Znate šta... neki ljudi se bude i od kada se probude namršte se, imajući još uvek košmar koji su sanjali u glavi. Ne znam kako uspevaju da ponovo zaspe ti ljudi ali nekima od jutra do mraka ništa ne valja. Jednostavno, nisu raspoloženi, umeju da budu i trapavi, nerviraju sami sebe i za druge se podrazumeva da nemaju razumevanja. Teški su za saradnju i za razgovor, podosta su uvučeni u sebe i nekako maliciozno, "kroz jedno oko čkilje", i posmatraju svet. Ti ljudi slabo u šta veruju ali se i ničemu ni nadaju previše, "nit' smrde, nit' mirišu", takvi neki ljudi. Oni podrazumeva se ne vole decu i nemaju namere da imaju posla sa decom. Baš nezgodni ljudi. Uvek trezveni i namršteni oni jedino o sebi imaju visoko i pozitivno mišljenje. Šta da kažem, egocentrizam, narcizam... a kako umeju da budu ljubomorni to je priča za sebe. Takav hoda ulicom i usled uzvišenog "gordog nosa", prolazi i misli da su oko njega sve patuljci a ne drugi ljudi.
E sad, šta se dešava kada se ti ljudi nađu u društvu? Eksplozija negativne energije, naravno! Ovi stručnjaci za dramu mogu i najobičniji susret da pretvore u tragediju sa tri čina. Uvek im je nešto na pameti, uvek nešto smeraju, ali nikad ništa pozitivno. Oni su kao mađioničari koji umesto zečeva iz šešira izvlače probleme, nesuglasice i tenzije. Kao da im je hobi da komplikuju sve što je jednostavno.
A kada ih pozovete na kakav društveni događaj, pripremite se. Prvo, doći će sa izrazom lica kao da su upravo videli kraj sveta. Zatim će svoje negativne komentare raširiti kao zaraznu bolest. Hrana im nikad nije dovoljno dobra, muzika je uvek previše glasna ili previše tiha, a ljudi... pa, ljudi su prosto nepodnošljivi.
I šta je sa tim njihovim "gordim nosem"? Kao da su u nekoj drugoj dimenziji, iznad svih ostalih, gledajući na nas ostale kao na nepoznatu vrstu. Oni su jedini koji znaju pravi put, jedini koji razumeju "istinu". Ostali smo samo statisti u njihovoj velikoj životnoj predstavi.
Ne treba ni da spominjemo njihov radni život. Saradnja sa njima je kao pokušaj da napravite umetničko delo sa slomljenim četkicama i bojama koje su se osušile pre deset godina.
Šefuju i kada nisu šefovi i kada imate posla sa njima, pripremite se na maraton objašnjavanja i ispravljanja, jer ništa nije dovoljno dobro za njihov savršeni svet.
Znate šta... opisao sam ih podosta, lako ćete ih prepozhati, meni se slošilo, opisujući ih... prišpala mi muka... nemam više jak stomak, ako me razumete...
E sad, šta se dešava kada se ti ljudi nađu u društvu? Eksplozija negativne energije, naravno! Ovi stručnjaci za dramu mogu i najobičniji susret da pretvore u tragediju sa tri čina. Uvek im je nešto na pameti, uvek nešto smeraju, ali nikad ništa pozitivno. Oni su kao mađioničari koji umesto zečeva iz šešira izvlače probleme, nesuglasice i tenzije. Kao da im je hobi da komplikuju sve što je jednostavno.
A kada ih pozovete na kakav društveni događaj, pripremite se. Prvo, doći će sa izrazom lica kao da su upravo videli kraj sveta. Zatim će svoje negativne komentare raširiti kao zaraznu bolest. Hrana im nikad nije dovoljno dobra, muzika je uvek previše glasna ili previše tiha, a ljudi... pa, ljudi su prosto nepodnošljivi.
I šta je sa tim njihovim "gordim nosem"? Kao da su u nekoj drugoj dimenziji, iznad svih ostalih, gledajući na nas ostale kao na nepoznatu vrstu. Oni su jedini koji znaju pravi put, jedini koji razumeju "istinu". Ostali smo samo statisti u njihovoj velikoj životnoj predstavi.
Ne treba ni da spominjemo njihov radni život. Saradnja sa njima je kao pokušaj da napravite umetničko delo sa slomljenim četkicama i bojama koje su se osušile pre deset godina.
Šefuju i kada nisu šefovi i kada imate posla sa njima, pripremite se na maraton objašnjavanja i ispravljanja, jer ništa nije dovoljno dobro za njihov savršeni svet.
Znate šta... opisao sam ih podosta, lako ćete ih prepozhati, meni se slošilo, opisujući ih... prišpala mi muka... nemam više jak stomak, ako me razumete...
Prilozi
Poslednja izmena:
jako mi je drago, nema lepše stvari... 
