E ovako... Zanima me kakvo misljenje imate o onim neostvarenim simpatijama, da li vredi pokusavati? Ima jedan decko..
sa kojim sam se uglavnom samo dopisivala, pricala preko telefona jer sam bila u tom nekom periodu nesigurnosti i nikada nisam skupila hrabrosti da pristanem da se vidimo bila sam stvarno nezrela, stidljiva. Proslo je dosta vremena od toga i videli smo se posle u prolazu, kaficu, razmenili par reci i osmehe. Medjutim on je u vezi.. ali mi jako nedostaju ti razgovori jer imamo mnogo tema, ne mogu da ga zaboravim cesto ga sanjam, nadam se da ce se nekad opet javiti barem da budemo prijatelji. Par meseci je sve to trajalo zaista je bio uporan, ali ja sam bila glupaaaa i zaljubljena, a sada ne znam sta da radim. Cesto se desava da sednem u auto i bas u tom trenutku krene neka pesma koja me podseti na njega. Vidim film na tvu setim se njega ma uzas. Da nema devojku, mozda bih imala hrabrosti da mu se javim ovako bih imala neki osecaj da ce misliti da mu se namecem a ne zelim da pravim probleme u necijoj vezi i da budem "druga devojka"
