sto sam pitao.
A ja njemu materi se izvinaji stvore nekulturni.
Nije se visse oglasio.
Sutra normalno zezanje ko da nista nije bilo.

 

[Heidfeld fan]

Nekako je postalo normalno da budeš loše. U bilo kom smislu. U nekom strahu,
zabrinutosti, bolesti, finansijskom problemu. Bliskim prijateljima se još i možeš
nečim pohvaliti, ali je načisto neprimereno da na formalno pitanje ''Kako si?''
odgovoriš sa ''Jao, super sam.'' Najviše što možeš da kažeš je ''Hvala, dobro
sam.'', ali da to ''dobro'' ne zvuči baš tako.
Možeš ljude da dovedeš u neprijatnu situaciju, jer ne znaju kako da odreaguju
na to što si ti zaista dobro.

Situacija koje se povremeno setim i uvek mi je smešna, jeste susret sa
komšinicom koju dugo nisam videla. I sad tu nešto u prolazu se pitamo, a
obe žurimo i nemamo vremena za stvarni razgovor, ona na moje odgovore
nije imala spremnu frazu. Sigurna sam da je čula šta sam pričala, nego prosto
nije stigla da odreaguje. I onda je na moje ''Ma sve je super, svi su dobro, jao
sjajno'' i slično, ona je rekla ''Pa dobro, šta ćeš''
A šta ću. Sledeći put ću lupiti nešto ''Ma doobroo. Eto preživljava se'' ili nešto
u tom stilu, da ne bih napravila problem.

I sada pitanje.. Mžemo li biti psihički i fizički zdravi, ako je pritisak okruženja
takav da te tera da se zbog toga osećaš loše. Da se pitaš da li si uopšte
normalan..

Сјајно запажање и још боља тема.

 

[Heidfeld fan]

Moj odgovor na pitanje kako si menjao se tokom godina.

Sada je odg ovakav: Dobro je, borba, guram...

(laze stoka napravila pare, odlicno je, vristi od srece ali ne mora iskreno da odg)

Moja generacija se gasi. Polako dobijaju odgovore na sva pitanja koja su mi postavljali zacudjeno...

Sta glumis?
Sto treniras 3, 4 puta dnevno?
Sta nosis u sportskoj torbi?
Zasto juris te misice ti nikad nisi bio takav?
Kad ces da se ozenis?

Drug stariji od mene godinu ipo, osedeo kompletno nakon 40 godina kafane i jedne zene.

Naj drug uplati razvod, pomiri se propadnu pare, uplati opet, razvedu se, prodju ceo sudski proces, opet se pomire. Cerkica godinu ipo.

Treci naj drug iz detinjstva, nznm zeznuo srce nesto na koki, od stresa, problema, decko maneken ali mozak ulicara. Piju pred prodavnicom, ja u zurbi ostavim sitno da popiju pivo i zapalim.

Eto malo, zao mi je kada vidim te neke stvari pa udarim u kuknjavu za svim ortacima koji se gase.

Jedino, jedan od najboljih drugara kupio kucu na 2h od Njujorka. Ima sina. Ima zenu, lepu kao u holivudskim filmovima, poceo tek da radi nekretnine.

Uglavnom dobro sam, borba.

(Kupicu masinicu za brojanje para alo, slepci)

Сурова стварност источно-европског лагера.

п.с. Остави нешто пара са стране за обраду песме и снимање спота Моделсица- “Паре”

 

[Heidfeld fan]

Meni je direktor rekao :"TI si normalna toliko da to nije normalno."

Најјачи афоризам и суштинска истина живота у Србији задњих више од тридесет година гласи.. Ко овде не полуди тај није нормалан!

 

[Plant]

Најјачи афоризам и суштинска истина живота у Србији задњих више од тридесет година гласи.. Ко овде не полуди тај није нормалан!

Ili, Ovde kome ne porastu zubi, ee kukala mu majka.
I onda stignemo ovde,.. da pomeramo granice normalnosti i naviše, ali i naniže.