uskee1512
Početnik
- Poruka
- 33
Ја сам баталио то њесра пре седам година а дувао сам 20так година са уживањем! Искрено, баталио сам их због цене и то што сам схватио да је боље да спуцам на неке друге ствари него што издувам ту лову у ветар. Ал касније сам схватио да је то пиво у кафани далеко лепшег укуса без цигаре! Па више ме убије тај систем што палип једну за другом него оно пиво! Од кад сам баталио цигаре до сад ми никад више није било мука од пића! Па и она кафа је далеко лепша без цигаре! Ујутру кад устанем не кашљем ко деда од 100 година...ма препородио сам се од кад сам баталио то зло!2 meseca i 6 dana apstinencije , i imam zeljlu da zapalim svakih dan bukvalno barem jednom , nije to vise ni kriza prava nego vise kao neka zelja kojoj se mogu lako odupreti ali je tu kao podsetnik , a eto pre neki dan u kafani , vidim coveka ulazi ,narucuje pice , pije pivo , i pali cigaretu sav razdragan, uziva , zivi zivot punim plucima, medjutim onda uocavam kako ubrzo nakon jedne pali i drugu i dim mu ulazi u oci, mrsti se, pa trese taj pepeo iz dosade u pepeljaru stalno , pa ne zna vise ni sta ce sa cigaretom , sa rukama , pa je vitla levo desno , pa se malo nakaslje pa se vidi kako se taj pocetni entuzijazam pretvara u mucenje , borbu sa cigaretom, upumpava dim u pluca nekontrolisano.... prodje me zelja brzo...
kome ne smeta dim taj ne mora da ostavlja, to bi trebao da bude pravilo.....
Ја сам почео да пушим са десет година, јбг, таква времена била и да се не лажемо сад ми кад кад упадне жеља за њом, онај осећај кад испушиш прву цигару, кад је осетиш како ти покрене циркулацију крви...осетим кризу за њом у секунди ал сипам чашу воде, попијем и гледам да одрадим нешто друго да би заборавио...прва љубав заборава нема мајку јој


