eremita
Zaslužan član
- Poruka
- 117.177
Нестало 160 милиона евра
Држава исплатила „Велефарму” 110 милиона евра за „Галенику” и 50 милиона евра за „Хемофарм” које они никада нису добили. – Треба нам 4,5 милијарди евра годишње
Побољшање стандарда треба прво да очекују људи који раде у приватном сектору. Тек онда у државном. До сада је све то било обрнуто. Прво смо стабилизовали јавне финансије, додатно ћемо их учврстити следеће године.
Наша стратегија је да помогнемо здрав део приватног сектора привреде, да им помогнемо да буду већи извозници, да онда они побољшају стандард својим запосленима и да на крају то пренесемо на јавне службе – здравство, образовање. Али, они то могу да осете тек од 2014. године. То укључује и саме пензионере, на самом крају 2014. године.
Јер, мора неко нешто ново да произведе, донесе нову вредност у земљу, да се побољша материјални положај оних који су то створили, каже у интервјуу за „Политику” Млађан Динкић, министар финансија и привреде.
Најавили сте опоравак привреде и раст БДП-а од два одсто. Колико је то реално када се ЕУ тресе од рецесије?
То је скроман раст и лако остварив циљ. Чак и с кризом то може да се достигне због ниске основе. Само нормална пољопривреда и „Фијат” то могу да омогуће. Не треба тиме да се задовољимо. Даћу све од себе да се више постигне. Јер, ако желимо неко осетније побољшање стандарда морамо да имамо привредни раст који је преко пет одсто годишње. Поготово то 2014. године неће бити лако урадити због кризе у еврозони.
Поносите се тиме да сте направили рестриктиван буџет за наредну годину и многи баш зато сматрају да је нереалан?
Током кризе никада не знате када ће да се деси нека хаварија и када ће држава морати да интервенише. Сигурно је да смо успели да преокренемо трендове у јавним финансијама јер ће буџетски дефицит бити двоструко нижи. Да ли ће бити 0,1 или 0,2 већи од оног што смо планирали мање је битно.
Због рестриктивности многи ће добити мање пара. Зато вам већ предвиђају социјалне притиске. Да ли ћете моћи да им се одупрете?
Свестан сам да је истекло 100 дана рада Владе и да ће нас људи гледати другачијим очима. Али сам свестан и да се резултат не може испоручити за годину дана. Имам подршку коалиционих партнера. Циљ ми је да нешто урадим. Заиграћемо на пољопривреду и перспективна средња и велика предузећа која могу да допринесу извозу у нади да ће нам то покренути производњу и да ћемо тиме лакше решити социјалне случајеве. Морамо да помогнемо покретачима привреде да би они свима осталима помогли. То је стратегија. Предузећима која имају највећи раст у извозу најпре ћемо да помогнемо.
Како то конкретно мислите да им помогнете?
Малим и средњим предузећима су потребни подстицаји кроз бесповратна средства, добар амбијент без бирократије, али и дугорочни кредити. Зато ћемо следеће године позајмити од Европске инвестиционе банке чак 500 милиона евра које ћемо усмерити за кредите малим и средњим предузећима на период отплате од 12 година. Овдашње банке нису у стању да дају кредите с толиким роком отплате. Преговарамо и са Уједињеним Арапским Емиратима око сличног, повољног кредита за пољопривреднике, а то су дугорочни кредити за модернизацију производње.
Када ће се конкретизовати споразум с Емиратима?
На прагу смо закључивања неколико уговора с њима – сарадња у војној индустрији, пољопривреди. У преговорима смо с Развојним фондом Абу Дабија за кредитну линију од 300 милиона евра, с почеком отплате од пет година и роком отплате од 20 година. Преговарамо да камата буде много нижа од било које коју смо добили од Кине или Русије, ЕУ, на нивоу камата Светске банке. Уколико бисмо добили ову кредитну линију, један део би користила држава за чишћење постојећих канала у Војводини, јер њихова употребна вредност може за 50 одсто да се подигне само чишћењем. Изградила би се и секундарна мрежа плус мрежа канала у централној Србији и то у воћарским и повртарским крајевима. Други део тог фонда користили бисмо за дугорочне зајмове самим пољопривредницима, али и компанијама искључиво за куповину опреме, наводњавање. Идеја је да извоз по хектару утростручимо. У средњем року ту можемо да остваримо највећи прираст. Решили смо да ту шансу коначно искористимо.
Да ли остајете при томе да им продате друштвене комбинате?
Преговарамо с њиховом највећом компанијом „Ал Дахром” да направимо заједничко улагање за оне комбинате који нису у функцији.
Држава исплатила „Велефарму” 110 милиона евра за „Галенику” и 50 милиона евра за „Хемофарм” које они никада нису добили. – Треба нам 4,5 милијарди евра годишње
Побољшање стандарда треба прво да очекују људи који раде у приватном сектору. Тек онда у државном. До сада је све то било обрнуто. Прво смо стабилизовали јавне финансије, додатно ћемо их учврстити следеће године.
Наша стратегија је да помогнемо здрав део приватног сектора привреде, да им помогнемо да буду већи извозници, да онда они побољшају стандард својим запосленима и да на крају то пренесемо на јавне службе – здравство, образовање. Али, они то могу да осете тек од 2014. године. То укључује и саме пензионере, на самом крају 2014. године.
Јер, мора неко нешто ново да произведе, донесе нову вредност у земљу, да се побољша материјални положај оних који су то створили, каже у интервјуу за „Политику” Млађан Динкић, министар финансија и привреде.
Најавили сте опоравак привреде и раст БДП-а од два одсто. Колико је то реално када се ЕУ тресе од рецесије?
То је скроман раст и лако остварив циљ. Чак и с кризом то може да се достигне због ниске основе. Само нормална пољопривреда и „Фијат” то могу да омогуће. Не треба тиме да се задовољимо. Даћу све од себе да се више постигне. Јер, ако желимо неко осетније побољшање стандарда морамо да имамо привредни раст који је преко пет одсто годишње. Поготово то 2014. године неће бити лако урадити због кризе у еврозони.
Поносите се тиме да сте направили рестриктиван буџет за наредну годину и многи баш зато сматрају да је нереалан?
Током кризе никада не знате када ће да се деси нека хаварија и када ће држава морати да интервенише. Сигурно је да смо успели да преокренемо трендове у јавним финансијама јер ће буџетски дефицит бити двоструко нижи. Да ли ће бити 0,1 или 0,2 већи од оног што смо планирали мање је битно.
Због рестриктивности многи ће добити мање пара. Зато вам већ предвиђају социјалне притиске. Да ли ћете моћи да им се одупрете?
Свестан сам да је истекло 100 дана рада Владе и да ће нас људи гледати другачијим очима. Али сам свестан и да се резултат не може испоручити за годину дана. Имам подршку коалиционих партнера. Циљ ми је да нешто урадим. Заиграћемо на пољопривреду и перспективна средња и велика предузећа која могу да допринесу извозу у нади да ће нам то покренути производњу и да ћемо тиме лакше решити социјалне случајеве. Морамо да помогнемо покретачима привреде да би они свима осталима помогли. То је стратегија. Предузећима која имају највећи раст у извозу најпре ћемо да помогнемо.
Како то конкретно мислите да им помогнете?
Малим и средњим предузећима су потребни подстицаји кроз бесповратна средства, добар амбијент без бирократије, али и дугорочни кредити. Зато ћемо следеће године позајмити од Европске инвестиционе банке чак 500 милиона евра које ћемо усмерити за кредите малим и средњим предузећима на период отплате од 12 година. Овдашње банке нису у стању да дају кредите с толиким роком отплате. Преговарамо и са Уједињеним Арапским Емиратима око сличног, повољног кредита за пољопривреднике, а то су дугорочни кредити за модернизацију производње.
Када ће се конкретизовати споразум с Емиратима?
На прагу смо закључивања неколико уговора с њима – сарадња у војној индустрији, пољопривреди. У преговорима смо с Развојним фондом Абу Дабија за кредитну линију од 300 милиона евра, с почеком отплате од пет година и роком отплате од 20 година. Преговарамо да камата буде много нижа од било које коју смо добили од Кине или Русије, ЕУ, на нивоу камата Светске банке. Уколико бисмо добили ову кредитну линију, један део би користила држава за чишћење постојећих канала у Војводини, јер њихова употребна вредност може за 50 одсто да се подигне само чишћењем. Изградила би се и секундарна мрежа плус мрежа канала у централној Србији и то у воћарским и повртарским крајевима. Други део тог фонда користили бисмо за дугорочне зајмове самим пољопривредницима, али и компанијама искључиво за куповину опреме, наводњавање. Идеја је да извоз по хектару утростручимо. У средњем року ту можемо да остваримо највећи прираст. Решили смо да ту шансу коначно искористимо.
Да ли остајете при томе да им продате друштвене комбинате?
Преговарамо с њиховом највећом компанијом „Ал Дахром” да направимо заједничко улагање за оне комбинате који нису у функцији.
./.
