Něke odsrbljene ili još neposrbljene rěči...

[gost 246399]

Има их још, наравно. Да ли се ради само о шумадијско-војвођанским говорима или и о неким другим говорима?

Колико я знам, икавштина у србских говорах йе одлика прѣ свега шумадийско - войвођанских, и то више у других. Не знам да ли их има у осталих, и ако их има, то йе вѣроватно мање заступљено.

 

[Mrkalj]

ватра - огањ

Vatra je slovenska reč. Vatra je "mali oganj", na kojem se sprema jelo.

 

[Mrkalj]

Iako se borio protiv slavenizama, tj. protiv reči i oblika iz srpske i ruske redakcije staroslovenskog jezika, u novom književnom jeziku, Vuku nisu smetale one koje su već vekovima bile ustaljene u istočnohercegovačkom dijalektu. Tako danas u književnom jeziku koristimo reči vazduh, vaistinu, vaskrs, Vaskresenije, vaskrsnuti, vaspitati, vaspostaviti, vapiti, prevashodan, sablazan, sabor, sabrat, savest, savet, saglasje, sagrešiti, sazdati, samrt, samrtan, zaveštati, mošti, opšti, opština, osveštati, sveštenik, svešteni, suštastven, sušti, suština i druge (primeri preuzeti od Aleksandra Mladenovića), neke i ne osećajući niti kao arhaične niti kao crkvenoslovenske (npr. vazduh, opšti, savest, savet, suština...).

 

[Mrkalj]

Ovde bih skrenuo pažnju na opravdanost oblika protestVovati:

počastvovati, napastvovati, prisu(d)stvovati... protestvovati. Dakle, svakako se analogno izvodi iz imenice *protestvo (videti i pod piratstvo pa i "piratsvovati"). Prema tome oblik protestovati

 

[Mrkalj]

I da, takođe, mošti su (starosrpski) moći.

 

[Mrkalj]

Od milošte - od miloće.

Vidim da etimologija do sada ćuti o ovome, pa da opet bude Mrkaljeva premijera. Da su Hrvati provalili etimologiju sufiksacije, verovatno bi reč bili izbacili iz rečnika kad i opštinu.

 

[Rayela]

Vatra je slověnska rěč. Vatra je "mali oganj", na kojem se sprema jelo.

Ako me " memorija pamcenja" ne vara, vatra je indoevropskog porekla, nikako slovenska rec.Znaci, sanskrit.
Tako sam ucila onomad ( pre 100 godina) , a predmet je bio indoevropski

Za oganj bih se slozila jer je i ognjiste mesto sa malom vatrom na kome se spremalo jelo.

Doduse , ima izraza " ognjem i machem", ali i tu se radi o nekoj maloj vatri, nikako o vatri biblijskih razmera

 

[Mrkalj]

Ako me " memorija pamcenja" ne vara, vatra je indoevropskog porekla, nikako slovenska rec.Znaci, sanskrit.
Tako sam ucila onomad ( pre 100 godina) , a predmet je bio indoevropski

Hrvatska etimologija pretpostavlja albansko poreklo reči:

? alb. votēr: ognjište

međutim, u pitanju je srpska reč.

 

[Rayela]

Hrvatska etimologija pretpostavlja albansko poreklo reči:



međutim, u pitanju je srpska reč.

Pa vidi Mrkalj, meni je svejedno sta hrvatska etimologija pretpostavlja, ja samo rekoh da sam na faksu imala taj predmet i da su neki
ljudi kojima je to struka ( a nisu bas Hrvati, a ni Srbi) lepo dokazali da osnovni pojmovi/ reci iz zivota coveka imaju koren u sanskritu,
a tu je i vatra, pored vuka, mame, tate,brata ,sestre, sunca, meseca ( i ne secam se vise kojih sve reci). Verovatno i voda.

 

[Urvan Hroboatos]

Pa vidi Mrkalj, meni je svejedno sta hrvatska etimologija pretpostavlja, ja samo rekoh da sam na faksu imala taj predmet i da su neki
ljudi kojima je to struka ( a nisu bas Hrvati, a ni Srbi) lepo dokazali da osnovni pojmovi/ reci iz zivota coveka imaju koren u sanskritu,
a tu je i vatra, pored vuka, mame, tate,brata ,sestre, sunca, meseca ( i ne secam se vise kojih sve reci). Verovatno i voda.

Čini se da nije. U Skokovu "Etimologijskom rječniku" (nalazi se cijeli na scribdu), vatra je neka balkanska
pastirska riječ koju su proširili Albanci i Vlasi. Daje i primjere i stsl, perzijskog i sl, no to je sve drugačije.
Prava slavenska riječ je oganj.

 

[Bastiani]

Oganj je sanskritska reč, oličena i u imenu hinduističkog (i još starijeg) božanstva vatre - Agni(j).

Za vatru ne znam.

 

[Mrkalj]

Arsenije III Crnojević ili kako se u Srbiji kaže Čarnojević

Neko me pitao (možda Slaven ili Bastiani) otkud dva prezimena - i "Čarnojević" i Crnojević, pa da odgovorim.

Prilikom prelaska prezimena Crnojević iz usnenog u pisani oblik, došlo je do slovenizacije srpskog narodnog prdeva crn u starosrpski/crkvenoslovenski čarn, pa je oblik Čarnoevič/Čarnojević ostao da potoji u crkvenoj tradiciji sve do danas. Cementiranju ovog oblika doprineće rusifikacija jezikau 18. veku kada u Srpskoj pravoslavnoj crkvi dolazi do nastanka srpskih (nenarodnih) književnih tipova (ruskoslovenskog i slavenosrpskog/slavjanoserbskog). Prema toj tradiciji prezime Crnojević nastavlja da se zapisuje i izgovara kao Чарноевич (Čarnojević). Koliko je to opravdano ili ispravno? Izgleda mi moguće da se sam patrijarh srpski Crnojević, budući da se potpisivao kao Чарноевич, u crkvenim i službenim krugovima zaista predstavljao kao Čarnojević. Taj aspekat ne menja njegovo stvarno prezime Crnojević koje je verovatno koristio u usnenoj komunikaciji na narodnom jeziku.

Analogno, prema pravopisu nenarodnih književnih tipova, Karađorđević se pisalo kao Krageorgievič (crkvenoslovenskom azbukom nemoguće je napisati "Karađorđević"), ali su naslednici ove dinastije ispravili tu nenarodnu tradiciju - u narodnu, Karađorđević.

Prema tome, smatram da kada govorimo o poreklu i samom prezimenu patrijarha Arsenija III u kontekstu istorije, treba naglašavati njegovo izvorno prezime Crnojević. Oblik Čarnojević treba napomenuti uz jedno ovakvo ili slično objašnjenje.

 

[Rayela]

Něko me pitao (možda Slavěn ili Bastiani) otkud dva prězimena - i "Čarnojević" i Crnojević, pa da odgovorim.

Prilikom prělaska prězimena Crnojević iz usnenog u pisani oblik, došlo je do slověnizacije srpskog narodnog prděva crn u starosrpski/crkvenoslověnski čarn, pa je oblik Čarnoevič/Čarnojević ostao da potoji u crkvenoj tradiciji sve do danas. Cementiranju ovog oblika dopriněće rusifikacija jezikau 18. věku kada u Srpskoj pravoslavnoj crkvi dolazi do nastanka srpskih (nenarodnih) književnih tipova (ruskoslověnskog i slavěnosrpskog/slavjanoserbskog). Prema toj tradiciji prězime Crnojević nastavlja da se zapisuje i izgovara kao Чарноевич (Čarnojević). Koliko je to opravdano ili ispravno? Izgleda mi moguće da se sam patrijarh srpski Crnojević, budući da se potpisivao kao Чарноевич, u crkvenim i službenim krugovima zaista prědstavljao kao Čarnojević. Taj aspekat ne měnja njegovo stvarno prězime Crnojević koje je věrovatno koristio u usnenoj komunikaciji na narodnom jeziku.

Analogno, prema pravopisu nenarodnih književnih tipova, Karađorđević se pisalo kao Krageorgievič (crkvenoslověnskom azbukom nemoguće je napisati "Karađorđević"), ali su naslědnici ove dinastije ispravili tu nenarodnu tradiciju - u narodnu, Karađorđević.

Prema tome, smatram da kada govorimo o porěklu i samom prězimenu patrijarha Arsenija III u kontekstu istorije, trěba naglašavati njegovo izvorno prězime Crnojević. Oblik Čarnojević trěba napomenuti uz jedno ovakvo ili slično objašnjenje.

Tnks za objasnjenje, ali ja cu Arsenija uvek zvati Carnojevicem kao sto ga je i Crnjanski zvao.

 

[Mrkalj]

Bukvalno. Kakva je tu tvorba, odnosno sufiksacija u pitanju?

 

[Rayela]

Bukvalno. Kakva je tu tvorba, odnosno sufiksacija u pitanju?

Sta je to tvorba? Pojma nemam kakva je, jednostavno ne razmisljam o tome, ja sam u gimnaziji ucila o seobi pod Carnojevicem,
onda i uzivala u Crnjanskom i njegovim Seobama, zasto bih ja da sada nesto menjam u svojoj glavi? Zato sto ti kazes da je to neka nepravilna tvorba?

 

[Mrkalj]

Očigledno je u pitanju latinska sufiksacija kao kod priloga literale - bukv + al + no → bukvalno umesto bukovno, bukovski ili bukveno te bukvasto, bukovito, bukoliko i sl. Moguće je da se izraz nije osećao stranim i zaživeo zbog glagolskih prideva glagola sufiksacije -a-ti (npr. stati-stalan, sedati-sedalan) ili glagola sufiksacije i-ti i njihovih glagolskih imenica (razdeliti, razdeo, razdelan) ili imeničkih prideva (npr. žalan, ždralan, metalan, moralan, vazalan), s tom razlikom da se ne radi o glagolu "bukvati" (mada bi moglo) ili još teže imenici "bukval".

Dakle, posrbljenje ovog priloga i prideva bilo bi kako je navedeno - bukovno, bukovski ili bukveno te bukvasto, bukovito, bukoliko i sl. Najlepše mi se čini bukveno tj. bukven, -a, -o.

 

[Rayela]

Očigledno je u pitanju latinska sufiksacija kao kod priloga literale - bukv + al + no → bukvalno umesto bukovno, bukovski ili bukveno te bukvasto, bukovito, bukoliko i sl. Moguće je da se izraz nije osećao stranim i zaživeo zbog glagolskih prideva glagola sufiksacije -a-ti (npr. stati-stalan, sedati-sedalan) ili glagola sufiksacije i-ti i njihovih glagolskih imenica (razdeliti, razdeo, razdelan) ili imeničkih prideva (npr. žalan, ždralan, metalan, moralan, vazalan), s tom razlikom da se ne radi o glagolu "bukvati" (mada bi moglo) ili još teže imenici "bukval".

Dakle, posrbljenje ovog priloga i prideva bilo bi kako je navedeno - bukovno, bukovski ili bukveno te bukvasto, bukovito, bukoliko i sl. Najlepše mi se čini bukveno tj. bukven, -a, -o.

Ma razumela sam, nego ja zaista uzivam da citam tvoja objasnjenja

I uvek sve pazljivo citam sta pises, cak i kada se ne javljam.

 

[Mrkalj]

 

[Mrkalj]

Ubistvo, ubistveno...

Može:
a) ubivstvo (čuvstvo, zakonodavstvo) i
b) ubijstvo (izdajstvo, nehajstvo).

 

[Mrkalj]

Bukvalno. Kakva je tu tvorba, odnosno sufiksacija u pitanju?

mamo mi i sufikse, npr. -nt

zaјеbant

ili sve đuture sa turskim korenom i jednim nemačkim sufiksom:

ispromangupirati se

 

[gost 246399]

Ubistvo, ubistveno...

Može:
a) ubivstvo (čuvstvo, zakonodavstvo) i
b) ubijstvo (izdajstvo, nehajstvo).

Страшно йе да наш народ користи стране рѣчи "убиство, убиствено", койе ни кваре и руже йезик, када имамо свойе, српенглеске "мурдер, хомицид, менслотер, мурдеровски, хомицидно, менслотеровски".

 

[Mrkalj]

Страшно йе да наш народ користи стране рѣчи "убиство, убиствено", койе ни кваре и руже йезик, када имамо свойе, српенглеске "мурдер, хомицид, менслотер, мурдеровски, хомицидно, менслотеровски".

Ne troluj.

 

[Mrkalj]

toplifikacija

 

[Slavan]

Hrvatska etimologija pretpostavlja albansko poreklo reči:

međutim, u pitanju je srpska reč.

Pa vidi Mrkalj, meni je svejedno sta hrvatska etimologija pretpostavlja, ja samo rekoh da sam na faksu imala taj predmet i da su neki
ljudi kojima je to struka ( a nisu bas Hrvati, a ni Srbi) lepo dokazali da osnovni pojmovi/ reci iz zivota coveka imaju koren u sanskritu,
a tu je i vatra, pored vuka, mame, tate,brata ,sestre, sunca, meseca ( i ne secam se vise kojih sve reci). Verovatno i voda.

Čini se da nije. U Skokovu "Etimologijskom rječniku" (nalazi se cijeli na scribdu), vatra je neka balkanska
pastirska riječ koju su proširili Albanci i Vlasi. Daje i primjere i stsl, perzijskog i sl, no to je sve drugačije.
Prava slavenska riječ je oganj.

Nepouzdano je, možda i proizvoljno, reći kako je to "neka balkanska pastirska reč".

Ona postoji u srednjovekovnom (vizantijskom) grčkom βάθρον, postoji i u rumunskom vatră. Ima je i u ostalim slovenskim jezicima (češ/sl. vatra, polj. watra, ukr/rusin. ватра, ватерка, rus. ватрушка itd.), a ima i izvedenica.

U litvanskom postoji ver što znači vreti, ali imamo reči poput var, varnica, uvarak, odvar u našem jeziku. U sanskrtu atharvan - nom. jedn. atharvā, u avestanskom ātar (sveta vatra), a pretpostavlja se da je iz protoindoevropskog. U crkvenoslovenskom postoji ob-(v)atriti što znači za/raspaliti.

U svakom slučaju, "vatra" postoji u svim slovenskim jezicima.

 

[Mrkalj]

Nepouzdano je, možda i proizvoljno, reći kako je to "neka balkanska pastirska reč".

Ona postoji u srednjovekovnom (vizantijskom) grčkom βάθρον, postoji i u rumunskom vatră. Ima je i u ostalim slovenskim jezicima (češ/sl. vatra, polj. watra, ukr/rusin. ватра, ватерка, rus. ватрушка itd.), a ima i izvedenica.

U litvanskom postoji ver što znači vreti, ali imamo reči poput var, varnica, uvarak, odvar u našem jeziku. U sanskrtu atharvan - nom. jedn. atharvā, u avestanskom ātar (sveta vatra), a pretpostavlja se da je iz protoindoevropskog. U crkvenoslovenskom postoji ob-(v)atriti što znači za/raspaliti.

U svakom slučaju, "vatra" postoji u svim slovenskim jezicima.

Slavni, odgovorio sam na Etimolomiji.