Nemački jezik - učenje, prevodi i ostalo

  • Začetnik teme Začetnik teme ivag
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Zato se to posebno obelezava u Nemackoj, Sloveniji i Cileu.
Sta? Prevodjenje Biblije na jezik koji vernici razumeju? Nemacka je verski podeljena drzava ( fifti/fifti, ako ne racunamo islam
i tri pravoslavca), Luter je za Nemacku vazan iz vise razloga jer je pokret Reformacija pa sad koga to zanima, to je u redu, koga ne i to je u redu.
Ja sam kao dete ucila i slusala neki crkveni jezik koji mi je bio drag, al ga nisam bas razumela iako prevod Biblije na srpskom postoji barem vec dva
veka. Vec dugo ne idem u crkvu ( barem ne za vreme Bozje sluzbe) pa i ne znam kojim jezikom svetsenstvo govori, cita.
Na nekom pogrebu onomad opet cuh samo taj ( meni kako tako razumljiv) jezik koji ziv covek vise ne rauzume, ako ga je ikada i razumeo.
 
Poenta je da je Martin Luter napravio Revoluciju jer je u crkvu uveo jezik koji covek, narod ,razume.
I hvala mu na tome. I da ne padne u zaborav, to je bilo pre tacno 500 godina.
Ми немамо на чему да му будемо захваљивали. На Истоку је то била сасвим нормална ствар. На Западу, пак, је и сам латински ушао у литургијску употребу у хришћанским круговима тек негде у 4. веку, а остао је језик Римокатоличке цркве првенствено да би се очувало јединство, али и из неких практичних разлога.

У СПЦ се користи мешавина црквенословенског и српског. Читања из Светог писма су увек на савременом језику. Један од разлога зашто се донекле одуговлачило са увођењем српскок, лежи у чињеници да до релативно скоро нисмо имали званични, синодски превод. Ми данас имамо званични превод, и осећам потребу да нагласим да је заправо бољи од превода на енглески, руски и већину других већих језика, што довољно говори о квалитету превода.

Како год, ја подржавам употребу црквенословенском и сматрам да је главна препрека разумевању литургије није језичке природе.

Лутер је за Немачку свакако важан и из разлога који немају везе са религијом. Он је, у суштини, поставио темеље будућег стандардног немачког језика, а тиме и заједничког националног идентитета.
 
Poslednja izmena:
Mislim da cela diskusija o protestantizmu i ostalim religijama koja se sad rasplamsala nema apsolutno nikakve veze ni sa ovom temom, a ni sa podforumom. I ja sam tu kriv, priznajem.

Da se mi ipak vratimo na temu nemački jezik i učenje istog.
Jezik nije sad neka apstraktna stvar i pojava pa da se drzimo recimo nekakve gramatike ko pijan plota.
Religija jeste uticala na jezik tako da nikako ovde ne fulamo;)
Jezik ima i svoju istoriju, tako i srpski, nemacki, ruski koja obicno ima veze sa verom.
 
Poslednja izmena:
Jezik u Nemackoj se skoro pa poklapa sa verskom teritorijom.
Kao i u Poljskoj ili i u Poljskoj, Holandiji, Danskoj, Svajcarskoj, Francuskoj?:D
Bas je Nemacka primer kako jezik i vera skoro da nemaju nikakve veze.
Jezik i vera imaju utoliko veze ( nema nikakve veze sa Nemackom n ego sa PDF Jezik) sto je Biblija prevodjena sa starogrckog na jezike koji
ljudi razumeju.
 
Najbolji se uci na Oktober festu

Najveći festival piva na svetu se održava svake godine u Minhenu. Iako se zove Oktoberfest, počinje uvek u septembru, traje 16 dana i predstavlja pravi raj za pivopije.Šta je Oktober Fest u Minhenu ?

Ovaj događaj je nastao 1810. godine i održan je u čast venčanja princa Ludviga I od Bavarske i princeze Tereze. Polje na kojem se održava Oktoberfest se prostire na 42 hektara i naziva se po princezi Theresienwiese (Terezino polje). Lokalno se ovaj festival naziva „Wiesn“.

Nemačka piva

Ono što je zanimljivo je da se toče isključivo piva iz minhenskih pivnica. 6 najvećih pivnica čija piva na ovom festivalu možete probati su: Augustiner, Hacker Pschorr, Hofbräu, Löwenbräu, Spaten i najpoznatiji Paulaner. Na Oktoberfestu se toči i posebna vrsta piva „Wiesnbier“, koje se toči samo u toku festivala. Ovo pivo je nešto jače od ostalih (6-8% alkohola).
Atrakcija pivskog festivala su i tradicionalno obučene konobarice, kojih na festivalu ima oko 1600. Slike koje ste gledali i priče koje ste slušali o tome koliko krigli ove dame mogu da ponesu su apsolutno tačne. Rekord u nošenju krigli drži jedna konobarica koja je uspela da ponese čak 22 krigle od pola litre piva. Impresivno, zar ne?

Oktober fest u Minhenu

Oktoberfest svake godine poseti više od 7 miliona ljudi, što dovoljno govori o popularnosti ove manifestacije. Iako postoji neverovatnih 104.000 mesta za sedenje, sva su uvek puna. A pravila se čak i ovde uvek poštuju. Nemoguće je naručiti pivo preko šanka, ili u hodu. Tek kada uspete da zauzmete neko od mesta za sedenje, doći će vesela konobarica da Vas usluži.
Ovde je pivo najvažnije i konzumira se u neograničenim količinama. Svake godine se popije preko 60 hektolitara piva. Ja tu količinu tečnosti ne mogu ni da zamislim. :) Pivo se uglavnom naručuje u litarskim kriglama, a nemačka mera za litar piva je „Maß“ (čita se „mas“ i čućete ovu reč često na festivalu). Cena litra piva je između 9,40 i 9,85 evra. Pored ove, najčešće izgovorena reč na festivalu piva je „Prost“. Živeli!
 
Poslednja izmena od moderatora:
Рајела, ускоро намеравам да накрстко скокнем до Беча и Инзбрука. Да ли можда знаш како Аустријанци стоје с енглеским? Претпостављам да бар у хотелима имају особље које може да разуме основне инструкције.. Немачки не знам аи нисам нешто претерано расположен да га сад изучавам.
 
Poslednja izmena:
Рајела, ускоро намеравам да накрстко скокнем до Беча и Инзбрука. Да ли можда знаш како Аустријанци стоје с енглеским? Претпостављам да бар у хотелима имају особље које може да разуме основне инструкције.. Немачки не знам аи нисам нешто претерано расположен да га сад изучавам.

Generalno, Austrijanci govore sasvim pristojan engleski, pogotovo mlađi ( < 50 godina, ili tu negde), mada im je teško da se reše tipičnog austrijskog naglaska koji imaju (i) kada govore nemački.

U hotelima, naravno, osoblje govori tečno engleski, pogotovo oni na recepciji i u restoranima. Naravno, uvek će se negde naći neki negativan primer, ali su to generalno retki izuzeci. Beč i Insbruk su gradovi kroz koje prolaze milioni turista iz celog sveta, pa je skoro nemoguće naći hotel gde ne govore engleski. Još su i dobre šanse da jedan deo osoblja govori srpski :mrgreen:
 
Poslednja izmena:
Рајела, ускоро намеравам да накрстко скокнем до Беча и Инзбрука. Да ли можда знаш како Аустријанци стоје с енглеским? Претпостављам да бар у хотелима имају особље које може да разуме основне инструкције.. Немачки не знам аи нисам нешто претерано расположен да га сад изучавам.

Ma danas cak i Francuzi ( ali mladji ljudi) govore engleski. U Nemackoj, a cenim da je ista prica i u Austriji, Svajcarskoj, Italiji
znaju ljudi engleski ( onako za po kucu, a toliko ti je i potrebno).
 
Важно је да се не изгубим тамо у тим германским недођијама :P
Tako je moj muz ( ja nisam bila nikada u Japanu jer nisam ni zelela) skoro pa dobio infarkt u Tokiju kada
je shvatio da nista ne razume, a ni njega niko ne razume. Ziv covek nije znao nijedan jezik, a svi su natpisi
i putokazi napisani ovim slovima koje ti imas u potpisu.
Nego Viena je svet:)
 
Tako je moj muz ( ja nisam bila nikada u Japanu jer nisam ni zelela) skoro pa dobio infarkt u Tokiju kada
je shvatio da nista ne razume, a ni njega niko ne razume. Ziv covek nije znao nijedan jezik, a svi su natpisi
i putokazi napisani ovim slovima koje ti imas u potpisu.

Pa sad, nije baš tako. Ja sam i sam bio u Japanu nekoliko puta, i mogu reći da sam zapravo bio iznenađen brojem dvojezičnih znakova i tabli po Tokiju i uopšte po Japanu.

j00.jpg


j0.jpg


j5.jpg


j2.jpg


j1.jpg


Naravno, ima i onih samo na japanskom, ali su najbitniji praktično uvek dvojezični, a često imaju dodatno i piktograme.
 
У Јапану су двојезички знакови доста заступљени у већим градовима, који привлаче највише туриста, али свеједно се лако изгубити. У већини других градова је већ другачије. Двојезички знакови су тао доста ретки.

Мало Јапанаца говори енглески, а о другим језицима да и не говорим.

Рајела, у мом потпису су кинески и корејски. Знаш да нисам љубитељ ових са нацифашистичком прошлошћу :P
 
Poslednja izmena:
У Јапану су двојезички знакови доста заступљени у већим градовима, који привлаче највише туриста, али свеједно се лако изгубити. У већини других градова је већ другачије. Двојезички знакови су тао доста ретки.

Мало Јапанаца говори енглески, а о другим језицима да и не говорим.

Рајела, у мом потпису су кинески и корејски. Знаш да нисам љубитељ ових са нацифашистичком прошлошћу :P
Jes da je tema nemacki, ali smo se malo zaneli;)
Zar nije ta osnovna neka azbuka, slova ista? ( kineski, japanski, koreanski).

Japanci i kad znaju engleski jako ih je tesko razumeti, a i to su ljudi koji putuju, takav im je posao, Japanci u Japanu zaista ne znaju
engleski ( verovatno je ista prica i sa Kinezima, Koreancima).
 
Jes da je tema nemacki, ali smo se malo zaneli;)
Zar nije ta osnovna neka azbuka, slova ista? ( kineski, japanski, koreanski).

Japanci i kad znaju engleski jako ih je tesko razumeti, a i to su ljudi koji putuju, takav im je posao, Japanci u Japanu zaista ne znaju
engleski ( verovatno je ista prica i sa Kinezima, Koreancima).
У суштини јесте, бар у случају кинеског и јапанског, мада Јапанци напоредо користе донекле измењено кинеско писмо уз још два слоговна писма. Кинези, наравно, користе своје писмо, с тим што постоје две варијанте. После доласка комуниста, писмо је у Кини донекле поједностављено, тако да тамо данас користе такозвано упрошћено кинеско писмо, баш као и у Сингапуру, док у Хонг Конгу, Макауу и Тајвану користе традиционално писмо. Разлике између двеју варијанти писма нису толико драстичне да Кинезима из различитих крајева праве претерану препреку, јер се упрошћени облици заснивају на курзивним облицима карактера или прате неге логичне принципе. Јапанско писмо је заправо прошло кроз сличан процес далеко раније, и то у неколико наврата, и зато се јапанска верзија кинеског писма донекле разликује и од традиционалних и од упрошћених кинеских карактера.

Корејци данас највише користе своје домаће писмо, које је настало у 15. веку, али до 19. века су углавном користили кинеска слова. Данас их нажалост мање користе, али за историчаре, правнике итд. је познавање кинеског писма неопходно. Кинеско писмо које они користе је традиционално (не упрошћено).

Јапанци су мало више затворени. Живе у свом свету и баш зато их мало зна енглески. У Кини и Кореји је другачије. Тамо ћеш лакше наћи људе који говоре енглески.

Конкретно у Кореји су ствари стварно лепо решене за туристе. На саобраћајним знацима, у метроу итд. корејски је увек истакнут прво, као што и доликује, а испод тога је латинична транскрипција. У неким случајевима уместо транскрибовања употребе енглески прево (на пример 'station' уместо 'yeok' и 'hospital' уместо 'pyeongwon'). На аеродрому и у неким туристичким местима, с друге стране, знаци су на корејским, кинеском, јапанском и енглеском (Кинези и Јапанци су најчешћи туристи, а енглески служи за остале). Уз то су и поруке преко разгласа у возовима, аутобусима (нисам се возио аутобусом, али негде сам прочитао да је тако) и на аеродрому на поменута четири језика. У музејима и сличним местима од интереса за туристе имају брошуре на више језика, а неретко су и знаци, поред корејског, и на енглеском.

IMG_7773.jpg

Asiana-Lounge-Incheon-Airport-10.jpg


На слици изнад видиш корејски лево, а десно, јапански и корејски на врху и енглески испод.
 
Poslednja izmena:

Back
Top