AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 36.675
Прво закључак.
Илузија је да има неопредељених.. Све и Сви неоепредељее/ни су за 1 000 000 лојалних и СНС и ПЗНИД и АВа
Е сада чланак
https://podrinske.com/neopredeljen-ili-po-narodski-nit-smrdi-nit-mirise/
Дакле, ми који се кунемо да је све у Србији политика и да се сви бавимо политиком, како можемо, у поменутом контексту, да разумемо ставове оних који тврде да су политички неутрални, неутрални и незаинтересовани за политику – посебно данашњег студентског покрета који буди друштво! А вас занима да живите боље, да будете безбедни, да имате пијаћу воду, да вам деца седе у школама под сигурним плафонима, да чекају возове под сигурним крововима, а кажете да сте неутрални, неутрални – да нисте „ни за ове ни за оне“, и да вам је једино важно да нема рата! Каква кукавичлук и још горе – кукавичлук! Па, то није могуће! Све је политика: и у миру и у рату, када то схватите, биће вам боље, а до тада ћемо бити безлична маса коју ће мучити они пред којима не желимо да устанемо као храбри људски бићи! У овим временима се не може бити неодлучан у односу на „ове“ људе, морамо „или мирисати“ или барем „смрдети“ – да бисмо видели ко смо! Не, да не рачунамо себе, то није могуће јер, чак су и они који „миришу“ на ову клептократију пожељнији од оних који су неопредељени - бар имају неку врсту става (или интересовања) у односу на друштвену стварност. Али, они без „мириса и укуса“ - данас и у овом тренутку, катастрофални су за све нас, и за саме себе. Како? Па, ако претпоставимо да је излазност на политичким изборима уобичајена мера нашег интересовања за политичку и друштвену стварност, онда половина бирачког тела не показује то интересовање (правдају се да немају за кога да гласају, то је кукавички изговор, благо речено), а од половине која показује интересовање - половина „мирише“ на власт. Дакле, власт је легитимисана гласовима само једне четвртине бирачког тела! Зато мислим да ви неопредељени стварате катастрофалну политичку математику овог друштва! И чим се пробудите (донесете одлуку), рађају се Косјерић, Зајечар и нова „Ужичка Република“!
Да ли треба да будемо неодлучни и неутрални данас (то јест, политички идиоти ), са толико неправде на сваком кораку: када крађа слепо цвета и када су „моралне громаде“ друштва окупирале државу - од локалне заједнице до Владе и Председништва! Посебно замерам овим људима што „миришу“ на лоповску елиту без икакве посебне користи за себе, и то у време када њихова деца и унуци предводе покрет за будућност овог друштва, а даноноћно их изопштава сам председник Републике, етикетирајући их као издајнике, стране плаћенике, фашисте... А уместо њихових родитеља, дедови, баке, тетке, стричеви - и посвећени и непосвећени , дижу се у општу побуну и говоре: „Радикални курир, кога вређаш, брате?! Нашу децу, унуке, нећаке, нећаке, нећаке: Драгану, Илију, Весну, Милицу, Петра, Кемала, Стефана, Мирсаду, Иштвана... - издајнике, фашисте, плаћенике, нацисте?! Па још нису ни мрава згазили! А ти се усуђујеш да било коме кажеш било шта о етици! И да видимо, можда ниси неки издајник и плаћеник (знамо да си проповедао нацизам, а то је било када си био у оним годинама) данас)! И наше „Не помињите више своју децу и унуке, јер са ваших усана излазе само речи мржње и увреде! Ширите беду откако смо чули за вас, а јесте ли ишта поштено зарадили или урадили у последњих тридесет година?“
И уместо такве побуне, ви настављате да показујете безграничну љубав према некоме ко тешко да заслужује било чију љубав из бар једне преткоморе вашег срца. А једноставно је, људски речено: насупрот њему и његовима, су ваша деца и унуци! И, можда ви и даље остајете неодлучни, окорели себични људи! И овом приликом, морам вам рећи нешто сасвим лично. Од када су деведесетих почели вишепартијски избори у Србији, мој величанствени отац је пре сваког изборног дана питао: „ДЕЦО, за кога ћемо гласати?“ Е, тако остављате наслеђе својим потомцима, драги моји суграђани!
Да су наши преци били неодлучни и неодлучни, мислите ли да бисмо данас уопште постојали, да су били од оних који „ни смрде нити миришу“. Напротив, они су часно и непоколебљиво стајали пред смрћу, недаћама, злом сваке врсте и побеђивали непоколебљивом борбом, истрајношћу и храброшћу. Али ви, неодлучни и неутрални, сте они који се плашите покрета, идеја, који се клоните стваралачког људског бића и који мислите да је свака слободна и богохулна мисао грешна (а то је само људска природа која доводи у питање себе, своје постојање и заједницу у којој живи). Ви не разумете да је у људском духу све: извор храбрости и жртве за појединца и заједницу. Познајем неке дивне људе који су прошли кроз пакао свог личног живота, али се нису сломили, већ су из те борбе изашли још храбрији: сада још страственије и непоколебљивије верују да је могуће мењати друштво по стандардима моралног, рационалног и хуманог људског бића. Зато, размислите да ли ћете бити непристрасни и неутрални или ћете заједно са омладином овог друштва градити искренију заједницу. Јер знајте да су данашња омладина ти који ће лечити, бранити, образовати и одгајати нове потомке - који ће нам осветлити нове путеве и руте постојања, храбрости и трајања! Они „немају наше ране“ како кажу у мом пријатељском окружењу, али имају највеће богатство које људско биће може имати - величанствену младост!
„Бити или не... бити ... то је сада питање!“
Нека вам ваша деца и унуци преводе!
У Шапцу, 15. јула 2025. године.
Аутор: др Зоран Тодоровић, проф
Илузија је да има неопредељених.. Све и Сви неоепредељее/ни су за 1 000 000 лојалних и СНС и ПЗНИД и АВа
Е сада чланак
https://podrinske.com/neopredeljen-ili-po-narodski-nit-smrdi-nit-mirise/
Писма читалаца
Човек је зоон политикон – политичко биће (дословно преведено, политичка животиња) у заједници коју конституише! Ако га политика не занима, а политика је целокупно његово окружење (укључујући и биолошко), онда је он идиот (грчки idiotes) – неука, неинформисана особа у јавном животу (придев идиот има и друге конотације: медицинске, психолошке и друге). Тако је то описано у Аристотеловој Политици пре више од два миленијума, и мање-више, то формира политичке принципе модерног човека.Дакле, ми који се кунемо да је све у Србији политика и да се сви бавимо политиком, како можемо, у поменутом контексту, да разумемо ставове оних који тврде да су политички неутрални, неутрални и незаинтересовани за политику – посебно данашњег студентског покрета који буди друштво! А вас занима да живите боље, да будете безбедни, да имате пијаћу воду, да вам деца седе у школама под сигурним плафонима, да чекају возове под сигурним крововима, а кажете да сте неутрални, неутрални – да нисте „ни за ове ни за оне“, и да вам је једино важно да нема рата! Каква кукавичлук и још горе – кукавичлук! Па, то није могуће! Све је политика: и у миру и у рату, када то схватите, биће вам боље, а до тада ћемо бити безлична маса коју ће мучити они пред којима не желимо да устанемо као храбри људски бићи! У овим временима се не може бити неодлучан у односу на „ове“ људе, морамо „или мирисати“ или барем „смрдети“ – да бисмо видели ко смо! Не, да не рачунамо себе, то није могуће јер, чак су и они који „миришу“ на ову клептократију пожељнији од оних који су неопредељени - бар имају неку врсту става (или интересовања) у односу на друштвену стварност. Али, они без „мириса и укуса“ - данас и у овом тренутку, катастрофални су за све нас, и за саме себе. Како? Па, ако претпоставимо да је излазност на политичким изборима уобичајена мера нашег интересовања за политичку и друштвену стварност, онда половина бирачког тела не показује то интересовање (правдају се да немају за кога да гласају, то је кукавички изговор, благо речено), а од половине која показује интересовање - половина „мирише“ на власт. Дакле, власт је легитимисана гласовима само једне четвртине бирачког тела! Зато мислим да ви неопредељени стварате катастрофалну политичку математику овог друштва! И чим се пробудите (донесете одлуку), рађају се Косјерић, Зајечар и нова „Ужичка Република“!
Да ли треба да будемо неодлучни и неутрални данас (то јест, политички идиоти ), са толико неправде на сваком кораку: када крађа слепо цвета и када су „моралне громаде“ друштва окупирале државу - од локалне заједнице до Владе и Председништва! Посебно замерам овим људима што „миришу“ на лоповску елиту без икакве посебне користи за себе, и то у време када њихова деца и унуци предводе покрет за будућност овог друштва, а даноноћно их изопштава сам председник Републике, етикетирајући их као издајнике, стране плаћенике, фашисте... А уместо њихових родитеља, дедови, баке, тетке, стричеви - и посвећени и непосвећени , дижу се у општу побуну и говоре: „Радикални курир, кога вређаш, брате?! Нашу децу, унуке, нећаке, нећаке, нећаке: Драгану, Илију, Весну, Милицу, Петра, Кемала, Стефана, Мирсаду, Иштвана... - издајнике, фашисте, плаћенике, нацисте?! Па још нису ни мрава згазили! А ти се усуђујеш да било коме кажеш било шта о етици! И да видимо, можда ниси неки издајник и плаћеник (знамо да си проповедао нацизам, а то је било када си био у оним годинама) данас)! И наше „Не помињите више своју децу и унуке, јер са ваших усана излазе само речи мржње и увреде! Ширите беду откако смо чули за вас, а јесте ли ишта поштено зарадили или урадили у последњих тридесет година?“
И уместо такве побуне, ви настављате да показујете безграничну љубав према некоме ко тешко да заслужује било чију љубав из бар једне преткоморе вашег срца. А једноставно је, људски речено: насупрот њему и његовима, су ваша деца и унуци! И, можда ви и даље остајете неодлучни, окорели себични људи! И овом приликом, морам вам рећи нешто сасвим лично. Од када су деведесетих почели вишепартијски избори у Србији, мој величанствени отац је пре сваког изборног дана питао: „ДЕЦО, за кога ћемо гласати?“ Е, тако остављате наслеђе својим потомцима, драги моји суграђани!
Да су наши преци били неодлучни и неодлучни, мислите ли да бисмо данас уопште постојали, да су били од оних који „ни смрде нити миришу“. Напротив, они су часно и непоколебљиво стајали пред смрћу, недаћама, злом сваке врсте и побеђивали непоколебљивом борбом, истрајношћу и храброшћу. Али ви, неодлучни и неутрални, сте они који се плашите покрета, идеја, који се клоните стваралачког људског бића и који мислите да је свака слободна и богохулна мисао грешна (а то је само људска природа која доводи у питање себе, своје постојање и заједницу у којој живи). Ви не разумете да је у људском духу све: извор храбрости и жртве за појединца и заједницу. Познајем неке дивне људе који су прошли кроз пакао свог личног живота, али се нису сломили, већ су из те борбе изашли још храбрији: сада још страственије и непоколебљивије верују да је могуће мењати друштво по стандардима моралног, рационалног и хуманог људског бића. Зато, размислите да ли ћете бити непристрасни и неутрални или ћете заједно са омладином овог друштва градити искренију заједницу. Јер знајте да су данашња омладина ти који ће лечити, бранити, образовати и одгајати нове потомке - који ће нам осветлити нове путеве и руте постојања, храбрости и трајања! Они „немају наше ране“ како кажу у мом пријатељском окружењу, али имају највеће богатство које људско биће може имати - величанствену младост!
„Бити или не... бити ... то је сада питање!“
Нека вам ваша деца и унуци преводе!
У Шапцу, 15. јула 2025. године.
Аутор: др Зоран Тодоровић, проф
