Nesumnjivo Hrvati

[Mej bregami]

Сада већ и ти претерујеш. Српска патријаршија је држала делове данашње Републике Македоније још од 16. века (Скопље, Штип, Тетово, Крива Паланка итд; в. слику испод). Српска патријаршија свакако није укинула Охридску архиепископију (која никад није била патријаршија), већ су обе црквене јединице укинуте 1766. и 1767. године, респективно (Српска патријаршија је изгубила своју почасну титулу патријаршије и остала је само титула Пећке архиепископије, а обе су архиепископије изгубиле аутокефалност). Српска патријаршија је обновљена тек 1920, али са Охридском архиепископијом унутар ње. Захваљујући КПЈ, Охридска архиепископија не само да је на силу прогласила аутокефалност, већ се прогласила и за Македонску православну цркву и узурпирала српске епископије унутар данашње Републике Македоније.

Ok, moja greška.

 

[banebeograd]

Problem je u tome što smo "uspjeli pobrojati" samo jednog Hrvata (izbegao si da kažeš kojeg "Zrinskog"). To je meni fascinantno.

uuhh pa gde to najteze pitanje hahah
ajd nek pobroje hrvate koji su se rodili i umrli u hrvatskoj a koja za sve to vreme nije bila pod vlascu nekog od tamo uobicajenih stranaca, zabara, ugara i svaba , mislim pre one nesretne SHS kraljevine

- - - - - - - - - -

Ok, moja greška.

nisi ti tako los momak kakvim se povremeno predstavljas...

 

[Mej bregami]

Problem je u tome što smo "uspjeli pobrojati" samo jednog Hrvata (izbegao si da kažeš kojeg "Zrinskog"). To je meni fascinantno.

Tražio si da ti kažem samo jednog, jer ti nisi znao za nijednog. Za ostalo se sam potrudi, valjda sad imaš motivaciju kad si spoznao da si bio u krivu i da ima Hrvata prije 19. st.

- - - - - - - - - -

Ipak ti voliš o tome čitati po tvojim riječima.

- - - - - - - - - -

Ako dobijem prave argumente nemam problem priznati da sam pogriješio.

 

[Mrkalj]

Vidi se sa Marsa da pokušavate negirati Hrvatsku i Hrvate.
Ono što vi ne kapirate da je na isti način nastala i Srbija i narod u njoj u 19. st., ali i sve druge moderne države i nacije .

To ti možda vidiš, jer si šovinista. Mi ne negiramo, već uspešno dokazujemo, da ne postoje ljudi hrvatskog porekla.

A ti ćeš morati pokazati da je neki od Zrinskih hrvatskog porekla.

- - - - - - - - - -

Koliko se ja sećam, u 19. stoleću su u Zagrebu nastali Iliri i ilirski jezik.

 

[Mrkalj]

Samo u Hrvatskoj ima preko 4000 Jurišića koji su 99% Hrvati i to većinom u krajevima koja i Srbi smatraju neosporno hrvatskima.

Jurišići jesu katolici; da su pravoslavci, zvali bi se Đurišići (patronim Jura:Đura, Juriša:Đuriša), ali to što se danas izjašnjavaju ili osećaju Hrvatima ne znači da su poreklom Hrvati. Tvoj "argument" nije argument.

- - - - - - - - - -

Tražio si da ti kažem samo jednog, jer ti nisi znao za nijednog. Za ostalo se sam potrudi, valjda sad imaš motivaciju kad si spoznao da si bio u krivu i da ima Hrvata prije 19. st.

Ni za jednog ne znam i dalje jer nisi rekao jednog, nego porodično ime.

 

[Mej bregami]

To ti možda vidiš, jer si šovinista. Mi ne negiramo, već uspešno dokazujemo, da ne postoje ljudi hrvatskog porekla.

A ti ćeš morati pokazati da je neki od Zrinskih hrvatskog porekla.

- - - - - - - - - -

Koliko se ja sećam, u 19. stoleću su u Zagrebu nastali Iliri i ilirski jezik.

Glupost, dokazi ti meni da si ti Srbin, a ne da se ovdje dopisujem sa Cincarom ili Tutom koji glumi veceg Srbina od Lazara da se dopadne i dokaze društvu .

 

[Mej bregami]

Daj primjer to ilirskog jezika koji je tada izmišljen.

 

[Mej bregami]

Jurišići jesu katolici; da su pravoslavci, zvali bi se Đurišići (patronim Jura:Đura, Juriša:Đuriša), ali to što se danas izjašnjavaju ili osećaju Hrvatima ne znači da su poreklom Hrvati. Tvoj "argument" nije argument.

- - - - - - - - - -




Ni za jednog ne znam i dalje jer nisi rekao jednog, nego porodično ime.

Od Zrinskih Petar i Nikola, prije njih Pavao i Mladen Šubić od kojih su Zrinski i nastali, Stjepan II Babonić, Stjepan IV Babonić, Fran Krsto Frankopan, Ivan Karlović, Bartol Kašić, Andrija Kačić Miošić itd.

 

[Mej bregami]

Pitaj Ruse zašto su imali njemačku caricu i da zbog toga imaju diskontinuitet državnost, pa ćemo vidjeti kako će se izvući iz tvoje logičke rupe.

 

[Mej bregami]

To ti možda vidiš, jer si šovinista. Mi ne negiramo, već uspešno dokazujemo, da ne postoje ljudi hrvatskog porekla.

A ti ćeš morati pokazati da je neki od Zrinskih hrvatskog porekla.

- - - - - - - - - -

Koliko se ja sećam, u 19. stoleću su u Zagrebu nastali Iliri i ilirski jezik.

Što sam rekao šovinističko? Ako jesam ispričat ću se.
Dokazali niste ništa osim da su vam pogledi na svijet širine razmaka očiju i ne dalje od vrha nosa.
Ali trudite se to ispraviti na svoj način da lažete u nadi da će vam porasti nos.

 

[Mrkalj]

Pa dobro pusti nas glupe Hrvate sa našim smećem, ali ako to i sami eminentni mađarski stručnjaci za njihovu povijest pišu onda ipak mislim da nije samo do Hrvata.

Jedno je kad ne želiš prihvatiti realnost i promijeniti svoje pogrešne stavove, ali kad stručnjake akademike proglašavaš budalama i da ne znaju povijest svoje zemlje kojom se bave vjerojatno cijeli život i prelistali tone povijesnih dokumenata, e to je već bolest.

Evo svetskog stručnjaka, autoriteta među ekspertima - da vidimo šta on kaže.

Evo šta kaže gospodin John Van Antwerp Fine u svojoj knjizi The Early Medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late twelfth century - koju je štampao 1991 University of Michigan Press, a na stranici 248:

Povijesni izvori o srednjovekovnoj Hrvatskoj

Rana srednjovekovna hrvatska povijest nalik je starom klepetalu: što ga više proučavaš - sve manje znaš o njemu. Kao student fakulteta, studirajući istoriju Balkana, mislio sam da znam mnogo o Hrvatskoj; ali što sam više o Hrvatskoj učio, "činjenice" koje sam od ranije poznavao jedna po jedna bi se pokazivale ili sumnjivim ili utemeljenim na sumnjivim izvorima ili potpuno nezasnovanim na izvorima. Većina postojeće literature na zapadnim jezicima o srednjovekovnoj Hrvatskoj izuzetno je siromašna i često obojena nacionalističkom pristrasnošću.
...
Najviše informacija o srednjovekovnoj Hrvatskoj potiče iz kasnijih (sedamnaesti i osamnaesti vek) narativnih povijesti. Ove su povijesti pisali entuzijasti, a sadrže mešavinu činjenica i legendi; budući da su mnogi dokumenti na kojima su ove povijesti zasnovane izgubljeni, izuzetno je teško prosuditi da li njihove informacije dolaze iz pouzdanih izvora ili ne.
​

Inače, John Van Antwerp Fine Mlađi jedan je među malo eksperata za srednjovekovnu istoriju Balkana. Rođen je u porodici u kojoj je otac John Van Antwerp Fine Stariji, takođe istoričar, bio vodeći američki stručnjak za starogrčki jezik. Navedeni osvrt je napisao imajući širokog uvida u istorije (ostalih) balkanskih naroda.


U svakom slučaju, svako ima svog eksperta...

 

[Mrkalj]

Glupost, dokazi ti meni da si ti Srbin, a ne da se ovdje dopisujem sa Cincarom ili Tutom koji glumi veceg Srbina od Lazara da se dopadne i dokaze društvu .

Ovako jadan pokušaj relativizacije je naprosto karakterističan. Na primer, ja znam da sam Srbin jer su tvoji sunarodnici poklali trojicu braće moga dede u Glinskoj Crkvi samo zato jer su bili Srbi, ubili brata moje bake jer je bio Srbin, a njegovo dvoje dece od 2 i pet godina skočalo je svoje živote u logoru Jastrebarsko. Moj pradeda je ratovao kao Srbin iz Srbije u prvom svetskom ratu, prešao Albaniju i bio na Solunskom frontu. Svima je maternji štokavski idiom, nekima jekavski, nekima ekavski. Imamo tradiciju slavljenja slave u svim delovima porodice koji postoje. Eto, tako znam.

(PS.) E i da, prababa ječesto napamet kazivala srpske epske pesme, a omiljena joj je bila Mali Radojica.

Srbi su narod koji je tri veka opstao bez ikakve države, a šest vekova većinom izvan matice. Kolektivna narodna srpska svest očuvala se kroz izuzetno snažnu narodnu kulturu odraženu u narodnom predanju i mitologiji kroz epsku pesmu. Nije bez značaja ni uloga narodne crkve.

S druge strane imamo Hrvate, bez narodnog predanja, bez narodnog mita, bez narodne crkve, bez narodnog jezika sa izvana organizovanom crkvom i izuzetno problematičnom istoriografijom. Njihovo buđenje nacionalne svesti u 19. veku osmislila je i organizovala Katolička crkva, da bi pomoću instalacije hrvatske nacionalne svesti, (a to je, nota bene, 90%-tno lažna svest), fiksirala katolike da se ne pretapaju u pravoslavce, što bi se sigurno i desilo.

Dokaz da je ta svest nametnuta izvana, da nije autohtona i da je lažna, isfabrikovana, očituje se u velikoj krizi identiteta. Povici "ubij Srbina" traju od 19. veka i Starčevića, a upravo to je definicija Hrvata - anti-Srbin. Oni su doživeli veliki zanos 1991-1995. koji je potrajao još koju godinu, jer su mislili da je to što rade sveta stvar. Ali onda se opet javilo pitanje "ko sam ja" i odgovor u vidu slamanja ćiriličnih tabli, čišćenja jezika od reči koje nisu dovoljno "hrvatske" i povika "ubij Srbina". Dobro je o tome pisao i Dežulović.

Ono što nema toliko veze sa istorijom, ali se nameće kao pitanje jeste budućnost i strah od nje. Šta je budućnost jednog takvog naroda, koji to, kako vidimo, (90%) nije. Vidim dva moguća izlaza:
- ili da nastave dok ne utamane, proteraju ili neiskatoliče sve Srbe, (pa se na kraju uspešno okončane misije nazovu adekvatnim imenom - Srbi) ili da stvore neku posebnu narodnu originalnost koja bi kroz 100 godina mogla popraviti duhovni jaz koji zjapi.

- - - - - - - - - -

Što sam rekao šovinističko? Ako jesam ispričat ću se.

Rako si da su šovinisti oni koji citiraju A. Radića. To je pokušaj uterivanja sagovornika u okvire političke korektnosti. Istorija je nauka, pa tako ono što ja privatno mislim o kolektivnom moralu Hrvata ima veze sa naukom kao i tvoji histerični povici "Eto, negiraju Hrvate i Hrvatsku".

 

[Mrkalj]

Daj primjer to ilirskog jezika koji je tada izmišljen.

He, he. Opet - jadno. Niko nije rekao da je iliriski jezik izmišljen, i ti to znaš. Rečeno je da je problem u tome što niste znali ni da li ste Iliri, niti da li ste Jugolsaveni, niti da li ste Slovenci. Bilo vam je svejedno, sve dok se stvarala nacija na bazi srpskog jezika i katoličke vere koja je služila da onemogući obnovu srpske države one snage koju je imala u predotomanskom periodu.

 

[Gledston]

Evo svetskog stručnjaka, autoriteta među ekspertima - da vidimo šta on kaže.

Evo šta kaže gospodin John Van Antwerp Fine u svojoj knjizi The Early Medieval Balkans: a critical survey from the sixth to the late twelfth century - koju je štampao 1991 University of Michigan Press, a na stranici 248:

Povijesni izvori o srědnjověkovnoj Hrvatskoj

Rana srědnjověkovna hrvatska povijest nalik je starom klepetalu: što ga više proučavaš - sve manje znaš o njemu. Kao student fakulteta, studirajući istoriju Balkana, mislio sam da znam mnogo o Hrvatskoj; ali što sam više o Hrvatskoj učio, "činjenice" koje sam od ranije poznavao jedna po jedna bi se pokazivale ili sumnjivim ili utemeljenim na sumnjivim izvorima ili potpuno nezasnovanim na izvorima. Većina postojeće literature na zapadnim jezicima o srědnjověkovnoj Hrvatskoj izuzetno je siromašna i često obojena nacionalističkom pristrasnošću.
...
Najviše informacija o srědnjovekovnoj Hrvatskoj potiče iz kasnijih (sedamnaesti i osamnaesti věk) narativnih povijesti. Ove su povijesti pisali entuzijasti, a sadrže měšavinu činjenica i legendi; budući da su mnogi dokumenti na kojima su ove povijesti zasnovane izgubljeni, izuzetno je teško prosuditi da li njihove informacije dolaze iz pouzdanih izvora ili ne.
​

Inače, John Van Antwerp Fine Mlađi jedan je među malo eksperata za srědnjověkovnu istoriju Balkana. Rođen je u porodici u kojoj je otac John Van Antwerp Fine Stariji, takođe istoričar, bio vodeći američki stručnjak za starogrčki jezik. Navedeni osvrt je napisao imajući širokog uvida u istorije (ostalih) balkanskih naroda.


U svakom slučaju, svako ima svog eksperta...

Исти аутор, иста књига:

 

[Mrkalj]

Исти аутор, иста књига:

Pogledajte prilog 503205

Šta ti nije jasno? Nisu slati Ugri da administriraju Hrvatsku jer su Horvathi sami po sebi Ugri. Sto puta sam već rekao da su stigli zajedno sa ugarskim plemenima u IX veku i to kao turkijsko pleme Horvati. Jedan manji deo u Slavoniju, a malo više u Liku i Krbavu.

... među tamošnje Srbe, to jest.

 

[Gledston]

Šta ti nije jasno? Nisu slati Ugri da administriraju Hrvatsku jer su Horvathi sami po sebi Ugri. Sto puta sam već rekao da su stigli zajedno sa ugarskim plemenima u IX veku i to kao turkijsko pleme Horvati. Jedan manji deo u Slavoniju, a malo više u Liku i Krbavu.

... među tamošnje Srbe, to jest.

Како нико од савременика не зна за то?

 

[Mrkalj]

Како нико од савременика не зна за то?

Ako misliš na savremenike doseljavanja Hrvata - za šta oni prema tvojim informacijama znaju? I drugo, vidiš da su te pogrešno učili o u osnovnoj školi o personalnoj uniji, kada Mađarski kralj postavlja bana Hrvatske.

- - - - - - - - - -

Како нико од савременика не зна за то?

Hrvatski istoričari sve češće govore o tome da su Hrvati došli u IX veku, a odavno postoje teze ga je u pitanju turkijsko pleme Huurvathi. Tako da , nisi obavešten, ako misliš na naše savremenike.

 

[Gledston]

Ako misliš na savremenike doseljavanja Hrvata - za šta oni znaju? I drugo, vidiš da su te pogrešno učili o u osnovnoj školi o personalnoj uniji, kada Mađarski kralj postavlja bana Hrvatske.

Зашто мислиш да су ме погрешно учили?

Hrvatski istoričari sve češće govore o tome da su Hrvati došli u IX veku, a odavno postoje teze ga je u pitanju turkijsko pleme Huurvathi. Tako da , nisi obavešten, ako misliš na naše savremenike.

Не, не, мислим на њихове савременике. Него, то Huurvathi је вероватно персијског, а не туркијског порекла?

 

[Mrkalj]

Не, не, мислим на њихове савременике. Него, то Huurvathi је вероватно персијског, а не туркијског порекла?

Ako su došli iz pravca Persije, ne moraju biti Indoevropljani.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Turska_teorija_o_podrijetlu_Hrvata

- - - - - - - - - -

Зашто мислиш да су ме погрешно учили?

Zato što to nisu dve suverene države ujedinjene ličnošću vladara, već glavno i potčinjeno kraljevstvo. Potčinjava ga mađarski ban kojeg postavlja mađarski kralj.

- - - - - - - - - -
Osman Karatay: In Search of the Lost Tribe: The Origins and Making of the Croatian Nation
https://books.google.rs/books?id=h_...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

 

[Gledston]

Ako su došli iz pravca Persije, ne moraju biti Indoevropljani.
https://hr.wikipedia.org/wiki/Turska_teorija_o_podrijetlu_Hrvata

- - - - - - - - - -

Нисам ни рекао да морају, али колико видим већина тврди да је хрватско име индо-европско.

Zato što to nisu dve suverene države ujedinjene ličnošću vladara, već glavno i potčinjeno kraljevstvo. Potčinjava ga mađarski ban kojeg postavlja mađarski kralj.

Не разумем, ти замишљаш да постоји персонална унија у којој владар не поставља своје гувернере? Шта је био угарски палатин у Хабзбуршкој монархији? Шта је данас први министар Шкотске?

- - - - - - - - - -
Osman Karatay: In Search of the Lost Tribe: The Origins and Making of the Croatian Nation
https://books.google.rs/books?id=h_...ce=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false

Осман Каратај је један од највећих турских националиста, он је тврдио да је уређење средњовековне Босне туркијског порекла

 

[Mrkalj]

Нисам ни рекао да морају, али колико видим већина тврди да је хрватско име индо-европско.



Не разумем, ти замишљаш да постоји персонална унија у којој владар не поставља своје гувернере? Шта је био угарски палатин у Хабзбуршкој монархији? Шта је данас први министар Шкотске?


Осман Каратај је један од највећих турских националиста, он је тврдио да је уређење средњовековне Босне туркијског порекла

Trošim vreme sa tobom. A ne moram, ako već sa hrvatskim trolovima moram. Analogije su ti loše, ne razumeš, oslanjaš se na pojedine autore, nemaš svoje mišljenje jer nisi ušao dovoljno duboko u problematiku.

- - - - - - - - - -

Pacta conventa (Lat. agreed accords) was an alleged agreement concluded between King Coloman of Hungary and the Croatian nobility in 1102 or afterwards, defining the status of Croatia in the union with Hungary. The earliest manuscript of the document is of the fourteenth century.
The document titled Pacta conventa or Qualiter (the first word in the document) was found in a Trogir library.[SUP][1][/SUP] Until the 19th century it was considered that it dated to 1102. However, most historians today hold that it is not an authentic document from 1102 and likely a forgery from the 14th century, but that the contents of the Pacta Conventa still correspond to the political situation of that time in Croatia.[SUP][2][/SUP][SUP][3][/SUP] The document is preserved in the Hungarian National Museum in Budapest.[SUP][4][/SUP]

 

[Gledston]

Trošim vreme sa tobom. A ne moram, ako već sa hrvatskim trolovima moram. Analogije su ti loše, ne razumeš, oslanjaš se na pojedine autore, nemaš svoje mišljenje jer nisi ušao dovoljno duboko u problematiku.

- - - - - - - - - -

Је л' то кажеш сваки пут када ти аргументи подбаце или то само ја налећем на исте ситуације?

Pacta conventa (Lat. agreed accords) was an alleged agreement concluded between King Coloman of Hungary and the Croatian nobility in 1102 or afterwards, defining the status of Croatia in the union with Hungary. The earliest manuscript of the document is of the fourteenth century.
The document titled Pacta conventa or Qualiter (the first word in the document) was found in a Trogir library.[SUP][1][/SUP] Until the 19th century it was considered that it dated to 1102. However, most historians today hold that it is not an authentic document from 1102 and likely a forgery from the 14th century, but that the contents of the Pacta Conventa still correspond to the political situation of that time in Croatia.[SUP][2][/SUP][SUP][3][/SUP] The document is preserved in the Hungarian National Museum in Budapest.[SUP][4][/SUP]

They can also be codified (i.e., the constitutions of the states clearly express that they shall share the same person as head of state) or non-codified, in which case they can easily be broken (e.g., by the death of the monarch when the two states have different succession laws).

https://en.wikipedia.org/wiki/Personal_union

 

[Markan999]

https://hr.metapedia.org/wiki/Huritoidi_i_Praslaveni
Zanimljivo da najviše riječi,tj. tragova jezika tog turkijskog plemena postoji kod čakavaca,puno manje kod kajkavaca,a kod štokavaca skoro da i nema.

Osim glavnog grada (uri: čak. ûri = velegrad-prijestolnica), drugi huritski gradovi (wasi: kaj.+ čak. vâsi) u huritskoj Siriji su još bili Shibaniki (= 'Starigrad'), Libbur, Chabra, Zalatar, Mirnu, Dunab, Suharu, Sushara, Shumenye, Zabuhlye, Sidrashe, Birshena, Ludbug, Resen, Zalepuhi, itd. U tim huritskim naseljima su bili hramovi (šattera) sa čuvarima (sigguru: čak. sigûri), mesnice (bekkari: čak. bikarýa) i ini dućani (mešgetu: čak. mešéti). Kuće (khisha: kaj.+ čak. hîša) su bile gradjene od cigle (matún = čak. matûn), s većim sobama (kamaru = č. kàmare) i sobicama (kamaraši = č. kamarìći), a u njima lampaš (fera = č. ferâl), ognjište (kamanu = č. komîn), uz njega kolači (galeani = č. galèti) i papiri (hatuars: č. kârte), razne posude (latta = č. làta), bačvica (bariga = č. barìlac) s vinom (wiana), preša za voće (turya = č. tûrija), lanac (kattan: č. kadêna), sjekira (šukurru = č. šikýra), klupica (šamla), kolijevka (zikša = čak. zìkva + kaj. zibka), na krevetu madrac (šašta = č. šùšta), pahataru (plahte) i jastuci (tuhuli: č. tùhice) s perjem (pera), pa rupci (hubruši: čak. ubrùši + što. ubrus), odijelo (wessya = čak. veštîd + kaj. veš), ogrtač (kaban = č. kabân + što. kabanica) i šubar (šubara).

Pred ukućanima (hišaki: kaj.+ čak. hîšaki) je njihov kućni pragazda (barba = bârba) već tada kroz zube (zubu) psovao "Aštem-Baga !" (= čak. Asti-Bôga !). Oko sela su mjerom (ari) mjerili oranice (ugaru) i povrtnjake hasuwan (kaj. hasanje) gdje su sadili razne žitarice (kurustu), najviše proso (šen = čak. šenàc), a u mjesecu svibnju (zivan) cvale su im voćke: marah (višnja: čak. maràška), muri (dud: kaj.+ čak. mûrva), kirasi (trešnja: čak. cerýšna), šallori (šljiva) itd. Na padinama huritskih brežuljaka (baršilki) pregradjenih kamenim suhozidima su bili terasasti vinogradi tršat (kaj. trsje + Trsât kod Rijeke) gdje su im rasli trši (loza: kaj.+ čak. trsi) i to je najstarije poznato ime za lozu i prvi zapis o uzgoju vinograda u svijetu.
U stočnim štalama (paraka = baraka) držali su najviše koze (kozala: čak. kozâl = jarac) i svinje (gud: čak. gudà) koje su se hranile hrastovim žirom (šelu: čak. šelút). Od divljači su lovili (čatapu = čak. čapàti) npr. srne (surna), lisice (šelebu: čak. šelebâj = lisac) i tigrove (pirga: kaj.+ čak. pirgast = pjegav). U šumskim guštarama (gištir) rasli su daluba (hrast = č. dubác), maxri (borovi: čak. macâri), a ispod drveća razno trnje (nerezitu: čak. nerezìne), puzave povijuše (trti = kaj. trta i čak. trtìna), šašru (šaševi) i sitya (sitina) itd. Na višim gorskim padinama Antitaurusa (huritski: Dingir-Ulikamma = Kamena Dinara) puhali su im olujni vjetrovi shiuni (čak. šijûni), najviše hladni sjeverni buryaš (= bùra), a sunce je zalazilo na zapadu (semiru: čak. semêra).
Na višemu planinskom hrbatu (hirhib = kaj.+ čak. hribèt) vapnenastog krasa na Antitaurus bile su ims kraške ponikve (walu = čak. vàla) i manji dolci (uwalki = uvalice), pastirski katuni (alani) i oko njih gole kamenjare (škarnu = čak. škâri ili škardũn) s kamenjem (kagalu = čak. kôguli). U rječnim kanjonima Tarae su im bile strmine (nahiri: kaj.+ čak. nahero) i stijene (kammaena), a u špiljama sige (mushur = čak.+ ikav. mušûr), te gnijezda zmija (kašga = čak. kàška + kaj. kača) i jastrebova (aršib: čak. laštrîb). Ta mitanska leksička baština u našemu je čakavskom rječniku mnogostruko brojnija negoli npr. u armenskom jeziku (DIAKONOV 1985, GREPPIN 1991) koji se kasnije razvio u istom području Zakavkazja umjesto ranjih Mitana, ali danas sadrži jedva dvadesetak huritskih izoglosa slično kao i kod nas kajkavica. Većinu tih dragocjenih prahrvatskih riječi starih par tisućljeća, zbog beogradskih sinekura su naši izdajnički vukovci nasilno izbacili, ukinuli i zamijenili balkanskim srbizmima i turcizmima, da nam uškope ranohrvatske jezične korijene.

Tako da postoje ta tumačenja i u Hrvatskoj istoriografiji.I mislim da lingvistika tu negriješi.
Malo turkijsko pleme nametnulo je svoje ime čakavcima iako je bilo malobrojnije,zatim nakon turaka ta mješavina slavena i tog azijskog plemena je uz minimalno mješanje nad novom slavenskom masom nametnulo ime Slovencima,da bi uz pomoć katoličke crkve,Beča i izmišljenih mitova nametnuli ime štokavcima-Srbima.

 

[banebeograd]

"Pacta conventa"

Sva vladarska prava Kraljevine Hrvatske prešla su na Kolomana i njegove nasljednike, pa su tako oni imali pravo na:

imenovanje bana,
izdavanje privilegija i darovnica,
potvrda na saboru izglasanih zakona,
skupljanje poreza i carina,
uživanje "kraljevske zemlje" (lat. terra regalis) izumrle hrvatske narodne dinastije,
vrhovno zapovjedništvo nad hrvatskom vojskom i
određivanje vanjske politike.

 

[Mrkalj]

Ova dva (gornji i naredni) dokumenta su povezana po sadržaju i nazivu. Ko je od koga prepisivao, procenite sami:


Pacta conventa (Latin for "articles of agreement") was a contractual agreement, from 1573 to 1764 entered into between the "Polish nation" (i.e., the szlachta (nobility) of the Polish–Lithuanian Commonwealth) and a newly elected king upon his "free election" (wolna elekcja) to the throne.[SUP][1][/SUP][SUP][2][/SUP]

The document was drawn up by the convocation sejm.[SUP][3][/SUP] The pacta conventa affirmed the king-elect's pledge to respect the laws of the Commonwealth and specified his undertakings and promises in such realms as foreign policy, taxes, public debt, the military, and so on.[SUP][2][/SUP] They varied from king to king, depending on whatever particular pledges he might have made.[SUP][2][/SUP] An example of the various concrete undertakings found in a king-elect's pacta conventa is King Władysław IV Vasa's pledge to create a Polish–Lithuanian Commonwealth Navy for the Baltic Sea.
In addition to his own unique pacta conventa, each king-elect was required to sign the Henrician Articles, a set of privileges named after the first king who signed them, Henry of Poland.[SUP][2][/SUP] Unlike the pacta conventa, the Henrician Articles were constant and unchanging.[SUP][2][/SUP] The distinction between the two documents gradually faded away over successive elections. Together, those two documents spelled out most of the key details of the Commonwealth political system.[SUP][2][/SUP]

- - - - - - - - - -

"Pacta conventa"

Sva vladarska prava Kraljevine Hrvatske prešla su na Kolomana i njegove nasljednike, pa su tako oni imali pravo na:

imenovanje bana,
izdavanje privilegija i darovnica,
potvrda na saboru izglasanih zakona,
skupljanje poreza i carina,
uživanje "kraljevske zemlje" (lat. terra regalis) izumrle hrvatske narodne dinastije,
vrhovno zapovjedništvo nad hrvatskom vojskom i
određivanje vanjske politike.

Što reče lord Gledston, isto ko danas u Škotskoj.