Одличан текст... да, туга уме да прерасте у опасну и малициозну емоцију. Познавао сам људе који су преминули од туге. Јако је тешко борити се са очајем, унинијем... стањем где човек више не види разлог да постоји... то је тешко стање свести.
Питала си ме за тугу као инспирацију код уметника. Постоји књига: "Трагедија Генија"... доста највећих је ту, Достојевски, Ниче...
Искористити тугу као емоцију! Од емоције, било какве, направити спектакл... то је уметност, ако је уметник тужан
Победити тугу свесно и подсвесно, тражити излаз и светло је један од наших најпримарнијих нагона, нагона за само-одржањем, треба искористи то.
Јако је битно код особа које изгубе вољено биће, да буду у некој врсти заједнице коју воле, битан је и психолошки и социолошки аспект... битан је и карактер саме личности, моћда најбитнији...