pa znaci da je tacno jer si ti jedna od retko normalnih koja ne nailazi na razumevanje
Pa, znači da nije. Od "takvih" ne bih ni očekivala razumevanje, jer znam da ga ne bih dobila. Ne kažem, da treba sve na izvolte, ali želim reći...da ne vlim igranje, igrarije, igrice, varošarije, shvataš? Lupanje čežnje, ko će koga pozvati, ko će odglumiti ovo, ono, mnogo sma jak/a. Ja stvarno, ne volim to. Volim da znam na čemu sam, što kažu, otvorene karte. Ne volim mutljavinu. Ne volim zadnje namere. Kalkulisanje. Nisam ja more, za to. Zaista me to sve užasava, plaši, od takvih ljudi se sklanjam i naroCki...begam. Tu moŠ , smao da nastradaš i budeš kolateralna šteta. Ništa drugo. Nažalost.
Volim otvorenost, jednostavno. Nisam ni za ono, izbunariti sve, da neko pomisli da si poludeo, ali naprosto, kaži kao čovek šta misliš, očekuješ, želiš. Čemu se nadaš. To volim. Naravno, uz dozu i meru, koja je oboma partnera prihvatljiva i u datom momentu svarljiva. Preterivanje nije poželjno, ni u jednom vidu.
Možda je moje veliko strpljenje samo, velika želja, da razumem i istumačim sve, protumačim i pohvatam, bila shvaćena krivo, kao tako nešto, da ću kao pas, da šenim, jer neko ne mari za mene. Ne. Ja samo imala sam visok prag tolerancija. Neki su to pobrkali sa tepihom...Za gaženje.